Mijačić: Prva uplata Kosovu iz Plana rasta mora da sačeka konstituisanje parlamenta

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić kaže za Kosovo onlajn da je prva uplata sredstava iz evropskog Plana rasta za Zapadni Balkan pomerena za prvu polovinu 2025. godine i da ona, kao jedna vrsta pretplate, nije uslovljena reformama koje primaoci iz regiona treba da sprovedu, ali jeste uslovljena potpisivanjem sporazuma o zajmovima i kreditima koji moraju da se ratifikuju u parlamentima, pa će u slučaju Kosova morati da se sačeka konstituisanje skupštine.

„To znači da će se sa isplatom Kosovu u startu kasniti možda malo duže nego u ostalim slučajevima, međutim, ne verujem da će doći do bilo kakvih problema u ratifikaciji tog sporazuma. U pitanju je veliki novac koji ide ili iz bespovratne pozajmice ili iz kredita i opredeljen je za razvojne projekte. Sama činjenica da će Kosovo dobiti novac od Evropske unije znači puno kako partiji koja je do sada bila na vlasti, tako i onima koji su do sada bili u opoziciji i ne verujem da će doći do problema u ratifikaciji sporazuma, ali je pitanje kada će se to desiti, a što zavisi od toga kada će se konstituisati kosovski parlament“, navodi Mijačić.

Iako je i u samoj EU bilo očekivanja da će prve uplate leći do kraja 2024. godine, Mijačić kaže da je Plan rasta kompleksan mehanizam i nov, i da se problemi sa kašnjenjem dešavaju u novim instrumentima. 

„Ovo je jedan novi instrument koji zahteva određene korake koje svaka od ekonomija sa Zapadnog Balkana mora da ispuni da bi mogla da dobije novac. Reformska agenda je osmišljena na način da svi moraju da ispune određene uslove koji su zadati u planu reformi i na osnovu toga će se povlačiti sredstva. Reforme su određene indikatorima koji se mere na svakih šest meseci, tako da će prvi presek biti polovinom ove godine, zatim krajem godine i tako dalje. Na osnovu tih preseka povlačiće se sredstva. Prva uplata je u iznosu od oko 7 odsto ukupno opredeljenog novca, daje se unapred i nije uslovljena, dok će svaka sledeća tranša biti uslovljena“, pojašnjava Mijačić. 

Uslovi su, dodaje, zadati u reformskim agendama koje su javno dostupni dokumenti, a za Srbiju i Kosovo postoji i  poseban uslov, primena Sporazuma o putu ka normalizaciji i Aneksa iz Ohrida i svega što je dogovoreno u prethodnom periodu. 

„O tim stvarima na prvoj instanci odlučivaće Peter Sorensen, a konačnu reč o ispunjenosti uslova imaće Evropska služba za spoljne poslove, odnosno Kaja Kalas. Kada oni budu odredili da su Srbija i Kosovo ispunili uslove, tada će se steći uslovi za sledeću tranšu“, kaže Mijačić.

Projekti koje će Kosovo finansirati sredstvima iz Plana rasta, prema njegovim rečima, su projekti koji se već programiraju u okviru drugog instrumenta WBIF-a, Investicionog okvira za Zapadni Balkan

„U pitanju su projekti razvoja infrastrukture železnice, tu bi trebalo da bude i put Priština-Merdare, projekti iz oblasti energetske efikasnosti, zelene ekonomije i projekti u vezi sa razvojem privatnog sektora. Mislim da specifikacija projekata još nije javno dostupna ali svakako su projekti koji se tiču kako energetske diversifikacije, zelene agende, razvoja privatnog sektora, strateške infrastrukture, a verujem da će biti i nekih drugih u vezi sa društvenom infrastrukturom“, navodi naš sagovornik.