Leta zatražio da Zapadni Balkan bude uključen u jedinstveno evropsko tržište

Bivši premijer Italije i predsednik Instituta „Žak Delor“ Enriko Leta zatražio je da partneri sa Zapadnog Balkana budu postepeno uključeni u jedinstveno evropsko tržište i pre formalnog članstva u Evropskoj uniji, preneo je Ljajmi.

Leta je, na Forumu civilnog društva 2026 u Prištini, istakao je da bi integracija trebalo da donese konkretne koristi građanima, a ne da ostane samo na nivou političkih obećanja.

„Jedinstveno tržište je više od tržišta, ono predstavlja puno evropsko građanstvo, odnosno da ne budeš imigrant u sopstvenoj Evropskoj uniji. To je razlog zbog kojeg sam podržao jedinstveno tržište kao ključni korak u proširenju EU“, rekao je Leta.

Naglasio je da bi postepeno uključivanje zemalja kandidata u evropsko tržište omogućilo građanima i preduzećima da imaju koristi od integracije i pre formalnog članstva u EU.

Prema njegovim rečima, zemlje Zapadnog Balkana ne bi trebalo da se usredsrede samo na odnose sa Briselom, već bi trebalo da ojačaju i međusobnu ekonomsku saradnju.

Upozorio je da bi ponavljanje grešaka iz prethodnih proširenja moglo da oteža integraciju, piše Telegrafi.

Leta je zatražio dublju integraciju i veću ekonomsku i stratešku autonomiju, predstavljajući i značaj plana „Jedna Evropa, jedno tržište“, čiji je cilj pojednostavljivanje pravila, integracija finansijskih tržišta i jačanje evropskih kompanija.

„Svi smo mi male zemlje“, bila je jedna od glavnih poruka Lete, koji je obrazložio da evropske države moraju da se ujedine kako bi imale veću ekonomsku i političku težinu u odnosima sa SAD, Kinom i drugim globalnim silama.

Pored bivšeg italijanskog premijera, na Forumu civilnog društva u Prištini je učestvovala i ekonomistkinja Valbona Zeneli, koja je ukazala da su sve diskusije ukazale na zajednički problem regiona - jaz između političkih obaveza i njihove praktične primene.

Prema njenim rečima, glavna prepreka na Zapadnom Balkanu više nije samo nedostatak politika ili zakonodavstva, već nedostatak institucionalnih kapaciteta, nadzora, koordinacije i odgovornosti.

Zeneli je objasnila da se zakoni i potpisane obaveze ne pretvaraju uvek u funkcionalne institucije i konkretne rezultate za građane.

Prema njenim rečima, ključna pitanja koja treba rešavati su demokratska otpornost kao deo bezbednosti, uključivanje svih zajednica u političke procese i izgradnja kulture institucionalne odgovornosti.

Zatražila je i da zemlje Zapadnog Balkana budu uključene u evropske mehanizme za zaštitu demokratije i pre članstva u EU.