Bolton: Vojno savezništvo usmereno protiv Srbije je korak unazad

Bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton kaže da ne veruje da bi trebalo da bude bilo kakvog mesta za vojna savezništva u Evropi osim Natoa, navodeći da bi alternativno vojno savezništvo iz bilo kojih razloga, usmereno protiv Srbije ili bilo koga drugog, predstavljalo „stvaran korak unazad“.

U intervjuu za Politiku, Bolton je rekao da od vremena raspada Jugoslavije  postoje nastojanja da se pozicija i uticaj Srbije ograniče.

„Na nesreću, to nije doprinelo razvoju i širenju stvarne demokratije. To je omogućilo narodu koji se oseća kao žrtva da ne prihvati izvinjenja za odbacivanje rešenja ratnih sukoba 1990. Ne verujem da će se Srbi složiti sa rešenjem za KiM ili sa bilo kojim susedima u bivšoj Jugoslaviji ili na Balkanu, sve dok se počinje sa premisom da su Srbi problem, a ja tako ne mislim“, rekao je bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji Donalda Trampa u njegovom prvom mandatu i nekadašnji ambasador u Ujedinjenim nacijama.

Kako tumačite spoljne i druge pritiske na Srbiju i Republiku Srpsku?

Spoljni faktori ne bi trebalo da se koriste nesporazumima da bi uzrokovali regionalnu nestabilnost za ostvarenje svojih ciljeva. Moskva takođe nastoji da ima svoj uticaj i interes, kao i drugi spoljni faktori, što ne pomaže u nastojanjima da se pronađe rešenje za vrlo teške probleme, što uzima vremena, mada su neki problemi već rešeni. Pre nekoliko godina pronašli smo rešenje za Severnu Makedoniju i mada to možda zvuči da je u pitanju bilo samo ime države, tu su bili i mnogi drugi izazovi ispod površine, što se odnosi i na pitanje Kosova i Srbije i drugih problema. 

Rešenje ne bi trebalo da bude u demonizaciji bilo koga, već da se ohrabruje ono što bih ja lično voleo da vidim, a to je diplomatska aktivnost iza kulisa i da vidimo da li bi to moglo da dovede do progresa i rešenja. Odgovor na to jeste da se ne bi trebalo opterećivati prošlošću, već da se pronađe nešto što je u interesu svih. Mi nastojimo da obezbedimo više stranih investicija da podignemo ekonomije na Balkanu kao celini, da bismo osigurali političku stabilnost, jer bez toga nema ekonomskog razvoja. Opet da kažem da je tiha diplomatija mnogo bolja od međusobnog međunarodnog optuživanja.

Kako gledate na Dejtonske sporazume za BiH?

Svaka strana koja bi imala probleme sa tim sporazumima  ima legitimno pravo da zatraži da se o tome diskutuje, posebno ako bi to, uopšteno govoreći, doprinelo rešavanju problema. Sporazume treba pažljivo detaljno razmotriti, ne treba podvrgnuti proizvoljnoj interpretaciji, jer među tim narodima imate duboke isorijske korene.

Srbija je izrazila zabrinutost povodom sklapanja vojne alijanse između Kosova, Albanije i Hrvatste…

Ne verujem da bi trebalo da bude bilo kakvog mesta za vojna savezništva u Evropi osim Natoa. Ultimativno, mislim da je cilj većine zemalja u Evropi i na Balkanu da postanu članice Natoa. U pogledu članstva Ukrajine u Natou, to je jedina stvar preko koje Rusija nije spremna da pređe. Do tog zaključka su došle i Finska i Švedska, odnosno da je posle 75 godina neutralnosti njihova potpuna bezbednost samo iza granica Natoa.

Imati alternativno vojno savezništvo iz bilo kojih razloga, da li bi ono bilo usmereno protiv Srbije ili bilo koga drugog, to predstavlja stvaran korak unazad i rizik koji to sada predstavlja. Ako bi Nato Alijansa počela da se rasipa, to bi značilo da bi ona i njen uspeh svih ovih godina od kako je formirana 1949. godine i održavala mir i bezbednost među članicama Alijanse, bio doveden u pitanje, što bi imalo vrlo negativne posledice, ne samo za Balkan, već i širom Evrope.

Jedno od ključnih evropskih, pa i svetskih pitanja, je rat u Ukrajini. Kako Vi gledate na to?

Situacija između Rusije i Ukrajine je vrlo teška pošto još uvek postoje ogromne razlike u gledištima i ne izgleda da se približavaju, barem tokom nekoliko proteklih nedelja pregovora. Fokus pregovora je dosta ograničen u smislu kakav prekid vatre bi bilo moguće postići. Mogućnost sveobuhvatnog prekida vatre duž svih delova vojnog sukoba je još dosta udaljena, kao i rešenje za sam konflikt, koje je još udaljenije. Teško je predvideti koje bi korake trebalo preduzeti da se Rusija i Ukrajina dovoljno približe za postizanje sporazuma ili barem prekida vatre koji bi mogao da dovede do neke saglasnosti koji bi barem omogućio da se stvori neka osnova za održive pregovore. 

Dosta toga će zavisti od toga koliko će dugo predsednik Tramp da veruje Rusima da stvarno žele mir. Poslednjih nekoliko dana Tramp je rekao da možda postaje frustriran Moskvom. Svi obraćaju pažnju na Evropu, dok na Bliskom istoku Kinezi obraćaju posebnu pažnju na tu situaciju. Svi bi voleli da vide da se konflikti završe, ali mislim da je važno da se u Ukrajini postigne takav sporazum da se ne dobije utisak da će vojni sukob koji je jedna strana izazvala biti uspešan. Mislim da želimo da ljudi donesu zaključak da ne treba pribegavati vojnoj sili u rešavanju problema. Sledećih 30 dana će biti važni da se ustanovi da li će doći do pravog progresa ka prekidu vatre, a ako to ne bude slučaj, da li će Tramp u narednih 30 dana razmotriti mogućnost uvođenja sankcija Rusiji, Ukrajini ili obema zemljama.

Ako se sukob na Bliskom istoku intenzivira, koji je cilj Izraela u ovom konfliktu, a koji Irana?

Mislim da Izraelci smatraju da su 7. oktobra 2023. stvarno napadnuti uz značajnu pomoć, ili od samog Irana, koji je koristio strategiju „vatreni prsten“ protiv Izraela putem svojim terorističkih proksi grupa kao što su Hamas, Hezbolah, Huti u Jemenu. Izraelci su naneli vrlo značajnu štetu Hamasu i Hezbolahu u Libanu, ali nisu eliminisali sposobnost terorista te dve grupe i Huta u Jemenu. Možda će sada doći do promena, ako se SAD angažuju u vezi sa nastojanjima Irana da opkoli Izrael i omete globalni trgovinski sistem. Iran je u međuvremenu pretrpeo značajne gubitke, a jedan od najvećih je pad Asadovog režima u Siriji. Time je presečena kopnena snabdevačka ruta koju je Iran imao sa Hezbolahom u Libanu. Tu je i šteta koju je Izrael pričinio balističkom raketnom programu. Sada je pitanje da li će Izrael napasti iranska postrojenja za proizvodnju nuklearnog oružja. Mislim da Izrael to definitivno razmatra.  

Kada se izraelski premijer Benjamin Netanjahu nedavno sreo sa predsednikom Tarmpom u Beloj kući oni su, u to ne sumnjam, razgovarali i o tom pitanju. Iran je u defanzivi i vrlo zabrinut šta će biti sledeće, a još više je zabrinut oko podrške režimu u samoj zemlji koja je najslabija do sada. Narod je vrlo nezadovoljan na ekonomskom i društvenom planu, pošto se milijarde dolara troše na terorističke proksi grupe i za nuklearni program, što nije bilo od koristi iranskim građanima. Iranski režim je nestabilan, a ako bi Izrael izvršio napad na postrojenja nuklearnog programa to bi moglo da bude dovoljno da se iransko rukovodstvo fragmentira. Dakle, situacija na Bliskom istoku se ne smiruje i ono što je počelo 7. oktobra je još veoma živo i verovatno će se nastaviti.