Koka: EU zbog sukoba u Ukrajini smatra da su potrebni izuzeci u uslovima pristupanja

Glavni urednik TV Siri iz Tirane Bledian Koka izjavio je da Evropska unija od početka sukoba u Ukrajini 2022. godine smatra da je neophodno napraviti izuzetke u standardnim uslovima pristupanja za zemlje koje smatraju važnim, odnosno za „bezbednosni pojas Unije“, te primetio da postoji neka vrsta mekšeg pristupa prema kandidatima, poput Albanije i Srbije, uprkos problemima sa kojima se suočavaju.

„Govorimo nakon međuvladine konferencije između Albanije i EU, koja je odlučila da sertifikuje IBAR u vezi sa glavnim poglavljima o integraciji. Uprkos uslovima, do te sertifikacije je došlo. To znači da je ovo posledica potrebe EU da se proširi, iako standardi možda nisu onakvi kakvi se očekuju u Briselu. U slučaju Albanije, sećamo se da je pre dva meseca IBAR proces blokiran zbog stava koji su zauzele ambasade EU u Tirani nakon odluke da se ne ukine imunitet zamenici premijera koja je pod optužnicom Specijalnog tužilaštva za korupciju. Iako pitanje nije rešeno kako je tužilaštvo tražilo, Unija ga je prevazišla i Albaniji je savetovano da u drugim sličnim slučajevima treba da omogući tužilaštvu da deluje i postupa po zakonu. Zato se čini da postoji neka vrsta omekšavanja EU prema kandidatima, posebno prema problematičnim zemljama, a tu mislim na Albaniju zbog njenih unutrašnjih problema sa korupcijom i borbom protiv organizovanog kriminala i na Srbiju zbog njenog dvostrukog pristupa, koji je istovremeno i proevropski i proruski“, rekao je Koka za Kosovo onlajn. 

Ocenjuje da je predlog albanskog premijera Edija Rame i predsednika Srbije Aleksandra Vučića o prijemu u jedinstveno evropsko tržište bez potpune integracije u EU pokušaj da se izbegne blokada zbog pitanja Kosova.

Prema njegovim rečima, stav Vučića i Rame je koordinisan međusobno, ali i sa članicama EU, kako bi se izbegao skepticizam evropske javnosti oko kosovskog pitanja.

„Dakle, članicama se govori da se zemlje Zapadnog Balkana zaista mogu brzo pridružiti, ali da te zemlje neće imati dodatne pogodnosti, osim onih koje daje članstvo u EU. Neće imati pravo veta, kao što bi mogao biti slučaj sa Srbijom ili Albanijom, jer bi to moglo da stvori probleme zbog kosovskog pitanja. To je razlog za stav dve zemlje - da se izbegne svaka moguća blokada koju bi jedna ili druga mogla da izazove zbog problema koji imamo vekovima. Stoga, mislim da se EU veoma pažljivo bavi ovim trenutkom, ali sve se ovo dešava zbog geostrateške potrebe i da bi se stvorio garantni pojas za Uniju u teškim vremenima kroz koja prolazi ne samo Evropa ili Rusija, već ceo svet“, rekao je Koka.

On je napomenuo da pregovori između EU i kandidata nisu samo popunjavanje obrazaca, već je to proces koji se potvrđuje kada zemlje članice smatraju da su postignuti potrebni standardi.

Zbog problema sa kojima se Albanija suočava u vezi sa pravosuđem, životnom sredinom i kontrolom kvaliteta hrane, Koka je smatra da je zatvaranje pregovora o članstvu do naredne godine nemoguće.

„Mislim da će završetak procesa integracije zahtevati više vremena, a ono što više zabrinjava nije skepticizam javnosti u članicama, već volja i sposobnost kandidata da dostignu standarde. A, mi smo na početku ovog procesa ili još nismo krenuli. Ako bi postojala prava procena onoga što se dešava u Albaniji, mislim da ćemo to teško uraditi i čini se verovatnim da ćemo imati problema u narednim mesecima“, dodao je Koka.

Uveren je i da, ukoliko se proces bude zasnivao samo na zaslugama, nijedan kandidat iz regiona neće moći brzo da napreduje.

„Imamo probleme u drugim poglavljima koja su podjednako važna i koja određuju da li zemlje koje teže članstvu imaju priliku da se pridruže EU ili ne. Nakon poslednjeg međuvladinog sastanka EU-Albanija i premijer Edi Rama, ali posebno komesarka za proširenje Marta Kos, naglasili su da nijedna zemlja ne može ići dalje od onoga što se naziva 'članstvo zasnovano na zaslugama'. Ako se radi o zaslugama, onda ni Albanija, niti Srbija, možda ni Crna Gora ili Makedonija ne mogu napredovati u ovom pravcu”, zaključio je Koka.