Milivojević: Ukoliko Moldavija pristupi EU, Srbija će insistirati na jednakom tretmanu

Bivši diplomata Zoran Milivojević rekao je za Kosovo onlajn da, u kontekstu evrointegracija, između Srbije i Moldavije, koje imaju nerešena teritorijalna pitanja, ne postoje pravne razlike, ali da su političke razlike značajne, ukazujući na to da je većina država EU priznala Kosovo, kao i na geopolitičke okolnosti zbog kojih Moldavija ima prednost u Briselu. Uprkos tome, Milivojević je ukazao da bi, ukoliko bi Moldavija bila integrisana u EU sa nerešenim pitanjem Pridnjestrovlja, na red došla i Srbija, čime bi Evropska unija dovela u pitanje svoj međunarodnopravni subjektivitet.

Milivojević je ukazao da Ukrajina i Moldavija ne predstavljaju redovne slučajeve, jer ni jedna ni druga država ne kontrolišu deo svoje teritorije, na kojima se, u oba slučaja, nalaze ruske snage.

„Ukoliko bi se otvorili pregovori o pristupanju, onda bi obavezno na dnevni red došla i Srbija, iz prostog razloga što se slučaj Srbije tretira kao slučaj sui generis“, rekao je on, dodajući da 22 zemlje članice koje su priznale nezavisnost Kosova to pitanje smatraju završenim.

Na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske komisije i Prištine vodi se proces pristupnih pregovora nezavisno od Srbije, kazao je Milivojević, dodajući da taj mehanizam zadovoljava interese članica EU koje su priznale nezavisnost Kosova.

„Međutim, Srbija je punopravna članica UN u međunarodno priznatim granicama. Prema tome, ako bi se na bilo koji način otvorilo pitanje Moldavije i Ukrajine, onda bi i Srbija morala na isti način da bude tretirana“, rekao je Milivojević.

Ipak, istakao je da, za razliku od Kosova, nijedna članica EU nije priznala nezavisnost Pridnjestrovlja, Luganske Narodne Republike (LNR) ili Donjecke Narodne Republike (DNR).

„Dvadeset i dve članice EU priznale su Kosovo, znamo kako i pod kojim uslovima. Postoji neka vrsta pritiska da se to verifikuje kroz pristupne pregovore, kroz Poglavlje 35 i, rekao bih, tretman Kosova kroz Ohridski sporazum, kao i pokušaj da se preko de fakto priznanja dođe do toga, što je za Srbiju neprihvatljivo. U tom smislu postoji razlika u odnosu na Moldaviju i Ukrajinu“, rekao je on.

Milivojević je naglasio da razlika u međunarodnopravnom smislu ne postoji, ali da je prisutna u političkom smislu. Kako je objasnio, Brisel daje prednost evrointegracijama Ukrajine i Moldavije iz geopolitičkih razloga.

„To je suština i osnov posmatranja Moldavije kao posebnog predmeta, odnosno posebnog slučaja, sa namerom da se ipak uđe u određeni proces, iako to odudara od principa i standarda. Mislim da to neće biti moguće, iz prostog razloga što bi Evropska unija time dovela u pitanje i svoju poziciju, svoj međunarodnopravni subjektivitet i svoj ustav – Lisabonski ugovor“, napomenuo je on.

I pored toga, Milivojević je naveo da postoji pritisak da se pitanja evrointegracija Moldavije i Ukrajine reše u korist zapadnih, a protiv ruskih interesa, bez obzira na međunarodnopravni položaj, ističući prednost Moldavije u odnosu na Ukrajinu, jer nije u ratnom stanju, što sprečava Kijev da primeni pravne tekovine EU.

Komentarišući izjavu evropske komesarke za proširenje Marte Kos da bi Moldavija mogla da pristupi EU uprkos pitanju Pridnjestrovlja, Milivojević je rekao da bi za Srbiju bilo ohrabrujuće ukoliko bi je Brisel tretirao kao celovitu državu.

„Ukoliko žele da tretiraju Srbiju i Moldaviju na isti način, kao suverene države koje imaju međunarodnopravni subjektivitet na celoj svojoj teritoriji, odnosno da se i Pridnjestrovlje u slučaju Moldavije i Kosovo u slučaju Srbije smatraju delovima njihovih teritorija i da se Srbija posmatra kao celovita država, onda to može biti ohrabrujuće, mada mislim da to nije slučaj“, ocenio je on.

Milivojević je izrazio skepticizam prema izjavama Marte Kos, podsetivši da je nedavno rekla da postoji ohrabrujući napredak kada je reč o priznanju Kosova među pet država članica EU koje ga ne priznaju, nakon čega su usledili demanti iz nekoliko zemalja koje su saopštile da ostaju pri svom stavu o nepriznavanju kosovske nezavisnosti.

„Nema elemenata da bi one mogle da odustanu od svojih principijelnih stavova. Prema tome, u tom slučaju gospođa Marta Kos je demantovana“, rekao je Milivojević.