Manter: Bilo bi mudro da balkanski lideri poslušaju Dereka Šolea

Bilo bi mudro da balkanski lideri pomno poslušaju Dereka Šolea i razmisle o uvođenju promena neophodnih za postizanje trajnih rešenja u regionu”, komentar je Kamerona Mantera penzionisanog američkog diplomate povodom posete savetnika Stejt departmenta Prištini i Beogradu, prenosi Glas Amerike.

“Činjenica da su Sjedinjene Države poslale visokog zvaničnika Stejt departmenta, savetnika bliskog Entoniju Blinkenu i spoljnopolitičkom vođstvu Bajdenove administracije - ukazuje da su Amerikanci zaista ozbiljni u pronalaženju načina za napredak kada je reč o miru i stabilnosti na Balkanu”, zaključio je u komentaru za Glas Amerike Manter – dugogodišnji diplomata i bivši ambasador u Srbiji od 2007. do 2009.

Kako navodi Leon Hartvel, analitičar vašingtonskog Centra za analizu evropske politike (CEPA) "istrajnost visokog američkog zvaničnika i retorika kojom se koristio rekavši da su SAD spremne da ulože znatnu diplomatsku energiju kako bi se omogućio sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa zasnovan na uzajamnom priznavanju, ukazuje da su nedavne trzavice na granici dve države uticale na Ameriku da se aktivnije uključi u proces”.

“Sjedinjene Države i Evropska unija odlučne su da izbegnu još jedan sukob na Balkanu – pogotovo dok besni rat u Ukrajini”, uverava američki stručnjak.

Kada je u pitanju ZSO, kako navodi Hartvel “Sjedinjene Države imaju mogućnost i sposobnost da vrše pritisak na Kosovo”.

“Da li je to ispravan potez je sasvim druga stvar. U kontekstu istupa visokih srpskih zvaničnika koji učestalo ističu nemogućnost Republike Srpske da se integriše Bosnu i Hercegovinu – mislim da je opasno insistirati na osnivanju Zajednice”, kaže Hartvel i dodaje.

“Sjedinjene Države su u prošlosti najavljivale mogućnost uskraćivanja ekonomske i vojne pomoći Kosovu. Sada bi mogle uskratiti podršku Kosovu u pridruživanju NATO programu Partnerstvo za mir. Kurti (premijer Kosova Aljbin Kurti, prim.nov) je zaista uhvaćen između čekića i nakovnja”, smatra Hartvel.

On primećuje da je celokupna pažnja Sjedinjenih Država, Evropske unije i medija usmerena na to što Kosovo odbija da osnuje Zajednicu opština sa srpskom većinom.

“Međutim, Kosovo je primenilo više od tridesetak sporazuma sa Srbijom – koja, sa druge strane, zaostaje u primeni. Deluje da Srbija ima prevagu za pregovaračkim stolom u odnosu na Prištinu. Pažnju bi trebalo više usredsrediti na nespremnost Srbije i Beograda da usmere dijalog u pozitivnom smeru”, tvrdi američki stručnjak - osvrćući se na dosadašnji tok pregovaračkog procesa dve strane.

U svojoj oceni - Leon Hartvel Srbiju smatra odgovornijom stranom za zastoj dijaloga sa Kosovom.

“Osim toga – odgovorna je i za stvaranje uslova za odmrzavanje sukoba, koji bi mogao da ugrozi čitav region Balkana i šire. Poput Putina, Vučić koristi taktiku podizanja napetosti koje bi kasnije mogao de deeskalira - podstiče krize da bi sproveo ono što je zamislio. Umesto da ga zbog toga kritikuju, Evropska unija i SAD nastoje da ga umire”, ocenjuje stručnjak vašingtonskog Centra za analizu evropske politike i Londonske škole ekonomije.

Poslednje mesece pregovaračkog procesa Kosova i Srbije obeležilo je i sve češće pominjanje evropskog predloga za dijalog dve strane - zasnovanog na dokumentu čiji su autori, kako je to saopšteno, Francuska i Nemačka. U javnosti se pojavilo nekoliko verzija – ali, za sada, nije potvrđena autentičnost nijedne od njih. U pojedinim krugovima predlog se posmatra i tumači čak i kao moguća osnova budućeg sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.

Leonu Hartvelu, međutim, ništa od toga ne uliva poverenje.

“U sadašnjim uslovima ne vidim sveobuhvatan sporazum koji bi se bavio pitanjima suvereniteta i bezbednosti. Da bi rešila oba pitanja, Srbija će morati da prizna nezavisnost Kosova, a Vučić nije pokušao da utiče na domaću javnost u vezi sa tim pitanjem. Većina građana Srbije u slučaju ponude članstva u EU u zamenu za priznanje nezavisnosti Kosova – to ne bi prihvatilo. To je važno jer je za svaku promenu Ustava Srbije biti potreban referendum. Da je Vučić ozbiljan u vezi sa integracijama Srbije i normalizacijom odnosa sa Kosovom – počeo bi promenu narativa o aktuelnoj situaciji”, smatra sagovornik Glasa Amerike.

Razloge za brojne nepoznanice u vezi sa predlogom Evropske unije, zasnovanom na nemačko-francuskom planu, vidi u potrebi da se definišu njegove pojedinosti.

Više detalja, uoči puta na Balkan, nije želeo da iznese ni sam Derek Šole.

“Od pregovarača se učestalo traži da se ustručavaju od iznošenja detalja u javnost. Praksa je da međusobno pregovaraju – umesto da se obraćaju javnosti putem medija”, ukazuje Hartvel.