Kasoli: Glavni fokus posete Fon der Lajen napredak u dijalogu

Analitičar Afrim Kasoli kaže za Kosovo onlajn da će tokom posete Kosovu i u Srbiji glavni fokus Ursule fon der Lajen biti da više podstakne proces dijaloga.

Podseća da će predsednica Evropske komisije posetiti Kosovo, Srbiju, BiH, Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju, a po njegovom mišljenju, glavna tema će nesumnjivo biti intenziviranje reformi i evropska agenda kao preduslov za pristup Planu i fondu EU za ekonomski rast Zapadnog Balkana, koji se smatra važnim instrumentom u pripremi regiona da se integriše u EU.

"Pored kompletiranja agende reformi koju je Brisel postavio kao uslov ovim zemljama, treba napomenuti da Kosovo i Srbija imaju još dva uslova u odnosu na druge zemlje, a to je napredak u dijalogu i njegov nastavak. Dakle, pored reformske agende je sprovođenje obaveza koje proizilaze iz osnovnog Briselskog sporazuma i Ohridskog sporazuma o implementaciji, gde postoje dva dodatna uslova za ove dve zemlje", ističe Kasoli.

Kako dodaje, ne treba zaboraviti da se Kosovo, Srbija, Severna Makedonija i BiH suočavaju sa ozbiljnim preprekama.

"Oni nisu odobrili planove za reformsku agendu i suočavaju se sa ozbiljnim izazovima integracije u EU upravo zbog nespremnosti da sprovode obaveze koje proizilaze iz ovog procesa. Severna Makedonija je odbila da otvori proces ustavnih promena na zahtev Bugarske, da bugarsko stanovništvo bude državotvorno, dok su Kosovo i Srbija ostali pri primeni svojih obaveza koje proizilaze iz navedenih sporazuma. Verujem da će na Kosovu i u Srbiji glavni fokus gospođe Fon der Lajen biti njen uticaj da više podstakne proces dijaloga", ocenjuje naš sagovornik.

Navodi i da je nemački kancelar Olaf Šolc rekao da očekuju novu dinamiku u dijalogu između Kosova i Srbije.

"S druge strane, Kosovo je i dalje pod sankcijama Brisela upravo zbog odbijanja da postupi po zahtevima međunarodne zajednice za sprovođenje obaveza koje proizilaze iz ovih sporazuma, uključujući deeskalaciju u severnom delu Kosova itd. Skeptičan sam da će ove dve zemlje imati koristi od sredstava ako ne pokažu punu spremnost na pozive međunarodne zajednice u skladu sa obavezama koje proizilaze iz dijaloga", zaključuje Kasoli.