Jedinstveno tržište EU: Koliko Zapadni Balkan može da dobije, a šta ga koči?

Procena Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da bi dublja ekonomska integracija zemalja Zapadnog Balkana sa Evropskom unijom mogla dugoročno da poveća njihov bruto domaći proizvod (BDP) za osam do 15 odsto, otvara pitanje mogućnosti i prepreka na putu ka jedinstvenom evropskom tržištu. Sagovornici Kosovo onlajna saglasni su da bi bliža ekonomska integracija mogla da donese značajne koristi regionu, ali ukazuju na potrebu za sprovođenjem reformi i uklanjanjem regulatornih i trgovinskih barijera.

Piše: Darko Savanović

Nedugo nakon te procene MMF-a pojavila se informacija da Evropska unija planira da zemljama kandidatima ponudi postepenu integraciju u jedinstveno tržište i pristup evropskim programima i fondovima.

Prema nacrtu plana u koji je briselski portal Politiko imao uvid, zemljama-kandidatima, od kojih neke na članstvo čekaju decenijama, biće ponuđena dosad nezabeležena postepena integracija u jedinstveno tržište, uključujući nesmetanu trgovinu i pristup istraživačkim programima dok budu trajali procesi njihovog pristupanja EU.

Plan, čiju izradu nadgleda Aleksandar Adam, jedan od glavnih savetnika predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i bivši savetnik francuskog predsednika Makrona, trebalo bi značajno da promeni pristup EU zemljama u svom susedstvu.

Trenutno su gotovo sve ekonomske koristi bliže saradnje rezervisane za članice, dok se Uniji nijedna nova država nije priključila još od 2013. godine.

Prema planu Komisije, ekonomske koristi ponuđene zemljama kandidatima zavisiće od njihove podrške spoljnopolitičkim ciljevima EU, dok će pristup jedinstvenom tržištu zavisiti i od toga da li te zemlje dele ključne tehnologije sa neprijateljskim državama i trgovinskim konkurentima.

Pristup jedinstvenom tržištu podstakao bi srpsku privredu i investicije

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije (PKS) ocenio je za Kosovo onlajn da bi pristup jedinstvenom evropskom tržištu doneo Srbiji veću privrednu aktivnost i dugoročnu stabilnost BDP-a, te doprineo bržem usklađivanju sa zakonodavstvom i politikama EU.

„Članstvo u okviru jedinstvenog evropskog tržišta je naš cilj. Ne mogu reći alternativa za Evropsku uniju, ali jednostavno kao nešto što bi doprinelo bržem ispunjenju svih tih obaveza po pitanju harmonizacije zakonodavstva, s jedne strane, i usklađivanja sa politikom, a opet na kraju i sa punopravnim članstvom“, rekao je pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS.

Stanić je istakao da bi ekonomska integracija sa Evropskom unijom uticala na kreditni rejting i da bi Srbija bila pouzdanije mesto za ulaganje, što bi dovelo do veće privredne aktivnosti i mobilnosti kapitala.

„Ukoliko bi se desio neki materijalni pomak u procesu integracije, to bi svakako značilo veće poverenje investitora da ulažu na ovaj prostor, a to bi se odrazilo i na bolje ekonomske perspektive, a na kraju i na politička usaglašavanja koja bi iz tih ekonomskih prilika proizašla“, istakao je Stanić.

Na pitanje kako bi se to odrazilo na bruto domaći proizvod (BDP), Stanić je rekao da je BDP Srbije i sada dobar po stopi rasta, ali da bi stope rasta tada bile stabilne na duži rok, što bi se odrazilo na ubrzani razvoj zemlje i regiona i značajno doprinelo održivosti.

Sada, prema njegovim rečima, postoje različita ograničenja, kao što su necarinske barijere, kvote i ograničenja za prevoznike, zbog kojih srpska privreda trpi, a evropsko tržište postaje sve teže dostupno.

Ekonomska integracija mogla bi da poveća BDP Kosova za više od 15 odsto

Predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini ocenio je za Kosovo onlajn da bi ekonomska integracija sa Evropskom unijom mogla da napreduje i pre eventualnog punopravnog članstva i da bi kosovski BDP mogao da se poveća za više od 15 odsto.

Prema njegovim rečima, kosovska vlada treba da donosi zakone u skladu sa evropskim integracijama i ukloni sve barijere koje postoje u odnosima sa balkanskim i evropskim zemljama.

„Možemo da povećamo naš bruto domaći proizvod za više od 15 odsto ukoliko se integrišemo u evropsko tržište“, rekao je predsednik Poslovne alijanse Kosova.

Istakao je da sve zemlje Zapadnog Balkana treba da gledaju na Evropsku uniju kao na novu mogućnost, jer time dobijaju pristup tržištu sa više od 550 miliona potrošača.

Kao prepreke u pristupanju kosovske privrede tržištu Evropske unije, Šahini vidi karnete za prevoznike i dobijanje sertifikata Agencije za hranu i veterinarstvo.

„A drugo, što je još veći problem, jeste to da kosovski proizvođači, i uopšte balkanski, treba da znaju da za Evropsku uniju treba proizvoditi robu koja je strogo kontrolisana i u skladu sa evropskim standardima, jer tamo potrošači i vlada ne prihvataju svaku robu koju mi ovde možemo da nađemo u našim trgovinama“, rekao je predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini.

Reforme i integracija donose koristi i pre članstva u EU

Ekspert za ekonomski razvoj i zeleno finansiranje iz Skoplja Olimpija Hristova Zaevska procenu da bi dubljom integracijom sa EU zemlje Zapadnog Balkana mogle da povećaju bruto domaći proizvod (BDP) do 15 odsto ne tretira kao nešto novo, već kao podsećanje na to da su ekonomska integracija i reforme veoma važne i pre ulaska u EU i da mogu doneti koristi stanovništvu.

Potpuna integracija, kako je istakla za Kosovo onlajn, svakako donosi mnogo veće koristi.

„To je radni papir MMF-a i ova brojka od 15 odsto deluje dosta ohrabrujuće. Svakako, ako to čitate, vidite da postoji neki, da kažemo, opseg od sedam do 15 odsto, zavisno od progresa države. Ono što je važno reći o ovim procenama jeste da je to moguće“, rekla je Hristova Zaevska.

Prema njenim rečima, ekonomska integracija sa Evropskom unijom može da napreduje i pre eventualnog punopravnog članstva zahvaljujući reformskoj agendi Plana rasta za Zapadni Balkan.

„Da, upravo to je i reformska agenda koja se dešava sada. Ona je došla kao jedan impuls. Glavna pretpostavka je da postoje institucije koje su na jasnom putu ka EU i ozbiljno rade na reformama, jer je osnov za izvoz institucionalni kapacitet“, rekla je Hristova Zaevska.

Na pitanje koje su najveće prepreke za pristup tržištu Evropske unije, rekla je da je to transport, ali je istakla da treba još da se radi na približavanju kvaliteta proizvodnje standardima Evropske unije.

„Ako gubite ogromno vreme na čekanje na granicama, to afektira vaš BDP i tu mi stagniramo. Sa ovim poslednjim pasoškim kontrolama i sistemom EU to zaista afektira transport i tu znam da komore rade zaista aktivno sa EU da se dođe do nekakvog rešenja“, rekla je Olimpija Hristova Zaevska.

Uklanjanje barijera povećalo bi produktivnost i BDP regiona

Da je moguće da se ekonomski rast zemalja Zapadnog Balkana poveća za 10 do 15 procenata ako EU smanji barijere, slaže se i šef poslovne administracije i informacionih tehnologija Kanadskog tehnološkog instituta u Tirani Enriko Ceko.

Kako je rekao za Kosovo onlajn, uklanjanje netrgovinskih barijera u velikoj meri će pomoći povećanju BDP-a, jer će se povećati obim trgovine i produktivnost, pošto će zemlje regiona proizvoditi više.

„Povećanjem produktivnosti povećaće se nacionalni BDP, ali i BDP svih zemalja zajedno. Govorimo o zemljama koje imaju ukupno 17 do 18 miliona stanovnika. Ukupno, to je konsolidovan, stabilan, teritorijalni, politički i ekonomski prostor sa mnogim prirodnim resursima vrednim za Evropsku uniju“, rekao je Ceko.

Ocenio je da će, ako se eliminišu trgovinske i netrgovinske barijere, ostati još jedan problem, a to je koliko je Evropa sposobna da primi robu iz ovog regiona i da li je spremna da finansira infrastrukturne projekte na Zapadnom Balkanu.

„Ostaće još jedan problem. Koliko je Evropa sposobna da, budući da će Zapadni Balkan povećati nivo trgovine, primi proizvode i usluge iz regiona? Koliko je Evropa spremna da finansira infrastrukturne projekte, za železnice, za puteve, za telekomunikacione sisteme, za digitalizaciju, za bežične tehnološke mreže? Dakle, koliko je EU spremna da pomogne zemljama Zapadnog Balkana, jer je to lanac snabdevanja za koji su potrebne ove investicije, a zemlje regiona nemaju sredstva da ih realizuju iz državnog budžeta“, rekao je Ceko.