Veliki uspeh Le Pen: Rekordnih 14 mesta u Senatu

Nacionalno okupljanje (RN) Marin Le Pen i njegovi saveznici ostvarili su značajan prodor na izborima za francuski Senat, osvojivši najmanje 14 mesta i prvi put obezbedivši dovoljan broj senatora za formiranje sopstvene parlamentarne grupe u gornjem domu, prenosi Politika.

Na izborima održanim u nedelju, 27. septembra, obnovljeno je 178 od ukupno 348 mesta u Senatu. Prema rezultatima koje su objavili francuski mediji, Nacionalno okupljanje i saveznička Unija desnice za republiku (UDR) premašili su prag od deset senatora neophodan za obrazovanje grupe.

Marin Le Pen pozdravila je rezultat kao veliki uspeh, navodeći da su izborni rezultati premašili očekivanja stranke i da će novoizabrani senatori imati važnu ulogu u predstojećoj predsedničkoj kampanji.

Prema preliminarnim podacima, devet kandidata Nacionalnog okupljanja izabrano je u nedelju, dok su tri senatora te stranke osvojila mandate još 2023. godine. Uz predstavnike UDR-a, to Nacionalnom okupljanju i njegovim saveznicima omogućava da prvi put nastupaju kao organizovana grupa u Senatu.

Predsednik Nacionalnog okupljanja Džordan Bardela najavio je da će senatori njegove stranke grupu formirati zajedno sa predstavnicima UDR-a Erika Sjotija.

Nacionalno okupljanje je prvi put ušlo u Senat 2014. godine, dok je stranka još nosila ime Nacionalni front. Tada je osvojila dva senatorska mesta, a 2023. godine tri.

Ipak, izbori nisu promenili osnovni odnos snaga u gornjem domu. Republikanci i njihovi centristički saveznici zadržali su većinu, mada je njihova prednost nešto smanjena. Republikanci bi, prema aktuelnim projekcijama, trebalo da imaju 123 senatora, dok centar ima oko 70 predstavnika.

Izbori za Senat u Francuskoj sprovode se posredno. Senatore bira izborni kolegijum koji u najvećoj meri čine gradonačelnici, njihovi zamenici i odbornici lokalnih skupština. Senatori se biraju na šest godina, a polovina sastava gornjeg doma obnavlja se svake tri godine.

Prodor Nacionalnog okupljanja u Senatu dolazi nekoliko meseci uoči predsedničkih izbora 2027. godine. Emanuel Makron, koji je na čelu Francuske od 2017. godine, prema Ustavu ne može da se kandiduje za treći uzastopni predsednički mandat.

Nacionalno okupljanje je već posle vanrednih parlamentarnih izbora 2024. postalo najveća pojedinačna stranka u donjem domu francuskog parlamenta, ali bez većine. Novi rezultat u Senatu dodatno proširuje njegovo institucionalno prisustvo pred narednu predsedničku izbornu trku.

Anketa u Francuskoj: Le Pen ubedljiva u drugom krugu

Kandidatkinja Nacionalnog okupljanja na predsedničkim izborima Marin Le Pen imala bi veću prednost u odnosu na sve svoje rivale, ukoliko bi se sada održao drugi krug predsedničkiih izbora, pokazali su danas objavljeni rezultati istraživanja Toluna-Haris za RTL.

Le Pen bi, pokazali su rezultati, osvojila 69 odsto glasova protiv lidera Nepokorene levice Žan-Lika Melanšona i 57 odsto protiv bivšeg francuskog premijera i aktuelnog gradonačelnika Avra Eduara Filipa, što je skoro isti rezultat kojim je izgubila od aktuelnog predsednika Francuske Emanuela Makrona 2022. godine, prenosi BFM.

Eduar Filip bi, prema istraživanju, ostao u boljoj poziciji od lidera stranke Renesansa Gabrijela Atala, koji je takođe bivši premijer Francuske, i koji bi u drugom krugu dobio između 12 i 13 odsto podrške birača.

Kandidat desničarske stranke Republikanci Bruno Retajo bi dobio deset odsto glasova, ako bi Gabrijel Atal predstavljao centralni blok, a između osam i devet odsto ako bi to bio Eduar Filip.

Anketa je sprovedena onlajn u periodu od 22. do 24. septembra na uzorku od 1.974 osobe, starosti od 18 i više godina, prenosi Tanjug.

Predsednički izbori u Francuskoj trebalo bi da se održe sredinom aprila, dok je drugi krug izbora planiran za maj.

Drugi predsednički mandat francuskog predsednika Emanuela Makrona ističe 13. maja.