Surlić: Priština opstruiše dijalog, „preševska dolina“ nikada nije bila tema koju je Brisel prihvatio

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić kaže za Kosovo onlajn da se iz runde dijaloga u Briselu, u kojoj je Peter Sorensen kao predstavnik EU za dijalog prvi put bio domaćin, videlo da je ideja Prištine da opstruiše ovaj proces jer suštinski ne postoji legitimitet trenutne vlade da donosi bilo kakve odluke koje mogu biti označene kao krupni politički ustupci u procesu normalizacije odnosa.

„Ovaj međuprostor koristi se za neku vrstu popularisanja tema za unutrašnju političku upotrebu, poput stalne ‘karte’ - ‘preševske doline’ i statusa Albanaca na jugu Srbije, iako to nikada nije bila tema u okviru normalizacije odnosa niti je bilo prihvaćeno od Brisela, a nije ni postavljeno kao nešto što je problematično da bi se o tome razgovaralo u procesu normalizacije odnosa. Ovde je pre svega na stolu status srpske zajednice i formiranje Zajednice srpskih opština. Doduše i sam Sorensen izbegava ovu temu, svestan da političke prilike nisu dobre ni u Prištini ni u Beogradu da se govori o nekim značajnim pomacima“, ističe Surlić.

On navodi da će zbog ovakvih okolnosti jedna od tema na kojoj će Sorensen insistirati biti privreda i slobodna trgovina jer i dalje postoji samo jedan prelaz, Merdare, preko kojeg može da prelazi srpska roba. 

„Privreda i te kako trpi i stoga mislim da će to biti jedna od tema na kojoj će Sorensen insistirati. Takođe, tu su potrebni veoma mali ustupci i veoma malo političke volje, a postizanje slobode protoka, barem proizvoda, može da se predstavi kao veliki uspeh“, navodi naš sagovornik. 

Povodom kritika koje se čuju u Prištini na račun Bisljimijevog legitimiteta da zastupa kosovsku stranu u dijalogu, Surlić kaže da misli da on nema ni ingerencije, ni mogućnosti, a ni legitimitet da donese bilo kakvu krupnu odluku u procesu normalizacije odnosa. 

Vlada u Prištini je, dodaje, u tehničkom mandatu, zbog čega ne vidi nikakav prostor, a ni interes pre svega Pokreta Samoopredeljenje da bilo šta pomera u procesu normalizacije odnosa. 

„Naprotiv, njima odgovara da i dalje stoje čvrsto pri stavu da oni obezbeđuju suverenitet na severu, da preko nasilnih mera pokazuju i dokazuju svakodnevno kako se oni bore za taj suverenitet. Normalizacija odnosa kao tema nije na stolu čak ni opozicionim opcijama, ukoliko uspeju da u budućnosti formiraju vladu. To se i dalje predstavlja kao nešto što je nametnuto od Evropske unije, bespotrebno i nešto što, nažalost, mora da bude neki bolan ustupak prema Beogradu“, ukazuje Surlić. 

On ističe bez obzira na to što svedočimo dugom vremenskom periodu odsustva bilo kakvog pomaka u normalizaciji odnosa, da bi u ovom procesu morao da se nametne jedan potpuno novi okvir jer je činjenica da su se stvari na terenu vratile unazad nekoliko koraka.

„Sada ne možemo da govorimo o idealnim uslovima u kojima se formira Zajednica srpskih opština, a da ne govorimo o okviru ljudskih prava. I to mora da bude tema na kojoj Beograd mora da insistira - ljudska prava u smislu učestalih seksualnih napada i uznemiravanja na severu Kosova, hapšenja ljudi bez povoda, ljudi koji se nalaze pred montiranim sudskim procesima i utamničeni su po nekoliko godina, zatim prekomerna upotreba policijske sile i torture na dnevnom nivou, što uzrokuje masovan odlazak ljudi. Mislim da su to teme koje moraju biti pre svih tema, pa i pre ZSO. Ovde govorimo o odbrani osnovnih ljudskih prava srpske zajednice na Kosovu i to mora da bude predočeno i Kaji Kalas i Sorensenu i da oni to predstave kao potpuno novu rundu dijaloga u kojoj će se pričati o bazičnim pravima ljudi“, napominje Surlić. 

Sorensen se, podsetimo, juče sastao sa glavnim pregovaračem Prištine Besnikom Bisljimijem, a danas sa glavnim pregovaračem Beograda Petrom Petkovićem.