Kanin: Srbija uspešnija od Kosova u upravljanju odnosima s Vašingtonom, posebno otkako je Kurti došao na vlast

Vašington su 2020. godine karakterisali optimizam i inicijativa, dok Vašington 2026. godine posvećuje znatno manje pažnje Zapadnom Balkanu. Američki poznavaoci regiona ističu da je aktuelna administracija više usmerena na konkretne interese i ekonomske koristi, i da se Srbija uspešnije prilagodila tom pristupu nego Kosovo, piše RSE.

Pre šest godina, predsednik SAD Donald Tramp pokušao je da uradi ono što evropska diplomatija nije uspela: da približi Kosovo i Srbiju kroz ekonomsku saradnju.

Sporazum postignut uz posredovanje njegove administracije potpisan je 4. septembra 2020. u Beloj kući. Sadržao je obaveze vezane za infrastrukturno povezivanje, energetiku, investicije i ekonomsku saradnju, ali i pitanja koja su prevazilazila okvire odnosa između Kosova i Srbije.

Između ostalog, Kosovo se obavezalo da uspostavi diplomatske odnose sa Izraelom, nakon čega je otvorilo ambasadu u Jerusalimu.

Tramp je sporazum predstavio kao istorijsku prekretnicu, a ekonomsku normalizaciju kao način rešavanja političkih problema između Kosova i Srbije.

„Mislim da će imati odličan odnos. Ekonomija može da zbliži ljude, i to se ovde dešava. Moj narod je uradio odličan posao“, rekao je Tramp tadašnjem kosovskom premijeru Avdulahu Hotiju i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Međutim, ekonomija ih nije zbližila. 

Odnose Kosova i Srbije obeležile su uzastopne krize, posebno na severu Kosova, koje su kulminirale oružanim napadom grupe Srba u Banjskoj 2023. godine.

Ni novi sporazumi nisu promenili taj pravac.

Uz posredovanje Evropske unije, Kosovo i Srbija su 2023. godine postigli Sporazum o putu ka normalizaciji i aneks kojim su definisani koraci za njegovu implementaciju, ali je implementacija ostala blokirana.

Dijalog je izgubio zamah, a sastanci na visokom nivou su obustavljeni.

Uloga koju je Vašington izabrao da igra takođe se promenila.

Samo nekoliko meseci nakon Vašingtonskog sporazuma, Tramp je napustio Belu kuću, a Džo Bajden je postao predsednik.

Njegova administracija je zauzela koordinisaniji pristup sa evropskim saveznicima i dala je Evropskoj uniji veću ulogu u naporima za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije.

Prema rečima Ričarda Kramera, predsednika Američko-evropske alijanse, ovo je bio pogrešan pristup.

On kaže da je Bajdenova želja da Evropa preuzme više odgovornosti bila razumljiva, ali da nije donela rezultate.

„Bio sam impresioniran činjenicom da je tokom njegovog prvog mandata Trampova administracija preuzela inicijativu i direktno se angažovala, zaobilazeći Evropsku uniju, koja, uprkos dobrim namerama, nije uspela da postigne željene rezultate u rešavanju sukoba. Razumem da je predsednik Bajden želeo da poboljša odnose sa evropskim saveznicima nakon često oštrog pristupa Trampove administracije. Međutim, ponovno prepuštanje pitanja Evropi očigledno nije uspelo“, rekao je Kramer za Radio Slobodna Evropa.

Tokom Bajdenovog mandata, odnosi između Kosova i Sjedinjenih Država su bili zategnuti.

Razlog su bili potezi vlade Aljbina Kurtija na severu Kosova, koje je Vašington ocenio kao nekoordinisane i potencijalno štetne za srpsku zajednicu. Po prvi put, Sjedinjene Države su otvoreno upozorile na moguće posledice po odnose sa Kosovom.

U odgovoru za Radio Slobodna Evropa, šest godina nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, Stejt department SAD je objavio da je sporazum istorijski korak ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije i jačanju mira i stabilnosti u regionu.

„Ponavljamo da normalizacija između Srbije i Kosova ostaje ključna za očuvanje regionalnog mira i stabilnosti“, rekao je portparol Stejt departmenta.

Premijer Kosova u tehničkom mandatu Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nisu se sastali u okviru dijaloga od septembra 2023. godine, nekoliko dana pre oružanog napada u Banjskoj.

Kurti tvrdi da razgovori ne mogu da se nastave dok se osumnjičeni za napad, za koji optužuje Srbiju da ga je planirala, ne izruče.

Evropska unija nije odgovorila na pitanja Radija Slobodna Evropa o budućnosti dijaloga, ali je šefica spoljne politike EU Kaja Kalas ranije rekla da radi na organizovanju sastanka na visokom nivou.

„Radim sa oba lidera odvojeno kako bismo mogli da krenemo napred sa sprovođenjem sporazuma koji su već na snazi“, rekla je Kalas.

Danas je, međutim, situacija potpuno drugačija.

Kosovo je u političkoj krizi više od godinu i po dana, dok se Srbija suočava sa sopstvenim unutrašnjim problemima.

Brisel je fokusiran na rat u Ukrajini i evropsku bezbednost, dok Vašington ima niz drugih kriza i prioriteta.

„Stigli smo do 2026. godine sa američkom administracijom opterećenom brojnim krizama i širokim programom koji je želela da sprovede u prvoj godini svog mandata. Sada smo u drugoj godini, neka od ovih pitanja su zastala, a Jugoistočna Evropa više nije prioritet“, kaže Kramer.

Dejvid Kanin, profesor evropskih studija na Univerzitetu Džons Hopkins, smatra da je Kosovo dugo funkcionisalo pod pretpostavkom da će Vašington „uvek biti tu“.

Prema njegovim rečima, danas zemlja nema jasan strateški pravac, zahvaćena je dubokom političkom krizom i nema dugoročni plan.

„Srbi su bili mnogo uspešniji od Kosovara u upravljanju odnosima sa Vašingtonom, posebno otkako je Kurti došao na vlast. U osnovi se slažem sa njim kada je u pitanju dijalog sa Evropljanima, ali Kurti se ne slaže skoro ni sa kim. Ljudi ga ne vole, a Vučić je uspeo da to iskoristi“, rekao je Kanin za RSE.

Prema njegovim rečima, Kosovo je napravilo grešku odbacivanjem projekata vezanih za američki tečni prirodni gas (TPG).

On smatra da Priština, za razliku od Beograda, nije pravilno procenila politički značaj koji bi takav projekat mogao imati za odnose sa SAD.

„Srbija, Severna Makedonija i druge zemlje su zaključile sporazume o snabdevanju američkim gasom. Kosovo je napravilo grešku po tom pitanju“, kaže Kanin.

Kramer se slaže da je Srbija bila znatno uspešnija od Kosova u izgradnji uticaja u Vašingtonu, posebno kroz lobiranje i veze sa ljudima bliskim Trampu.

Kao primer, on navodi uklanjanje bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i njegove porodice sa američke liste sankcija 2025. godine.

Srbija je takođe pokrenula Strateški dijalog sa Sjedinjenim Državama u julu, dok je isti proces sa Kosovom zamrznut godinu dana.

Vašington je uslovio njegov nastavak ispunjavanjem određenih obaveza, uključujući i one prema srpskoj manjini.

Kramer smatra da Kosovo nema mnogo ekonomskih ili strateških sredstava u transakcionoj logici američke administracije.

Međutim, on veruje da to može nadoknaditi izlaskom iz političke krize, dokazivanjem da je ozbiljan i pouzdan partner i donošenjem teških odluka u dijalogu, uključujući i osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom.

„Morate pokazati da ste ozbiljni i spremni da sednete za sto, pregovarate i razgovarate o pitanjima koja možda nisu popularna, ali moraju biti rešena. Potrebno vam je fokusirano vođstvo koje zna kojim putem Kosovo treba da ide. Politički sukobi ne donose ništa dobro građanima“, kaže Kramer.

Kanin smatra da je ovaj status kvo opasan, iako trenutno deluje mirno.

„Nema neposredne pretnje niti hitne krize. Ali, ako bi se iznenada dogodilo nešto poput nove Banjske ili čak ozbiljnijeg incidenta, svi bi bili zatečeni. Odnosi Kosova i SAD su trenutno u drugom planu u Vašingtonu, i nisam siguran šta Kurti namerava da uradi sa njima“, kaže on.

Od povratka u Belu kuću u januaru 2025. godine, Tramp je više puta tvrdio da je sprečio rat između Kosova i Srbije. Rekao je da se Srbija spremala za „veliki rat“, ali da ga je zaustavila trgovinskim pritiskom.

Bela kuća sada ubraja Kosovo i Srbiju među sukobe za koje Tramp tvrdi da su okončani.

U decembru 2025. godine potpisao je zakon kojim se potvrđuje politika SAD prema Kosovu i Srbiji. 

„Zakon podržava konačni sporazum zasnovan na međusobnom priznanju i poziva na napredak u sprovođenju sporazuma iz 2023. godine, povezujući ga sa jačanjem odnosa SAD sa obema zemljama“, navodi RSE.

Na terenu, taj cilj deluje dalje nego ikad.

Kanin smatra da bi stranci trebalo da prestanu da tvrde da mogu da reše problem i da prepuste odgovornost za pronalaženje rešenja Kosovu i Srbiji da to urade.

Ali čekanje nosi svoje rizike.

Dok je Vašington preokupiran drugim pitanjima, a Beograd se oseća ohrabrenije, Kramer upozorava da bi Srbija mogla biti u iskušenju da promeni situaciju na severu Kosova van pravnih i političkih procesa.

Međutim, oba sagovornika se slažu oko jedne stvari: Vašingtonski sporazum, koji je pre šest godina proglašen istorijskim, danas je gotovo potpuno nestao iz političke stvarnosti.