Kosovska sredstva za Albance na jugu Srbije izazvala unutrašnje političke sukobe

Kosovska vlada godinama izdvaja sredstva za zaštitu prava, obrazovanja i kulture Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, ali njihova raspodela izaziva političku debatu. Lokalne stranke optužuju Albanski nacionalni savet (ANS) i jedni druge za zloupotrebu i favorizovanje, dok ANS i zvaničnici aktuelne kosovske vlade negiraju zloupotrebu i ukazuju na sprovođenje konkretnih projekata, prenosi RSE.

Milioni koje je kosovska vlada godinama izdvajala za Albance u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, namenjeni kao podrška nacionalnom opstanku Albanaca na jugu Srbije - otvorili su unutrašnji politički front.

Lokalne albanske stranke međusobno se optužuju za zloupotrebu sredstava, selektivno favorizovanje i nedostatak transparentnosti, piše Radio Slobodna Evropa.

U centru debate je uloga Albanskog nacionalnog saveta (ANS)- institucije preko koje se upravlja sredstvima, kao i njegovi odnosi sa lokalnim političkim strankama.

Ovaj savet i Vlada Kosova potpisali su Memorandum o saradnji 2022. godine, sa ciljem „zaštite i promocije prava Albanaca, kao i očuvanja i negovanja albanskog jezika, umetnosti, kulture i identiteta“.

U prve dve godine sprovođenja memoranduma, fond koji je izdvojila Vlada Kosova iznosio je dva miliona evra za svaku godinu. U 2024. godini ovaj iznos je povećan na tri miliona evra, a u 2025. godini na četiri miliona evra - iako sprovođenje poslednjih sredstava još nije počelo.

Gde ide ovaj novac?

Gradonačelnik Bujanovca Arber Pajaziti, iz koalicije Front za promene, kaže da sredstva koja je izdvojila kosovska vlada nisu dala vidljive rezultate na terenu.

„Ne možete videti konkretan znak da je išta ostalo od svih ovih sredstava koja kosovska vlada daje“, kaže on za Radio Slobodna Evropa.

On naglašava da njegova kritika nije namenjena da dovede u pitanje podršku kosovske vlade Albancima na jugu Srbije, koju smatra neophodnom, već način na koji se, prema njegovim rečima, njome upravlja.

Prema Pajazitiju, posebno fond za 2022. godinu, koji je izvršen godinu dana kasnije, zloupotrebljen je od strane ANS i ljudi povezanih sa Partijom za demokratsko delovanje (PVD).

On tvrdi da je deo sredstava raspodeljen nevladinim organizacijama, iza kojih, prema njegovim rečima, stoje ljudi bliski stranci koja vodi ANS.

„Dobar deo sredstava završio je u džepovima partijskih funkcionera“, kaže Pajaziti, dodajući da zbog toga mnoga sredstva dodeljena 2023. godine nisu iskorišćena za projekte civilnog društva, već samo za snabdevanje studenata udžbenicima i za studentske stipendije.

Bez pružanja konkretnijih dokaza, Pajaziti je izneo slične tvrdnje u komentarima za nekoliko medija u Srbiji.

Odgovor Albanskog nacionalnog saveta i drugih opština

Predsednik Albanskog nacionalnog saveta Enkel Redžepi odbacuje ove tvrdnje.

On kaže da su sredstva korišćena za konkretne projekte i da korisnici nisu birani na stranačkoj osnovi.

„Efekti se ne mere političkim izjavama, već na terenu - u medijima, u institucijama, u kulturnim projektima i u stvarnim životima građana“, kaže on za Radio Slobodna Evropa.

Prema Redžepiju, fond od dva miliona evra za 2022. godinu je iskorišćen 100 odsto tokom naredne godine, dok je 2023. godine realizovano samo 14,5 odsto, zbog kašnjenja usled izbora unutar Albanskog nacionalnog saveta.

Za 2024. godinu je iskorišćeno 60,96 odsto od tri miliona evra, dok se očekuje da će raspodela četiri miliona evra u 2025. godini dostići 78,39 odsto, putem javnih konkursa koje je objavio Nacionalni savet Kosova.

Redžepi kao primere navodi funkcionisanje lokalnih televizija, podršku sportskim klubovima i besplatnu distribuciju udžbenika za više od 30 hiljada učenika osnovnih škola na jugu Srbije. 

Prema njegovim rečima, stotine učenika je, takođe, imalo koristi od stipendija za studije.

„Moramo shvatiti da živimo u maloj zajednici i, kao i svuda drugde, organizacije i pojedinci su često međusobno povezani kroz profesionalne, društvene ili čak političke obaveze. To ne podrazumeva zloupotrebu, već je realnost malih društava“, kaže Redžepi.

Dodaje da su u projekte bili uključeni i profesionalci bliski koaliciji Front za promene, iz koje dolazi Pajaziti.

Ova koalicija - koja uključuje Alternativu za promene, Pokret za reforme i Pokret za Bujanovac - trenutno nema predstavništvo u Narodnoj skupštini.

Tamo su zastupljene Partija za demokratsko delovanje, Pokret za demokratski progres, Demokratska partija Bujanovca i Albanska demokratska partija.

Gradonačelnica Preševa Ardita Sinani iz Partije za demokratsko delovanje, ocenjuje da je finansijska podrška Vlade Kosova imala direktan uticaj na poboljšanje života građana.

„Koristi su opipljive i višedimenzionalne, kako u Preševu, tako i širom 'preševske doline'“, rekla je ona za Radio Slobodna Evropa.

Prema rečima Sinanijeve, pomoć je obuhvatila nekoliko ključnih sektora, posebno obrazovanje, gde su učenici imali koristi od besplatnih knjiga, dok su studenti imali koristi od stipendija.

Dodaje da su podržani i sportski klubovi za mlade i decu, sproveden je poseban program za podršku deci sa invaliditetom i finansirana je renovacija zgrade koja se transformiše u Muzičku školu i muzej u opštini Preševo.

Kao deo ove podrške, Sinani takođe pominje finansiranje lobiranja kako bi se pitanje kršenja prava Albanaca na jugu internacionalizovalo.

Kao rezultat toga, grupa američkih zakonodavaca je prošle nedelje zatražila od Stejt departmenta SAD da ispita navode o diskriminaciji Albanaca u Srbiji.

Afrim Ferati jedan od trojice albanskih poslanika u Skupštini opštine Medveđa i šef ogranka ANS u ovoj opštini, smatra finansijsku podršku kosovske vlade neophodnom i pozitivnom za albansku zajednicu.

On izbegava političke sukobe između lokalnih stranaka i ističe zahvalnost zajednice na pomoći koja dolazi sa Kosova.

Ferati priznaje da bi se sredstvima moglo bolje upravljati i sa manje procedura, ali ne veruje u masovnu zloupotrebu.

„Ne verujem u ono što se govori da je došlo do masovne zloupotrebe. Možda možemo da govorimo o kvalitetu upravljanja sredstvima, ali očekujemo da će doći do poboljšanja u procesu njihove raspodele“, kaže on za Radio Slobodna Evropa.

Stav kosovske vlade

Tvrdnje o nedostatku efekata na terenu takođe odbacuje aktuelna kosovska vlada.

„Ako neko tvrdi da 'nema vidljivih efekata', to je u najmanju ruku netačno i ne poklapa se sa stvarnošću niti odražava stvarnost i uticaj koji je podrška koju su pružile naše institucije imala na živote Albanaca u 'dolini'“, kaže za Radio Slobodna Evropa Klisman Kadiju, medijski savetnik vršioca dužnosti potpredsednika vlade Besnika Bislimija.

Prema njegovim rečima, proces uključuje mehanizme kontrole, izveštavanja i praćenja u svakoj fazi implementacije.

„A sredstva su korišćena isključivo za finansiranje projekata, u skladu sa Memorandumom o saradnji i relevantnim aneksima“, dodaje on.

Pomoć ili politički instrument?

Međutim, gradonačelnik Bujanovca izražava sumnju da je saradnja Prištine bila usmerena uglavnom na Partiju za demokratsko delovanje, a ne ka lokalnim institucijama.

On podseća da su dva zvaničnika ove stranke - Ardita Sinani, trenutno gradonačelnica opštine Preševo, i Ragmi Mustafi, šef ogranka stranke u Bujanovcu - bili savetnici u kabinetu kosovske vlade, koji je predvodio Aljbin Kurti.

„Kosovska vlada je pomagala i pomaže samo Partiji za demokratsko delovanje“, koja, kako kaže, „želi da ojača kroz fond“.

Zvaničnici kosovske vlade nisu želeli da komentarišu ovu tvrdnju.

Sinani optužbe vidi u kontekstu lokalnih političkih dešavanja, navodeći rezultate opštinskih izbora 2024. godine i stvaranje opštinske većine u Bujanovcu glasovima srpskih stranaka.

U ovim okolnostima, kaže ona, politička retorika je često uslovljena potrebom da se očuva većina - što se ogleda i u javnom diskursu prema Kosovu.

Prema njenim rečima, politizovanje podrške sa Kosova ne služi javnom interesu Albanaca na jugu Srbije. 

Blokirana podrška poljoprivrednicima

U celoj ovoj diskusiji, jedna od najproblematičnijih tačaka ostaje podrška albanskim poljoprivrednicima. 

Redžepi, iz ANS, priznaje da oko milion evra izdvojenih za ovu namenu nije implementirano, jer ih je, kako kaže, blokiralo Ministarstvo za ljudska prava i manjine u Srbiji.

Prema njegovim rečima, ovo ministarstvo je ukinulo subvencije albanskim poljoprivrednicima u januaru 2025. godine, sa obrazloženjem da ANS nema nadležnosti u oblasti poljoprivrede, oslanjajući se na odluku Upravnog suda u Nišu.

On kaže da je razlog za ovu odluku bilo i pismo koje je ranije poslala Alternativa za promene, deo Fronta za promene, koja je obavestila srpske institucije o konkursu koji je objavio ANS.

„Posledice su direktno trpeli poljoprivrednici, koji uopšte nisu krivi za ovaj politički sukob“, kaže Redžepi.

Pajaziti, s druge strane, kaže da je ponudio rešenje, predlažući da se sredstva prebace opštini Bujanovac kako bi se preko nje raspodelila.

Međutim, Redžepi odbacuje ovu mogućnost, tvrdeći da je tako nešto pravno nemoguće i da bi rezultiralo nejednakom raspodelom, budući da je opština multietnička.

Prema njegovim rečima, finansijska podrška kosovske vlade je namenjena samo albanskoj zajednici. Redžepi naglašava da savet preduzima sve pravne i institucionalne korake kako bi osporio odluku srpskih vlasti i obnovio podršku poljoprivrednicima, redovno komunicirajući sa relevantnim institucijama, međunarodnim partnerima i Vladom Kosova.

On insistira da glavna prepreka delovanju kosovskih institucija na jugu Srbije ostaje vlast u Beogradu i njene lokalne strukture.

Na jugu Srbije živi više od 60.000 Albanaca, koji čine četvrtu najveću manjinu u Srbiji, prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine.

Njihov jedini predstavnik u Skupštini Srbije je poslanik Šaip Kamberi iz Partije za demokratsko delovanje.

Pokušaji da se pomoć sa Kosova pretvori u temu političkih sukoba „štete albanskim interesima“, zaključuje Redžepi.