Kaćuri: Nemar u Fondu zdravstvenog osiguranja, ne zna se koliki su dugovi 

Novimenovani vršilaca dužnosti direktora Fonda zdravstvenog osiguranja Bujar Kaćuri izjavio je da je zatekao ozbiljnu situaciju i nered u toj ustanovi i da još uvek ne može da shvati koliki je dug Fonda prema privatnim bolnicama, prenosi Koha. 

Kaćuri je pre nekoliko dana imenovan za vršioca dužnosti direktora Fonda, nakon suspenzije Fatmira Pljakićija. Stanje u instituciji na čijem je čelu opisao je kao nered.

" Kada je u pitanju lečenje u inostranstvu pacijenti se uglavnom šalju u zdravstvene ustanove u Turskoj, ali ima i drugih slučajeva", rekao je Kaćuri i naveo da do danas nije dobijen nijedan zvaničan izveštaj o potraživanjima ni sa jednom institucijom u inostranstvu, posebno od bolnica u Turskoj.

Naveo je da ti troškovi nikada nisu prikazani kao novčana obaveza u Fondu zdravstvenog osiguranja, a nisu predstavljeni ni upravnom odboru Fonda, ni revizoru.

Direktor finansija u Fondu Ljiridon Derivšaj rekao je da su mnoge stvari držane u tajnosti tokom isplata.

"Vrednost zaloga u finansijskom smislu nikada nije bila dostupna, bar za poziciju koju vodim, sa obrazloženjem da je u pitanju sukob interesa, da znam dijagnoze pacijenata i da se mora izvršiti isplata koju odobrava Odbor i mora se prijaviti Ministarstvu finansija", rekao je Derivšaj. 

Članovi skupštinskog odbora za finansijski nadzor kritikovali su način upravljanja fondom.

Poslanik Pokreta Samoopredeljenje Eman Rahmani rekao je da je u više od 40 odsto slučajeva lečenja u inostranstvu razlog nedostatak potrošnog materijala.

"To mora da se zaustavi i ne bi trebalo da postoji mogućnost da bilo ko ode na lečenje u inostranstvo, zbog nedostatka potrošnog materijala. To je zaista zloupotreba", rekao je Rahmani.

Poslanik Demokratske stranke Hajdar Beća rekao je da je na osnovu izveštaja revizora samo 55 pacijenata dostavilo račune za lečenje.

"Od 88 testiranih uzoraka, vrednih 4,82 miliona evra u redovnim ili slučajevima koji nisu hitni, samo 55 pacijenata je dostavilo račune za tretmane, dok ostali pacijenti nisu priložili dokaze o subvencionisanom lečenju od Fond zdravstvenog osiguranja. Finansijska vrednost slučajeva koji nisu dostavili dokaze za lečenje je 446.000 evra", naglasio je Beća.

Rukovodioci Fonda su istakli da je u 2021. godini povećan broj slučajeva lečenja u inostranstvu.

Istraživanje Kohe pokazalo je da je Kosovo od 2013. do 2020. godine privatnim bolnicama u koje su upućivani pacijenti platilo oko 70 miliona evra, dok im duguje još 30 miliona evra.

Veliki rast duga počeo je 2017. godine, kada je dostigao tri miliona evra. Ove godine zabeležen je rekord- za skoro 1.700 građana odobreno je lečenje u inostranstvu. Utrošen budžet za ovu godinu bio je veći od 12 miliona evra.

Godinu dana kasnije, broj odobrenih zahteva smanjen je za blizu 300, a isplate su takođe smanjene na ukupno devet miliona evra. Ali ne i dug. Naprotiv, sada je dostigao sedam miliona evra. U 2019. godini prijavljeni su i približni odobreni slučajevi, odnosno oko 1.300 i isplate od devet miliona evra. Isto tako, povećan je trend rasta duga koji je premašio 11 miliona evra.

U 2020. godini, iako je bila godina pandemije i nekoliko meseci građani Kosova nisu mogli da putuju u inostranstvo, na Program za lečenje pacijenata van javnih institucija potrošeno je blizu devet miliona evra.

Fond zdravstvenog osiguranja je prijavio dugovanja koja su bila oko 11 miliona evra, ali prema dokumentima u koje je Koha imala uvid, to nije stvarni dug, kakav je prijavljen u Ministarstvu finansija. Izvršni odbor Programa za lečenje u inostranstvu je krajem 2021. tvrdio da je dug mnogo veći.