Koha: Plan o zatvaranju Kosovske agencije za privatizaciju propao

Plan o zatvaranju Kosovske agencije za privatizaciju do kraja decembra 2024. godine je propao. Iako je prestanak njene delatnosti povezan i sa podnošenjem Zakona o državnom fondu Ustavnom sudu, KAP već četiri godine nije ispunila neke od svojih obaveza, kao što je rešavanje žalbi poverilaca i prenos šumskog zemljišta na Agenciju za šumarstvo, piše Koha.

Kosovska agencija za privatizaciju nije ispunila plan o zatvaranju svog poslovanja, najkasnije do kraja decembra 2024. To znači da nije ispunjeno obećanje kosovskog premijera Aljbina Kurtija da će ugasiti ovu agenciju koju je optužio za krađu i korupciju 2021. godine.

„Rekli smo da će KAP biti ukinuta i ona će biti ukinuta. Da bi se ukinula, važno je da se raspusti odbor, jer su mnogo pokrali, ali mi im više nećemo dozvoliti da kradu, krali su platama, krali su privatizacijama”, rekao je Kurti u maju 2021.

Agencija za privatizaciju neispunjavanje ovog plana pravda neosnivanjem državnog fonda, jer su Zakon o njegovom osnivanju Ustavnom sudu uputile opozicione stranke.

Ali postoje i drugi razlozi koji su onemogućili zatvaranje agencije. Četiri godine nije uspela da prenese šumska dobra na Agenciju za šumarstvo i da reši žalbe poverilaca.

„Proces prenosa imovine Kosovskoj agenciji za šumarstvo nije završen i jedan broj imovine još uvek čeka transformaciju. Drugo pitanje tiče se velikog broja potraživanja od poverilaca i zaposlenih u ovim preduzećima, koja još uvek nisu u potpunosti rešena. Postoji oko 2.400 žalbi poverilaca državnih preduzeća i značajan broj pritužbi bivših zaposlenih podnetih Posebnoj komori Vrhovnog suda Kosova. Rešavanje ovih pritužbi je preduslov za okončanje procesa”, navodi se u odgovoru KAP-a.

Prema rečima advokata Bejtuša Isufija, projekcije za zatvaranje aktivnosti KAP-a bile su nerealne.

Kosovska vlada nije odgovorila na ovo pitanje skoro nedelju dana, a saopštenja iz KAP ukazuju na nastavak procesa privatizacije. Agencija je pre deset dana odobrila novu uredbu o prodaji imovine kojom će biti utvrđena minimalna prodajna cena imovine, kao i njihova kategorizacija.

Advokat Isufi smatra da je odugovlačenje procesa privatizacije neopravdano i sa posledicama po privredu.

„Ovako ogromna kašnjenja, kako ulazimo u četvrt veka od početka privatizacije, su neopravdana i to se odnosi na sve vlade Kosova koje su do danas postojale jer to ima izuzetno visoku cenu za privredu, za pravdu za radnike, za druge oblasti i aspekte i druge dimenzije”, dodao je Isufi.

Proces privatizacije počeo je 2003. godine, dve godine nakon što je Ustavni okvir za privremenu samoupravu dodelio rezervisanu nadležnost Unmiku da upravlja javnom i društvenom imovinom. Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, osnovana je Kosovska agencija za privatizaciju, kao naslednica Kosovske povereničke agencije.