Lajčak: Članstvo u UN mnogo veće pitanje od odnosa Srbije i Kosova, tu ulogu ima i Savet bezbednosti

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak rekao je, u zajedničkom intervjuu za Euronews Srbija i Radio Slobodna Evropa, da je članstvo u Ujedinjenim nacijama mnogo veće pitanje od odnosa Srbije i Kosova, da tu postoje određene procedure, a da svoju ulogu tu ima i Savet bezbednosti, kao i pet stalnih članica SB UN.

On je istakao da se sada fokusira i da treba da se počne sa pitanjima koja mogu da urade Srbija i Kosovo, i koja mogu da se urade sada i za koja za nisu potrebni SB UN, niti stalne članice.

Lajčak je na pitanje da li se, kada se u članu 4 evropskog sporazuma kaže da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, to odnosi i na Ujedinjene nacije, koje su crvena linija za Srbiju, rekao da se "javni diskurs fokusira na nešto što uopšte nije glavna tema".

"Članstvo u UN je mnogo veće pitanje od odnosa Srbije i Kosova, tu postoje određene procedure, a svoju ulogu imaju tu i Savet bezbednosti i pet stalnih članica, i to su posebni odnosi. Tako da, verovanje da to zavisi samo od Srbije i Kosova, znači nerazumevanje kompleksnosti ovog procesa. U isto vreme, naš dogovor definiše šta Srbija i Kosovo treba da rade, tako da se obe strane ohrabruju da se pridržavaju dogovora i aneksa", rekao je Lajčak. 

Upitan da li su obe strane obavezne da potpuno primene svaki član ovog sporazuma budući da zvaničnici u Srbiji, uključujući predsednika i ministra spoljnih poslova govore da će primeniti ovaj sporazum dok god ne dodiruje njihove crvene linije, Lajčak je ponovio da je "jasno da su strane obavezne", ali i da ne treba stavljati "kočiju ispred konja".

"Fokusirani smo i treba da počnemo sa pitanjima koja mogu da urade Srbija i Kosovo, i koja mogu da se urade sada. To će uticati na mnoge druge stvari. Ponovo spekulišemo o nečemu što ne zavisi od EU, Srbije i Kosova. Zašto se ne bismo fokusirali na pitanja koja su potpuno pod našom kontrolom? Ometamo sebe da se foksiramo na stvari koje mogu da budu urađene i treba da budu urađene kao prioritetne i za koje nam nisu potrebni Savet bezbednosti niti stalne članice", podvukao je Lajčak.

Lajčak je rekao i da je želja da se proces koji se tiče normalizacija odnosa Srbije i Kosova završi tokom aktulenog mandata administracije u EU, kao i američke administracije.

"Sledeće godine ćemo se već suočiti sa novom političkom realnošću, slede nam izbori u EU, u SAD i manje će se pažnje posvećivati ovim pitanjima. Verujem da imamo dovoljno vremena da ovaj proces privedemo kraju, ali to sve zavisi od posvećenosti ove dve strane", rekao je Lajčak, ističući da ne želi ništa u smislu rokova da nameće stranama jer o tome treba da se dogovore kada se sastanu. 

On je precizirao da su u aneksu koji je EU predložila, ali koji nije usaglašen u tom obliku na kraju maratonskih pregovora u Ohridu, postojali konkretni planovi o vremenu koje je potrebno za implementaciju. 

"ZSO znači sporazume iz 2013. i 2015. godine"

O tome šta je za Beograd prva stvar koja se očekuje da bude urađena, budući da je za Prištinu to formiranje Zajednice srpskih opština, Lajčak je rekao da su oni redosled primene videli vrlo jasno, ali da to dve strane u Ohridu nisu usvojile. Prema njegovim rečima, sada je na pregovaračima da daju svoje predloge kojim će tempom teći primena.

"Mi svoje predloge imamo, ja mislim da je najbolji pristup korak po korak, da jedna strana uradi nešto, potom i druga. Ne bih da sada govorim o konkretnim koracima, jer ne postoji zvanična platforma, i tek treba da se složimo oko toga, ali vas uveravam - vrlo smo fokusirani, vrlo odlučni i sigurni da će ono što je dogovoreno biti i implementirano", rekao je Lajčak. 

Upitan o članu 7 sporazuma i koje su sličnosti ili razlike između samoupravljanja za srpsku zajednicu i ZSO, Lajčak je rekao da može da bude veoma jasan i da taj član ne uvodi novu obavezu za Kosovo.

"Član 7 govori o potrebi implementacije onoga što je već dogovoreno između Srbije i Kosova - to znači sporazumi iz 2013. i 2015, govoreći o formiranju Zajednice/Asocijacije srpskih opština", rekao je Lajčak. 

Odgovarajući na pitanje da li postoji kontradiktornost u aneksu budući da se sa jedne strane kaže da Kosovo odmah krene u pregovore o obezbeđivanju samoupravljanja za srpsku zajednicu, a sa druge da redosled tačaka ne dovodi u pitanje redosled njihovog sprovođenja, Lajčak je rekao da kontradiktornosti nema.

"Reč je o Zajedničkom odboru za monitoring, kojim predsedava EU. To je jedan od elemenata aneksa, gde navodimo da će taj odbor da bude formiran u roku od 30 dana. Trenutno intenzivno radimo u definisanju uslova za ovaj zajednički komitet. Oni će biti nadležni. Kada je reč o vašoj primedbi, nema kontradiktornosti", rekao je Lajčak.

Ukazao je na sporazume iz 2013. i 2015. godine koji se tiču Zajednice srpskih opština.

"Jasno je stavljeno do znanja da to treba da bude proritetno pitanje. Ali ono što smo takođe rekli u drugom načelu je da strane ne bi trebalo da uslovaljavaju implementaciju njihovog dela obaveza implementacijom druge strane. Kao što sam rekao, Zajednički odbor za monitoring je platforma gde ćemo razgovarati o stvarima i biće uspostavljen kao što smo dogovorili u roku od 30 dana od usvajanja ovog aneksa", dodao je Lajčak. 

"Nismo mogli da nađemo zajednički jezik oko svih članova aneksa"

Lajčak je rekao i da je sporazum koji je postignut u Ohridu važan korak, da donosi novi kvalitet u procesu normalizacije odnosa Kosova i Srbije i da podiže dijalog na novi nivo. On, kako je rekao, takođe postavlja temelje za ubrzavanje procesa normalizacije, kao i za ubrzavanje procesa pristupanja EU kako Srbije, tako i Kosova.

"I kao stara izreka kaže "dokaz je u pudingu", u ovom slučaju, dokaz je u implementaciji, i zbog toga je sada fokus na implementaciji", rekao je Lajčak. 

Ipak, on je ukazao da nije tajna da su posrednici inicijalno pripremili detaljniji aneks primene sporazuma, sa jasnim redosledom koraka, kao i vremenskim odrednicama, koje bi lako bilo pratiti, ali da nije bilo dogovora o tome. 

"Dve strane su uspele da se dogovore oko 12 od 18 tačaka predloga, ali nikako nismo mogli da nađemo zajednički jezik oko šest preostalih tačaka. Pokušali smo da te razlike prevaziđemo na više načina, međutim, uskoro je postalo jasno da je to nemoguće, te smo stoga predstavili novi aneks, koji je bio opštiji, manje konkretan, ali i dalje sadrži osnovna načela, pogotovo to da će obe strane u potpunosti primeniti potpisano. Takođe, ovaj dogovor je sada postao deo pregovaračkog okvira za pristupanje EU, deo poglavlja 35 kada je o Srbiji reč i Kosova kroz Specijalne grupe za normalizaciju. Mi smo kao sledeći korak pokrenuli unutrašnje procedure u okviru EU, kako bismo formalizovali ovaj dogovor u okviru evropske agende i za Srbiju i za Kosovo", rekao je Lajčak. 

"Sledi sastanak u Briselu, dokument je i bez potpisa formalan i obavezujući"

On je najavio da će kao sledeći korak u dijalogu pozvati glavne pregovarače obe strane u Brisel, kako bi se razgovaralo o koracima implementacije.

Lajčak se osvrnuo i na činjenicu da ni sporazum ni aneks nisu potpisani, rekavši da bi posrednici u pregovorima voleli da je sporazum potpisan, i da su to predložili obema stranama, ali da je dokument i bez toga svakako postao formalan i obavezujući.

"Predsednik Vučić nam je vrlo jasno stavio do znanja da nije u poziciji da potpiše ovaj dokument, pozivajući se na ustavna ograničenja, mi smo predložili nekoliko načina da rešimo ovaj problem, ali su ti predlozi odbijeni. Na kraju smo se dogovorili da će taj dokument biti formalizovan kroz objavljivanje od strane visokih predstavnika, što se i dogodilo u subotu, što je i u skladu sa međunarodnom praksom, i ovaj dokument je na taj način postao formalan i obavezujući. Sve spekulacije da li je dokument validan i obavezujući su besmislene", rekao je Lajčak.

On je rekao i da, kada posmatraju prethodne dogovore, ne gledaju jesu li potpisani ili ne, već jesu li implementirani ili ne.

"Mislim da ne treba da se bavimo time jeste li nešto potpisano ili ne, već time da je ovaj dokument obavezujući i to na dva načina, prvo kroz objavljivanje od strane visokih predstavnika, a potom i kroz njegovu implementaciju u pregovarački okvir za pristupanje EU. Sada je fokus na implementaciji. Mi ćemo, kao posrednici, redovno izveštavati o napretku primene potpisanog sporazuma, I naravno nastavićemo da sarađujemo sa SAD, veoma smo zahvalni na njihovoj podršci u dijalogu", rekao je Lajčak.  

"Proces integracija vrlo kompleksan"

Govoreći o Zajedničkom komitetu za monitoring, on je rekao da je jasno da će njega činiti i Kosovo i Srbija i EU. Kako je dodao, EU će predsedavati njime i EU će informisati zemlje članice.

"Da ne zaboravimo da će napredak na evropskom putu i za Srbiju i za Kosovo od sada zavisiti od implementacije ovih načela u sporazumu i aneksu", rekao je Lajčak. 

Na pitanje da li to znači da će ako Srbija ispuni neki deo iz implementacionog plana to značiti njen napredak na evropskom putu i otvaranje nekih delova pregovaračkog procesa, Lajčak je rekao da je "proces evropskih integracija vrlo kompleksan i da ovo nije jedini element, ali jeste veoma važan".

"Poglavlje 35 je poglavlje o normalizaciji odnosa sa Kosovom, i kroz primenu ovog poglavlja i specijalni komitet o normalizaciji odnosa ćemo vršiti monitornig primene dogovora, ali u isto vreme i ove dve strane imaju obavezu jedna prema drugoj. I kao što sam rekao, proces evropskih integracija je vrlo kompleksan, ovo nije jedini element, ali jeste veoma važan element u okviru evropskog puta. I zemlje članice će pomno pratiti proces normalizacije", rekao je Lajčak. 

Na pitanje kako u okolnostima u kojima je retorika i dalje oštra vidi normalizaciju odnosa, Lajčak je rekao da na proces normalizacije više utiče EU, nego partneri, i da bi bilo bolje da je obrnuto. 

"Ali, ipak, s obzirom na to da smo dosta radili na normalizaciji i insistirali na njoj, situacija na terenu se stabilizovala. Cela druga polovina prošle godine bi mogla da se nazove "kriznim menadžmentom". Imali smo više kriza koje smo morali da rešavamo, tako da smo teško mogli da se bavimo normalizacijom odnosa, ali, od početka ove godine, fokusirani smo na pozitivnu agendu. Ono što je najvažnije, i to moram posebno da naglasim, nijedna strana ne bi unilateralno trebalo da čini bilo šta što bi destabilizovalo proces normalizacije odnosa. Zaista verujem da sa ovim sporazumom imamo novu platformu, i da će se stvari odvijati u koordinaciji i u skladu sa partnerstvom koje će nas voditi unapred a ne unazad", rekao je Lajčak.