Janićević: Povlačenje Amerikanaca iz Kfora sada bliže realnosti nego ranije

Niko u ovom trenutku ne može pouzdano da kaže da li će se Amerikanci povući sa Kosova i iz snaga Kfora, poručuje urednik emisije „Dozvolite..." Goran Janićević i ističe da je to sada bliže realnosti nego ranije, preneo je RTS.

U poslednjih 20 godina ovo je već šesti put da se govori o gašenju Bondstila. Ipak, najnovije najave o mogućem povlačenju američkih vojnika i postepenom smanjenju misije Kfora ovoga puta su bliže realnosti nego ranije, ocenjuje Goran Janićević.

„Ova najava definitivno jeste bliža stvarnosti, ali niko u ovom trenutku ne može pouzdano da kaže da li će se Amerikanci povući sa teritorije Kosova i Metohije i iz snaga Kfora ili će možda ostati još koju godinu ili dok ta misija bude zvanično trajala", navodi Janićević.

Podseća da su SAD već započele proces smanjivanja vojnog prisustva u Evropi, navodeći primer povlačenja američke jedinice iz Rumunije koja nije dobila zamenu.

„Činjenica je da Amerikanci žele da što je moguće veći broj ljudstva i tehnike izvuku sa Starog kontinenta i prebace ili u kontinentalni deo SAD ili u indo-pacifički region", ističe Janićević.

Prema njegovim rečima, naglo povlačenje američkih snaga sa Kosova nije realno, pre svega zbog složene komandne strukture u okviru Kfora. Podseća da se na mestu načelnika štaba Kfora nalazi američki oficir u činu kontraadmirala Maksimilijan Klark, dok je komandant regionalne komande Istok, čije se sedište nalazi u bazi Bondstil, pukovnik Džonatan Lojd.

„Naglo izvlačenje tih ljudi i tehnike i ovog komandnog sastava prosto nije moguće, narušilo bi komandnu strukturu. Posebno zbog činjenice da su Amerikanci oficira sa činom kontraadmirala, to je ekvivalent generalu sa dve zvezdice ili po našem general-major, stavili na mesto načelnika štaba", naglašava Janićević. 

Govoreći o značaju Kfora za bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji, Janićević ocenjuje da je njegovo prisustvo važan faktor odvraćanja. 

„Trenutno prisustvo znači da nije moguća nikakva veća akcija vlasti iz Prištine koja bi ugrozila bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i njihov opstanak", kaže Janićević.

Podseća da je Kfor „treća linija odgovora“, posle prištinskih institucija i misije Euleksa, kao i da ima ključne nadležnosti koje proizilaze iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i Vojnotehničkog sporazuma iz Kumanova, uključujući kontrolu vazdušnog prostora.

„Ono što jeste činjenica jeste da Kfor u ovom trenutku služi kao neka vrsta tampon snaga, da prosto oni drže neku vojno-stratešku tampon zonu da ne dođe do direktnog sukoba bezbednosnih snaga Srbije i vlasti u Prištini“, kaže Janićević, dodajući da mandat Kfora nije vremenski ograničen.

Osvrćući se na ocenu komandanta Kfora da je bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji „mirna, ali krhka", Janićević navodi da sa strane Beograda nema agresivnih aktivnosti i da postoji redovna komunikacija Vojske Srbije i KFOR-a.

„Snage Kfora dosta relaksirano posmatraju situaciju i zbog toga imamo brojne incidente", dodaje Janićević.

Pozivajući se na neimenovane diplomatske izvore, briselski Politiko je nedavno objavio da Sjedinjene Američke Države vrše pritisak na Nato da smanji svoje spoljne aktivnosti, uključujući okončanje misije u Iraku i smanjenje prisustva Alijanse na Kosovu. 

Zvaničnici Natoa i Pentagona potom su reagovali sličnim izjavama, u kojima kažu da nema izmena u rasporedu Kfora i da se značajne promene u sastavu Kfora ne razmatraju, a penzionisani američki pukovnik Rej Vojcik, koji je ranije služio kao rukovodilac Kancelarije za odbrambenu saradnju u američkoj ambasadi u Prištini, izjavio je da Sjedinjene Američke Države ostaju glavni stub stabilnosti na Kosovu i da svaka iznenadna promena u raspoređivanju američkih trupa može stvoriti nesigurnost i povećati prostor za spoljne uticaje.