Merc predlaže da Ukrajina dobije status pridruženog člana EU

Nemački kancelar Fridrih Merc pokrenuo je novu inicijativu za ubrzanje ulaska Ukrajine u Evropsku uniju tako što bi dobila status pridruženog člana, prenosi Euraktiv.

Prema novom planu nemačke vlade, ratom pogođena Ukrajina prvo bi postala „pridružena članica“, što bi joj omogućilo učešće na sastancima lidera i ministara EU, ali bez prava glasa, piše Euraktiv.

„Nemamo vremena za dalja odlaganja“, napisao je Merc u pismu upućenom Antoniju Košti, Ursuli fon der Lajen i kiparskom predsedniku Nikosu Hristodulidesu.

„Sada je vreme da hrabro nastavimo integraciju Ukrajine u EU kroz inovativna rešenja kao neposredne korake napred“, napisao je kancelar.

Merc je o svojoj ideji razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i liderima EU na neformalnom samitu na Kipru u aprilu.

„Moj cilj bi bio da se uskoro postigne dogovor“, istakao je Merc, naglašavajući da to ne bi bilo samo „olakšano članstvo“.

Novi model bi Ukrajini doneo mesto evropskog komesara bez portfelja i prava glasa, pridružene poslanike u Evropskom parlamentu bez prava glasa, kao i pravo obraćanja na važnim sastancima, dok bi paralelno nastavila put ka punopravnom članstvu sprovođenjem reformi u oblastima kao što su vladavina prava i prava manjina.

Nemački predlog predstavlja pokušaj da se unese nova dinamika u gotovo zamrlu raspravu u EU o ubrzanju proširenja na Ukrajinu, Moldaviju i zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Crnu Goru i Albaniju, koje prednjače u procesu.

Razvoj događaja u mirovnim pregovorima između Ukrajine i Rusije, koje predvode SAD, krajem prošle godine izazvao je intenzivne rasprave u Briselu zbog mogućnosti da eventualni sporazum obaveže EU da primi Ukrajinu kao članicu već 2027. godine. To je nešto na čemu Zelenski javno insistira.

U političkim krugovima postojala su velika očekivanja da će Evropska komisija na proleće predložiti reviziju načina na koji funkcioniše proširenje. Međutim, od tada je debata o proširenju gotovo zamrla.

Ambasadori 27 zemalja članica EU odbacili su radikalnu ideju Evropske komisije da Ukrajina bude potpuno integrisana u Uniju pre formalnog članstva, poznatu kao „obrnuto proširenje“.

Od tada su razgovori uglavnom vođeni iza zatvorenih vrata, uz tek manje predloge pojedinih zemalja koje se zalažu za bržu integraciju Zapadnog Balkana.

Proširenje je nestalo i sa dnevnog reda lidera EU, koji su o toj temi trebalo ozbiljnije da razgovaraju na samitima u martu i aprilu. Isto važi i za naredni samit u junu.

Čelnici institucija EU takođe nisu spremni da odrede rok za prijem Ukrajine, uprkos javnim apelima Zelenskog. Ukoliko mirovni pregovori ponovo dobiju na intenzitetu, EU bi bila pod pritiskom da ponudi odgovor Ukrajini.

Prema nemačkom planu, zemlje poput Moldavije i država Zapadnog Balkana ne bi postale pridružene članice, već bi dobile niži status posmatrača u institucijama EU.

„Mogli bismo da zamislimo redovne zajedničke sednice Komisije ili Evropskog parlamenta sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana“, rekao je jedan nemački zvaničnik.

Te zemlje bi takođe imale veći pristup programima EU i određenim sektorima jedinstvenog tržišta, u skladu sa napretkom u sprovođenju domaćih reformi, kroz proces postepene integracije.

Mercov predlog predstavlja pokušaj da se ukrajinskom narodu ponude konkretne koristi i ublaže učestale kritike Zelenskog na račun neaktivnosti EU.

„Svi smo svesni da do pristupanja neće doći za nekoliko godina, sigurno ne tokom ove decenije. Ali ovo je međukorak na putu ka članstvu i smatramo da predstavlja podsticaj za pregovore“, dodao je nemački zvaničnik, naglašavajući da je cilj potpuno članstvo Ukrajine u EU.

Međutim, pojedine zemlje EU, poput Austrije, okupljene u neformalnoj grupi „Prijatelji Zapadnog Balkana“, protive se tome da Ukrajina bude tretirana drugačije od država koje mnogo duže čekaju na članstvo u EU.

Sve to dolazi svega nekoliko nedelja uoči samita Zapadnog Balkana u Crnoj Gori početkom juna.