Kurti: Odluka CBK o zabrani dinara neće biti poništena

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da vlada ne može da opozove odluku Centralne banke, jer u demokratskoj zemlji finansijske institucije nisu podređene vladi, ali da će Srbima biti ostavljeno vreme da se prilagode toj meri.

"To je odluka Centralne banke Kosova, koja je nezavisna institucija. To nije odluka Vlade. Odluka nije doneta u januaru ove godine, već u decembru prošle godine. Pripreme za novu regulativu su tekle glatko, dosta uspešno, međutim, Beograd je postavio uzbunjujući ton u nameri da proizvede etničke tenzije", rekao je Kurti za "Blumberg".

On je naveo da vlada ne može da opozove odluku CBK, ali da će biti ostavljen prelazni,  "tranzicioni" period, a uspostavljena je i telefonska linija, na koju Srbi mogu da pozovu i da se požale na sve sve probleme.

"Tražili su više vremena, daćemo im. Čak i naši američki i evropski partneri kažu da je ova mera legalna, jer se bori protiv ilegalnih finansijskih aktivnosti. Ne treba da budemo previše brzi u implementaciji", rekao je Kurti, koji je naveo i da će odluka biti sprovedena "kao što je urađeno i sa tablicama, kada se sa KS, prešlo na RKS".

Kako je rekao, na desetine hiljada srpskih porodica na Kosovu prima isplate u evrima i dinar nije zabranjen, već su stvari "samo postale legalne".

"Srbi mogu imati dinare. Postoje komercijalne banke na Kosovu gde mogu promeniti dinare za evre. Dinari su deo okupacije u prethodnom veku. Od oslobođenja 1999. prvo smo imali nemačke marke, a onda od 2002. imamo evro", ponovio je Kurti.

Dodao je da želi da se  Srbi integrišu u društvo, što je, kaže, većina i uradila, jer imaju kosovske lične karte, pasoše.

Ponovio je i optužbe na račun Beograda, rekavši da „nisu problem Srbi sa Kosova već autokratski režim u Beogradu koji je ruski saveznik i ’proksi’ Kremlja i podstiče etničke tenzije želeći da izazove sukob".

Prema njegovim rečima, broj radnih mesta na Kosovu porastao je u poslednje tri godine, od njegovog dolaska na vlast, za 18 odsto.

"Želim mir i bezbednost kroz sigurnost, vladavinu prava i ustavnost. Neću se odreći prvog zbog novca i evropskih fondova", naveo je Kurti.

"Sve grantove, fondove i ostalo koristimo za Srbe, kao i za Albance. Srbi mogu primati uplate iz Srbije, jer Srbija može da im šalje dinare, a u menjačnicama ih mogu zameniti za evre. Neće imati kazne, nećemo da kažnjavamo ljude. Hoću da pomognem Srbima, da ljudi imaju više novca i mislim da će na kraju svi biti zadovoljni ovom merom. Probleme je napravio Beograd, a ne lokalni Srbi", naveo je on.

Na konstataciju da iz međunarodnih institucija stižu ocene da je odluka " veoma provokativna" i da time odustaje od dijaloga, Kurti kaže da je upravo suprotno.

Ponavlja i da Srbija nije potpisala sporazum od 27. februara 2023. i trvdi da ga ne poštuje.

"Srbija mora da prestane sa tim. Mislim da Brisel i SAD treba da pogledaju u oči i vide da se Srbija ponaša iracionalno. Neka pozovu Beograd na uračunljivost, i EU i Nato", rekao je Kurti.

Na pitanje koliko je važno da se potpiše neki dogovor, te šta ako Donald Tramp uđe u Belu kuću, "a on više podržava Srbiju", Kurti je odgovorio da je važno da se što pre napravi dogovor, ali da on ne može da natera Srbiju.

"To mogu samo SAD i EU. Srbija u međuvremenu kupuje oružje i municiju od Rusije i Kine i hoće da to tolerišu SAD, a da im EU daje novac zauzvrat", naveo je on i dodao:

"Videli smo prošle godine da se Beograd složio sa tekstom sporazuma zbog pritiska SAD i EU, tako da pritisak funkcioniše. Ali, mora da se uradi".

Kaže i da ne bi bilo tenzija na Zapadnom Balkanu, da postoji defakto i "de jure" priznanje Kosova od ostalih država Zapadnog Balkana.

"Srbija nas priznaje dejure, Crna Gora nas priznaje, moramo da se borimo da ceo region uđe u EU i Nato, ali Beograd mora da uvede sankcije Rusiji i podredi se zapadnim vrednostima", nabrojao je Kurti.