Fon der Lajen i Šolc nakon Samita berlinskog procesa: Sve zemlje Zapadnog Balkana moraju biti deo EU

Nemački kancelar Olaf Šolc i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obratili su se medijima nakon Samita berlinskog procesa i saopštili da je krajnje vreme da reči da je Zapadni Balkan deo evropske porodice budu propraćene konkretnim delima.

Šolc je na konferenciji za novinare rekao da je proces i pokrenut kako bi se to dogodilo, a kako bi se, pre svega, prevladale podele u regionu, uspostavile nove i tešnje veze među državama u regionu.

Prema njegovim rečima i na današnjem jubilarnom sastanku istaknuta su načela solidarnosti, jednakosti i saradnje i postignut je važan napredak koji konkretno olakšava živote građana u regionu.

"Primer za to je potpisani Akcioni plan za zajedničko regionalno tržište, u kome se šest zemalja dogovara o još tešnjoj privrednoj saradnji koja uključuje 17 miliona stanovnika. Drugi primer je sporazum o mobilnosti za studentsku razmenu koji predviđa da studenti pohađaju fakultete i Univerzitete u celom regionu. Ovo je način na koji se jedna generacija zbližava. Ona živi, uči i uči zajedno. Danas je takođe dogovorena zajednička deklaracija o tešnjoj saradnji u borbi protiv neregularnih migracija i organiziranog kriminala", rekao je Šolc.

Kako je dodao dogovoren je i akcioni plan za borbu protiv plastičnog otpada, brže sprovođenje zelene agende za Zapadni Balkan do 2030, što Nemačka podržava i u tom smislu planiranih 1,5 milijardi evra biće isplaćeno do kraja godine. Svi ovi primeri pokazuju kako Berlinski proces pomaže u prevladavanju granica, među državama i u glavama ljudi.

"Jasno je da sukobi iz prošlosti još uvek otežavaju dijalog između Beograda i Prištine. To je važno za građane i za budućnost. I takođe vidimo nacionalističku retoriku koja izaziva podele u drugim zemljama. To je opasnost za zajednički rast i zajednički život u miru i prosperitetu", rekao je Šolc.

Dodao je da je jasno da će zemlje Zapadnog Balkana samo zajedno moći da uđu u Evropsku uniju što regionalnu inicijativu za dobrosusedske odnose, čini još važnijom.

"Nadam se da neće proći još 10 godina dok svih šest država konačno ne postanu članice EU", rekao je on.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da su razna previranja i sukobi podigli svest u samoj EU da veća unija jaču uniju i da je Unija ima odgovornost da približi članice koje žele da postanu deo EU.

„Ovo je bila prilika da pogledamo deset godina unazad o tome šta je urađeno. Mnogo toga se promenilo za deset godina, konflikti su doneli novu svesnost unutar EU, a  to je da je potrebna veća i jača EU. To je naša poruka i zato želimo da proširimo na Zapadni Balkan mere koje imamo unutar Unije. Imamo paket za energetsku podršku od jedne milijarde dolara", rekla je Fon der Lajen. 

Dodala je da je to dovodi do sledeće važne stvari i da je proširenje najvažnije u agendi EU.

"Smatram da sve zemlje Zapadnog Balkana moraju biti deo EU. Tu je važna vladavina prava i rana ekonomska integracija. Zato je Berlinski proces promoter zajedničkog tržišta za Zapadni Balkan i veoma je važno da on lepo funkcioniše. To zbližava region i sve njih EU. Zato podržavam sporazum o Cefti i posebno pozdravljam ukidanje zabrane uvoza za srpsku robu na Kosovu i čestitam Nemačkoj na posredovanju. To je veoma važan korak ka normalizaciji odnosa. Što bolje funkcioniše zajedničko tržište, to će bolje Zapadni Balkan da se integriše u Evropskog tržište", navela je ona. 

Kazala je da je potreban "most između Zajedničkog tržišta Zapadnog Balkana i zajedničkog Evropskog tržišta.

"To je plan rasta od šest milijardi i njime otvaramo vrata nekim specifičnim sektorima Zajedničkog tržišta Zapadnog Balkana. Tražimo od partnera da naprave svoje reformske agende. Danas mi je drago da kažem da će pet od šest reformskih agendi danas biti usvojeno i to će omogućiti da uplate krenu. To je značajan uspeh Berlinskog procesa“, kazala je Fon Der Lajen.

Kada je u pitanju proširenje EU, Fon der Lajen je ponovila da je to sada primat EU.

„Naravno da smo za 20 godina videli da proširenje nije bilo na vrhu agende. Ali to se potpuno promenilo. Rat Rusije i Ukrajine doneo je jasnost, želimo da budemo na pravoj strani istorije. Sve države koje se prijavljuju za kandidaturu za EU su napredovale ka demokratiji. Jedan od važnih benefita proširenja EU jeste i mogućnost povećanja BDP-a i sveopšteg napretka. Zato podržavamo Zajedničko tržište Zapadnog Balkana jer je ono most ka EU i već ima veoma pozitivan efekat na privrede država Zapadnog Balkana“, naglasila je Fon der Lajen.

Kada je u pitanju Plan rasta i proces članstva u EU, Fon der Lajen ističe da je politička volja tu najbitnija.

„Plan rasta je najvažniji i poručujemo njime da ne možete blokirati druge. Možete samo blokirati sami sebe. Ako želite napredak, radite u saradnji sa drugima. To je proces zasnovan na zaslugama. Što se više zemlje kandidati približavaju cilju, to je bolje po njih, a to će uraditi isključivo u skladu sa sopstvenim zaslugama“, naglasila je ona.