Konjufca: Izveštaj pristrasan i jednostran, Unmik nepotreban

Kosovski ministar spoljnih poslova Glauk Konjufca ocenio je večeras na sednici Saveta bezbednosti UN, da je izveštaj Unmika o stanju na Kosovu pristrasan i jednostran, te da je Vlada Kosova privržena stvaranju bezbednog okruženja i prostora za napredak za sve.

„Niko neće biti ostavljen bez osnovnih potreba i bezbednosti“, rekao je Konjufca, najavljujući dalju integraciju kosovskih Srba, kao ravnopravnih građana Kosova.

Prema njegovim rečima, izveštaj Unmika je zasnovan na „srpskoj propagandi“, a incidenti pobrojani u dokumentu „bez osnova opisivani kao međuetnički“.

„Nema dokaza da su Albanci odgovorni za međuetničke incidente... Takvi incidenti postoje samo u srpskih izveštajima", rekao je Konjufca i pozvao generalnog sekretara UN da preispita podršku izveštajima Unmika.

Konjufca je ocenio i da je Unmik „odavno prešao granice dobrodošlice", te da je nepotreban i da je vreme da bude ukinut.

Optužio je Srbiju da je „ubila 12.000 nenaoružanih, nevinih Albanaca“.

„Ministar Đurić nije rekao ni reč o tih 12.000 ubijenih Albanaca. Ja to nazivam uskraćivanjem pravde. On to poriče jer je njegova država počinila sve te masakre“, rekao je Konjufca.

Konjufca je zatražio da Srbija preuzme odgovornost za napad u Banjskoj od 24. septembra 2023. godine i da, kako je naveo, prekine svoju neprijateljsku politiku prema Kosovu.

Ponovio je tvrdnju da je zvanični Beograd podržao napad u Banjskoj, pomenuvši Milana Radoičića, koga je označio kao organizatora tog napada i koji se, kako je rekao, nedavno pojavio na političkom skupu Aleksandra Vučića.

„To nisu izolovane provokacije; one razotkrivaju neprijateljsku doktrinu, teritorijalni ekspanzionizam i nekažnjivost za oružanu agresiju”, rekao je Konjufca.

Šef kosovske diplomatije takođe je pozvao međunarodnu zajednicu da osudi takve postupke i zatraži odgovornost za napad u Banjskoj.

Spomenuo je i izjavu srpske ministarke Snežane Paunović, te pozdravio reakciju Evropske unije na tu izjavu. Kritikovao je počasti ukazane na sahrani generala Ratka Mladića, kao i izjavu potpredsednika Vlade Srbije Ivice Dačića „koji je tvrdio da će se srpska zastava, pre ili kasnije, vijoriti nad Prizrenom“.

Prema rečima Konjufce, ove izjave pokazuju „da teritorijalne pretenzije Beograda prema Kosovu nisu samo stvar prošlosti“.

U osvrtu na presudu Specijalizovanih veća kojom su četvorica bivših vođa OVK osuđena na ukupno 81 godinu zatvora zbog ratnog zločina, Konjufca je naveo da će Kosovo raditi na „ispravljanju nepravde u žalbenom postupku“.

„Presuda je izazvala snažnu negativnu reakciju na Kosovu. Kao narod koji je bio žrtva, Kosovo je sarađivalo sa Haškim tribunalom, drugim sudovima i telima UN u procesuiranju i kažnjavanju svih ratnih zločina, bez obzira na etničku pripadnost. Isto smo učinili i u slučaju Specijalizovanih veća. Tamo je jasno naglašeno da se ne sudi ratu OVK, te da odluka nema za cilj da umanji vrednost oslobodilačkog rata – kao ni proglašenje nezavisne države, što predstavlja najvažniji element stabilnosti u regionu“, kazao je Konjufca.

I pored toga, kaže, Kosovo izražava ozbiljnu zabrinutost zbog veoma strogih kazni.

„Smatramo da presude sadrže greške u pogledu sadržaja i činjenica, te očekujemo da će one biti ispravljene pred Apelacionim sudom“, kazao je Konjufca.

Konjufca je takođe zatražio da Srbija „prestane sa ometanjem članstva Kosova u međunarodnim organizacijama“.

Ponovio je tvrdnje o kršenju prava Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.

 „Srbija mora prestati sa sistematskim ometanjem članstva Kosova u međunarodnim organizacijama i prihvatiti međusobno priznanje kao osnovu za međudržavne odnose. Suverenitet Republike Kosovo nije predmet pregovora. Destruktivna uloga Srbije svela se na sabotaže i špijunske operacije preko granice, podsticanje na rat i diskriminaciju Albanaca u ´preševskoj dolini´. To bi takođe trebalo da bude predmet interesovanja Saveta”, rekao je Konjufca.

Kazao je da Albanci čine 71 odsto ukupnog stanovništva u tom regionu, prema popisu stanovništva u Srbiji iz 2022. godine, ali da je njihova institucionalna zastupljenost i dalje mala.

Konjufca je povukao paralelu sa Kosovom, napominjući da je 20 od 120 mesta u Skupštini rezervisano za zajednice koje nisu većinske – uključujući deset mesta za srpsku zajednicu.

On je naveo da je smanjenje snaga Kfora na severu Kosova pokazatelj poboljšanja bezbednosne situacije.

„Sada kada su sve institucije konstituisane, Vlada Kosova će nastaviti sa svojom ambicioznom agendom socio-ekonomskog prosperiteta, pravde i bezbednosti. Ukinuli smo nelegalne strukture koje deluju iz Srbije, ometaju etničku integraciju i podrivaju naše demokratske institucije. Ukidanje nelegalnih struktura pruža sigurnost svakoj zajednici. Nijedan građanin nije ostao, niti će ostati, bez usluga. Kao rezultat poboljšane bezbednosne situacije u opštinama na severu, snage Kfora su optimizovale svoj raspored, što je omogućilo našim organima dublju integraciju i direktnu komunikaciju sa kosovskim Srbima, kao ravnopravnim građanima naše države“, kazao je Konjufca.