Opštine bez budžeta za hitne slučajeve, traže formiranje Fonda za vanredne situacije

Nakon upozorenja Hidrometeorološkog instituta Kosova na olujno nevreme, predstavnici opština upozoravaju da nemaju dovoljno finansijskih kapaciteta za upravljanje takvim situacijama i traže formiranje Fonda za vanredne situacije.

Predsednik Asocijacije opština Kosova Sazan Ibrahimi izjavio je za Kosovo pres da su opštine finansijski veoma ograničene kada je reč o upravljanju posledicama oluja i istakao da je to institucionalna odgovornost centralnog nivoa vlasti.

„Opštine su sa finansijskog aspekta u izuzetno teškoj situaciji. Nepravedno im se oduzimaju desetine miliona evra i nemaju finansijske kapacitete da preduzmu značajnije mere u vezi sa klimatskim promenama. Zato postoji Vlada Kosova, koja raspolaže budžetom države i upravlja sa više od 77-78 odsto ukupnog budžeta. Opštine su finansijski izuzetno ograničene da učine nešto značajnije kada je reč o upozorenjima na oluje. Isto važi i za poplave i druge prirodne nepogode, kao i za naknadu štete u poljoprivredi, građanima, infrastrukturi i privredi. To je institucionalna odgovornost centralnog nivoa“, rekao je Ibrahimi.

On je dodao da još ima građana iz različitih opština koji nisu obeštećeni za štetu nastalu u poplavama 2022. godine.

Prema njegovim rečima, razlog za kašnjenje je to što još nije formiran Fond za vanredne situacije, iako je njegovo osnivanje više puta traženo.

„Kao Asocijacija identifikovali smo dva elementa koja bi omogućila da građani pogođeni prirodnim nepogodama budu brže obeštećeni. Prvo, tražili smo formiranje Fonda za vanredne situacije za opštine, odnosno posebne budžetske linije preko koje bi centralni nivo odmah reagovao preko opština, jer one nemaju sredstva za pokrivanje troškova nastalih usled poplava. Imamo kašnjenja u isplati naknade štete, a ima građana koji ni danas nisu u potpunosti obeštećeni. Drugi razlog za kašnjenje jeste birokratija na centralnom nivou. Opštine usvajaju izveštaje o šteti u skupštinama opština, koje su najviši organi odlučivanja na lokalnom nivou. Međutim, kada se ti izveštaji dostave Agenciji za upravljanje vanrednim situacijama, oni se ponovo razmatraju i procenjuju, što produžava ceo proces. Tražili smo da komisije za procenu štete čine predstavnici opština i centralnog nivoa kako bi se izbegla nepotrebna birokratija i ubrzao postupak“, rekao je Ibrahimi.

Formiranje Fonda za vanredne situacije zatražio je i predsednik opštine Orahovac Smajlj Ljatifi, koji je istakao da bi takav fond omogućio efikasnije upravljanje kriznim situacijama.

„Pre svega, opštine na Kosovu nemaju fondove za vanredne situacije. Tražili smo da im se omogući formiranje takvih fondova kako bismo mogli da upravljamo vanrednim situacijama. Neophodno je da opštine imaju fond za hitne slučajeve i pravo da upravljaju situacijama kada dođe do elementarnih nepogoda“, rekao je Ljatifi.

On je pozvao Vladu Kosova da isplati naknadu štete građanima Orahovca u iznosu od tri do četiri miliona evra.

„Pozivam Vladu Kosova da konačno nadoknadi štetu nastalu u opštinama. Građani opštine Orahovac koji su pretrpeli štetu u poplavama 2022. godine već čekaju isplatu od tri do četiri miliona evra, kako bi se makar delimično ublažile posledice koje trpe već godinama“, kazao je on.

Blagovremene mere

U opštini Južna Mitrovica navode da su se sa poplavama suočili već na početku mandata. Portparol opštine Škeljzen Haljiti rekao je za Kosovo pres da je, uprkos nedostatku direktora u pojedinim resorima, situacijom uspešno upravljalo zahvaljujući blagovremenim merama.

I on je ocenio da bi Fond za vanredne situacije bio od velikog značaja.

„Takav fond bio bi veoma potreban i našoj opštini, jer u vanrednim situacijama često postoje zakonske procedure koje usporavaju isplate i druge postupke. Obezbeđena sredstva omogućila bi nam bržu i efikasniju intervenciju i da građanima pružimo pomoć u realnom vremenu“, rekao je Haljiti.

Hidrometeorološki institut Kosova upozorio je prošle sedmice na snažne oluje praćene grmljavinom, obilnim padavinama, gradom i jakim vetrom. Takođe je upozorio da nevreme može izazvati udare groma, opasnost po ljude i životinje, oštećenja na elektroenergetskoj mreži, prekide u snabdevanju električnom energijom i probleme u telekomunikacionim mrežama.

Agencija za upravljanje vanrednim situacijama saopštila je za Kosovo pres da je podigla nivo operativne i koordinacione pripravnosti.

U pisanom odgovoru Agencija je navela da operativna pripravnost podrazumeva prosleđivanje upozorenja svim profesionalnim vatrogasno-spasilačkim jedinicama, dok se koordinaciona odnosi na popunu kadrova u Operativnom centru Agencije i sprovođenje standardnih operativnih procedura u koordinaciji podrške lokalnom nivou.

„Kada razmere prirodne nepogode prevaziđu kapacitete pogođene opštine, Agencija za upravljanje vanrednim situacijama pokreće i koordinira uzajamnu pomoć susednih opština i centralnog nivoa vlasti“, navodi se u odgovoru Agencije.

Kosovo se poslednjih godina suočava sa poplavama koje su prouzrokovale štetu u većini opština.