Manastir Ulije u Leposaviću obeležio hramovnu slavu Svetu Petku 

U Leposaviću je obeležena hramovna slava manastira Ulije, Sveta mučenica Paraskeva u narodu poznata kao Sveta Petka. Pred velikim brojem vernika, svetu Arhijerejsku liturgiju služio je Episkop raško-prizrenski Teodosije uz sasluženje ovdašnjeg sveštenstva i monaštva. 

Nakon liturgije vladika Teodosije čestitao je slavu podsećajući u besedi na žrtvu Svete mučenice Parskeve. 

"Neka je srećna slava mati Igumaniji i sestrama ove svete obitelji i današnjem domaćinu, našem Branislavu i svima koji su se potrudili da pripreme današnju slavu. Sveta prepodobni mučenica Paraskeva u prvim vekovima hrišćanstva kada je hrišćanska vera bila gonjena. Njeni roditelji su bili hrišćani i vaspitali su je u hrišćanskom duhu i ona po smrti svojih roditelja prodala je sve svoje imanje i razdelila sirotim. Onda je svo njeno imanje i bogatstvo bio Gospod naš, Isus Hristos jagnje božje, koji je sebe prineo na žrtvu da bi spasao čoveka i sva njena ljubav bila je Gospod. Ljubav do žrtve i do smrti", kazao je u besedi Vladika Teodosije.

On je dodao da je lepo doći ovde, i naglasio kolika je važnost sačuvati svetinje na ovim prostorima. 

"I ono što nam je gospod zaveštao i ostavio da nam isto to bude na prvom mestu, ove svetinje naša vera, čast, obraz, sve ono što kao narod imamo, ali da treba i da ga sačuvamo, braćo i sestre. Zaista je lepo doći u ovu svetinju i samo za nekoliko godina vi ste svi svedoci, zahvaljujući mati Nini, sestri Julijani i svaima onima koji su ovde prišli ovoj svetinji. Ona se obnavlja, dobija svoje novo odelo, novo ruho, ne samo spolja nego i duhovno iznutra postaje sveća koja nam svetli i osvetljuje naš put. Gospod sve posmatra i svakome daje po delima i zato onaj koji čini žrtvu i koji je spreman na žrtvu kao i današnja svetiteljka iz Ljubavi prema Bogu, prema crkvi, prema svome rodu, prema ovoj zemlji Bog ga neće ostaviti i nagradite ga. Neka je srećan današnji praznik, današnja slava, da nas gospod oradosti, da nam daruje mir, ono što je najvažnije, jer imamo gospoda za saveznika i goopsod kada daje svoj mir to je onaj prvi mir prvo u dušama našim a onda se taj mir širi svuda oko nas", dodao je Vladika Teodosije. 

Pored mnogobrojnih vernika i domaćina, slavi su prisustvovali i član Predsedništva Srpske liste Slavko Simić, kao i pomoćnica direktora Kancelarije za KiM Milena Prlić iz Sektora za saradnju sa SPC i brigu o kulturnom nasleđu. 

Parlić je čestitala vernom narodu današnji praznik, napominjući da je manastir Ulije jedan od tri ženska manastira na sevru Kosova.

"Danas smo ovde u jednom od tri ženska manastira na severu KiM koji zahvaljujući vrednim rukama naših monahinja, igumanije Nine i sestre Julijane, evo kako lepo izgleda, kako je rečeno: 'U dobru se složili u dobru množili'. Kancelarija za KiM se trudi da tim vrednim rukama naših monahinja pomogne onoliko koliko je u mogućnosti. Ovaj manastir je uspostavljen 2018.godine nakon pet vekova i evo zahvaljujući Gospodu, zahvaljujući Vladi Republike Srbije, Eparhiji raško-prizrenskoj, dobrotvora, ali pre svega zahvaljujući bogoljubivom narodu opštine Leposavić on izgleda upravo ovako predivno i prelepo i zaista ovaj mnogomučenički narod sa severa Kosova i Metohije koji u poslednje vreme prolazi i koji na svojim plećima nosi veliki teret mržnje, progona, teret uzurpacija, kriminalizacije našeg naroda. Evo danas su u velikom broju došli da se pomole našoj Mati Paraskevi, da im pomogne da se ljubavlju, verom u molitvom izbore protiv mržnje upravo onako kako su naši preci vekovima to i činili", rekla je Parlić. 

Ne postoje pisani podaci kada je tačno nastala manastirska crkva, osim predpostavki da temelji datiraju iz srednjeg veka, a posvećena je raspeću Hristovom, u narodu poznatom kao Veliki petak. U vreme tadašnjeg episkopa raško-prizrenske eparhije, patrijarha Pavla crkva je blagoslovena da praznuje Svetu Paraskevu - Petku.

Do dana današnjeg postoje najstariji podaci, da je obnovljena i sazidana 1935. godine na temeljima stare crkve. Na južnom zidu nalaze se očuvane tri, a na severnom dva reda kamenih tesanika. Sačuvan je i zid apside u visini od nešto više od pola metra do metar i po.