Koha: Evropski savet ne deli entuzijazam Evropske komisije za proširenje EU

Evropska komisija može da predlaže i podržava napredak zemalja kandidata, ali konačne odluke o proširenju EU donose države članice, koje imaju pravo veta. Upravo zbog različitih interesa među članicama, podrška Komisije sama po sebi nije dovoljna da se proces proširenja ubrza, piše Koha.

Evropska komisija će obaviti svoj posao i predložiti korake kako bi proširenje Evropske unije bilo korisno za sve. Između ostalog, preporučiće prelazak na glasanje kvalifikovanom većinom za određene aspekte spoljne politike i politike proširenja.

Kako ocenjuje Koha, to je maksimum koji Evropska komisija može da učini, jer je malo verovatno da će svi ti predlozi dobiti podršku svake države članice u Evropskom savetu, jer tamo nema entuzijazma EK u pogledu proširenja.

Zemlje kandidati i Kosovo, koje nema status kandidata za članstvo u EU, greše kada se previše oslanjaju na ono što govori Evropska komisija. Iako su toga svesni, ponekad kao da zaboravljaju da su Komisiji, koliko god ona bila važna, vezane ruke kada je reč o proširenju. Ona ne može da odblokira procese koji su u zastoju, niti može da ih ubrza kada im nedostaje željeni zamah, piše dopisnik Kohe iz Brisela.

Prošle nedelje, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen posetila je Zapadni Balkan. To je bio pozitivan potez koji je pokazao da, uprkos velikom obimu posla u drugim oblastima i ozbiljnim izazovima sa kojima se EU suočava, Fon der Lajen održava tradiciju poseta regionu jednom godišnje. Nije posetila Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, navodeći kao zvaničan razlog izborne kampanje u te dve države.

Fon der Lajen je posetila Albaniju, Kosovo, Severnu Makedoniju i Crnu Goru, partnere sa Zapadnog Balkana koji se nalaze u različitim fazama puta ka članstvu u EU.

Ona je obećala Crnoj Gori podršku za pristupanje do 2028. godine, pohvalila Albaniju za dosadašnji napredak, izrazila podršku Severnoj Makedoniji i pokrenula inicijativu za rešavanje sporova sa Bugarskom, čime bi se odblokirao proces pregovora o pristupanju, te obećala Kosovu da će Komisija pružiti podršku i biti spremna da pokrene razmatranje njegovog statusa kandidata, ukoliko za to dobije mandat od Saveta.

Kako navodi Koha, predsednica Evropske komisije nije beznačajna ličnost, ona je možda i najvažnija osoba unutar institucija EU, ali konačnu reč o napredovanju Tirane, Prištine, Podgorice i Skoplja u procesu evropskih integracija imaju države članice, koje odlučuju jednoglasnim glasanjem, a ne Evropska komisija. 

Neke države govore o podršci proširenju, dok se u tajnosti nadaju da se ono neće dogoditi. Pojedine zemlje imaju nacionalne interese koji ih navode da blokiraju napredak zemalja kandidata. Neke brine to što bi proširena EU teže funkcionisala, nego sadašnji blok od 27 članica, a neke strahuju da bi proširenje smanjilo finansijska sredstva koja dobijaju iz zajedničkog budžeta EU. Shodno tome, mnoge zemlje žele da zadrže mogućnost korišćenja veta u svakoj fazi procesa proširenja, baš kao što su to činile do sada.

Zbog toga je malo verovatno da će svih 27 država članica pristati na usvajanje makar dela odluka glasanjem kvalifikovanom većinom. Svaka država članica poseduje pravo veta koje se može iskoristiti za blokiranje ukidanja samog tog prava veta. Da bi se sve države članice ubedile da promene praksu unutar Saveta, s obzirom na stav Komisije da ugovori formalno dozvoljavaju glasanje kvalifikovanom većinom o pitanju proširenja, bio bi potreban ogroman pritisak, i to ne samo Evropske komisije, već i od Nemačke i Francuske.

Te dve zemlje to neće učiniti, ocenjuje Koha, navodeći da ni Berlin ni Pariz nisu veliki zagovornici proširenja. Čak i kada bi to bili, vlade obeju zemalja nisu u poziciji da se zalažu za „veliki problem“ unutar EU, jer je Francuska pred izborima, dok je aktuelna nemačka vlada ozbiljno oslabljena gubitkom podrške i značajnim porastom podrške krajnjoj desnici. Pokreti krajnje desnice koji jačaju u Francuskoj i Nemačkoj ili u potpunosti odbacuju EU ili se, čak i ako je podržavaju, protive njenom proširenju.

Evropska komisija, bez obzira na to koliko iskreno veruje u proces proširenja, ne može jednostavno da sedi skrštenih ruku. Izveštaj o procesu proširenja predstavlja najznačajniji doprinos koji ona može da pruži. Sada je potez na državama članicama, međutim, one ne nastupaju kao ujedinjen tim, već kao skup igrača sa suprotstavljenim interesima, zaključuje Koha.