Maćedonci i Anušić: Srbija ima hegemonistički pristup susedima, potrebna saradnja za očuvanje mira 

Kosovski ministar odbrane Ejup Maćedonci i hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić potvrdili su danas posvećenost Kosova i Hrvatske produbljivanju bilateralne saradnje u oblasti odbrane i ukazali na, kako su rekli, pretnje koje proizilaze iz „hegemonističkog pristupa Srbije prema susedima“ i da je potrebna saradnja za uspostavljanje regionalne ravnoteže radi očuvanja mira.

Maćedonci je danas učestvovao, na poziv Anušića, na međunarodnoj konferenciji o odbrambenoj industriji „EU 4 Defence Readiness – Road Map to Future” u Zadru, gde je govorio na panelu pod nazivom „Evropska bezbednost u novom geopolitičkom okruženju”.

Kako je saopštio Maćedonci, na marginama konferencije, tokom sastanka sa Anušićem razgovarano je i o produbljivanju i proširenju trilateralne saradnje između Kosova, Albanije i Hrvatske, sa ciljem otvaranja te saradnje i za druge zemlje u regionu koje dele iste vrednosti i interese. 

„Dogovorili smo unapređenje saradnje u oblasti odbrambene industrije, obuke, razmene informacija i koordinacije u suprotstavljanju hibridnim pretnjama“, naveo je Maćedonci na Fejsbuku.

Tokom panela ukazao je, kako je istakao, na pretnje koje proizilaze iz hegemonističkog pristupa Srbije prema susedima, kao i na korake koje Kosovo preduzima radi izgradnje sveobuhvatnog odbrambenog sistema koji uključuje kako institucije, tako i građane. 

Maćedonci je naglasio i važnost regionalne saradnje i razvoja odbrambene industrije.

Hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić izjavio je danas na konferenciji da je agresivna retorika Srbije prema susedima još oštrija nego što je bila pre 36 godina, prenosi Koha. 

Napomenuo je da, dok se Srbija naoružava ofanzivnim arsenalom velikog dometa, Hrvatska ima odgovor na to i da će, u saradnji sa saveznicima kao što su Kosovo, Albanija i drugi, uspostaviti regionalnu ravnotežu radi očuvanja mira.

„Druga i treća tačka na koje želim da ukažem tiču se bezbednosne situacije u Hrvatskoj, u njenom neposrednom okruženju i širom našeg regiona. Situacija nije jednostavna; ozbiljna je i složena. Imamo svoju istoriju koja nas je naučila važnim lekcijama, a ponovo čujemo retoriku iz susedne Srbije – retoriku koja je neverovatna, agresivna, borbena i, na kraju krajeva, duboko neprijateljska”, rekao je Anušić u svom obraćanju.

Kako je naveo, dobro su svesni da se Srbija već deset godina uzastopno intenzivno naoružava ozbiljnim naoružanjem, ne samo odbrambenim, već i ofanzivnim sistemima. 

„Srbija nije napustila retoriku iz devedesetih godina – upravo onu retoriku koja je prethodila krvavim ratovima u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Štaviše, rekao bih da je ta retorika postala još oštrija“, istakao je. 

Anušić je naveo da je krajnje vreme da potraže odgovor, s obzirom na to da je Srbija od kineskih proizvođača kupila supersonične rakete dometa do 400 kilometara, a predsednik Srbije je izjavio da bi one mogle da pogode bilo koju prestonicu u regionu.

 „Mi zaista imamo kontraodgovor“, izjavio je hrvatski ministar odbrane i dodao da poseduju raketni sistem velikog dometa sistem čiji je domet čak i veći od njihovog. 

„Ne želimo da se rasprava svodi na to ko ima rakete najvećeg operativnog dometa, ali Hrvatska ima odgovor na ono što oni poseduju; uskoro ćemo imati te sisteme u svom naoružanju i uspostaviti ravnotežu oružanih snaga u ovom regionu, u jugoistočnoj Evropi, što je od ključnog značaja“, rekao je hrvatski ministar.

Anušić je izjavio da Hrvatska deluje kao glas razuma u ​​regionu, ulogu koju je zadržala tokom raznih sukoba i političkih situacija. 

„Neko mora da pruži protivtežu susedu koji se naoružava i preti osvetom za događaje iz devedesetih godina, susedu koji ugrožava teritoriju Republike Kosovo tvrdeći da je ona deo Srbije, i koji i dalje pretenduje na delove Hrvatske, konkretno na liniju Karlovac–Karlobag–Virovitica, smatrajući ih svojim granicama. Hrvatska mora biti svesna da ne živimo u idealnom svetu i da nemamo idealne susede; stoga moramo dati prioritet zaštiti naše dece kako jednog dana ne bi morala da oblače uniforme i ponovo ratuju. Upravo to i činimo: sprečavamo ono što nismo mogli da sprečimo 1990. godine, a što sada možemo“, rekao je Anušić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je februara ove godine da je vojni savez Zagreba, Tirane i Prištine najveća pretnja Srbiji i da je i tokom učešća na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji postavio pitanje u vezi sa tim vojnim savezom i dodao da i dalje čeka na odgovor na pitanje čemu taj savez, za koji je, kako je naglasio, neko dao „zeleno svetlo“.

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić istakao je da je Srbija na vojni savez Kosova, Albanije i Hrvatske odgovorila dostojanstveno, argumentovano, pozivajući se na činjenice i zahtevajući transparentnost i odustajanje od politike podela i sukoba.

On je ukazao da Srbija zna šta piše u vojnom sporazumu i da krši Sporazum o subregionalnoj kontroli naoružanja iz 1996. godine koji je deo Dejtonskog sporazuma.

Bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton izjavio je da ne veruje da bi trebalo da bude bilo kakvog mesta za vojna savezništva u Evropi osim Natoa, navodeći da bi alternativno vojno savezništvo iz bilo kojih razloga, usmereno protiv Srbije ili bilo koga drugog, predstavljalo „stvaran korak unazad“.

Memorandumom o odbrambenom savezu Kosova, Hrvatske i Albanije bavio se i Kosovo onlajn u svojoj analizi.