Molina: Španija ostaje pri čvrstom stavu da ne priznaje Kosovo

Ambasador Španije u Beogradu Raul Bartolome Molina kazao je na skupu u organizaciji Centra za Evropske politike da njegova zemlja čvrsto ostaje pri stavu da ne priznaje nezavisnost Kosova.

"Kao što svi znate, Španija je država koja ne priznaje unilateralnu deklaraciju o priznavanju Kosova i naša pozicija se nije promenila. Aplikacija Kosova za članstvom u EU je stopirana za sada. Čekamo pravno mišljenje na ovu temu, ali Španija nije za tu kandidaturu, kao što nije za članstvo Kosova u bilo kojoj međunarodnoj instituciji ili organizaciji. To je zemlja koja je unilateralno proglasila nezavisnost i mi to ne priznajemo. Čak Kosovo ne nazivamo teritorijom. Nismo za to i to se neće promeniti", rekao je Molina na skupu u organizaciji Centra za Evropske politike o završetku predsedavanja Španije EU i preuzimanja predsredavajuceg mesta Belgije od 1.januarq 2024.

Belgijska ambadorka Keti Bugenhot kazala je da je velika čast za tu zemlju što će četvrti put predsedavati EU, ali nije mogla preciznije da komenariše jučerašnje zaključke Saveta predsednika država i vlada.

"Od Srbije očekujemo da uradi niz stvari. Klaster tri je očigledno uslovljen progresom u bliskoj budućnosti. Posvećenost 27 zemalja EU proširenju je potpuna i tu nema dileme. Potpuno stojimo iza zemalja Zapadnog Balkana, kao i Ukrajine i Moldavije, rekla je Bugenhot.

Istakla je da je jasno da je cilj EU proširenje što će se odnositi i na Zapadni Balkan, a to se pokazalo i odlukom o otvaranju pregovora sa Ukrajinom, Gruzijom i Moldavijom. Ona je kazala da se od Zapadnog Balkana očekuje da uskladi regulative sa regulativa EU u procesu na putu ka proširenju.

Milena Mihajlović ispred Centra za evropske politike kazala je da je značajno da Belgija preuzima predsedavanje Savetom EU koji će biti zadužen za faciltaciju i dogovore i pregovore između država članica EU. Dodala je da je važno da se proširenje EU vratilo na agendu.

"Definitivno se proširenje vratilo na najvišu političku agendu EU i trenutno članice pripremaju svoje predloge i timove koji će raditi na povezivanju za proširenje. Vidimo da je i Evropska komisija pojačala napored da na nove načine podstaknu države kandidate podstakne države kandidate da se reformišu i ubrzaju svoj put članstvu u EU", rekla je Mihajlović i objasnila da će doći do "faznog" pristupanja EU. 

Ocenila je da će za Srbiju svakako uslov biti normalizacija odnosa sa Kosovom.

"Proces normalizacuje između Beograda i Prištine je uslov koji se svuda ističe ", istakla je Mihajlović.

Šef kancelarije EU u Srbiji Emanuel Žiofre smatra da su poruke koje iz Brisela stižu o mogućnosti proširenja EU dobre vesti i za Zapadni Balkan.

Dodaje da je važno da se zakonska regulativa uskladi sa regulativom EU, naročito kada je reč o vladavini prava, ali i da je za zemlje Zapadnog Balkana važno da se integrišu u EU tržište i otvore mogućnost korišćenja sredstava iz pristupnih fondova.

"Svaki put kada sam išao u Brisel u poslednjih 12 meseci, poruka je bila jasna i dosledna. Ovo je ozbiljno. Postoji ozbiljna promena u pristupu koje su posledice geopolitičkih preokreta izazvanih agresijom na Ukrajinu. I vidimo da se u ovih 12 meseci promenio narativ, vidimo inicijative i konkretne korake koje je EU preduzela kako bi, s jedne strane, otvorila svoje tržište prema istoku, a sa druge, da bi ponovo oživela i ubrzala tržište Zapadnog Balkana", rekao je Žiofre.

Obraćajući se putem video veze, Žiofre je dodao da je EU pokazala spremnost da se otvore pregovori sa Ukrajinom i Moldavijom i dodeli status kandidata Gruziji i da će se odlučno raditi sa zemljama Zapadnog Balkana na ubrzanju njihove integracije.

"To će, naravno, zahtevati intenziviranje reformi, dosta rada zemalja Zapadnog Balkana, dosta rada na strani EU i pod predsedavanjem EU. Proširenje je proces koji je zasnovan na zaslugama, i ostaće tako, ali postoji novi život u procesu", poručio je Žiofre.