MSP: Čitaku je još ambasadorka u Vašingtonu

U Vašington kao kosovska ambasadorka u Sjedinjenim Državama vratila se Vljora Čitaku, uprkos činjenici da je pre više od dva meseca tadašnji predsednik Kosova Hašim Tači potpisao ukaz za njenu ostavku na tu funkciju, prenosi Reporteri.

Nakon ukaza o njenoj ostavci, Čitaku je u Vašingtonu organizovala i oproštajne sastanke, nakon čega se vratila u Prištinu, ali je bila prinuđena da se ponovo vrati u Vašington, jer partneri u vladajućoj koaliciji još nisu odlučili ko će je zameniti.

Ministarstvo spoljnih poslova Kosova potvrdilo je Radiju Slobodna Evropa da je ambasadorka Čitaku i dalje na funkciji ambasodra u Vašingtonu, koja će predstavljati Kosovo do imenovanja novog ambasadora, kako je definisano u dekretu o njenom povlačenju.

Na osnovu predsednikove uredbe, ona ostaje na ovoj funkciji do imenovanja novog ambasadora, ali u slučaju da više ne može da obavlja ovu funkciju, tada bi trebalo imenovati "otpravnika poslova“.

Prema zvaničnim podacima, u ambasadi Kosova u Vašingtonu postoji samo jedan diplomata. Pored Vašingtona i u Briselu, Londonu i Tokiju, ambasadori još ostaju na funkciji, jer Kosovo nije imenovalo nove kadrove nakon isteka diplomatskih misija.

U Ministarstvu spoljnih poslova kažu da su "na kraju konsultacija za izbor novih ambasadora“ i da se ceo proces odvija u skladu sa propisanim zakonskim procedurama.

"Ministarka Meljiza Haradinaj-Stubla garantuje pošten, transparentan proces, uz puno poštovanje zakonskih i ustavnih postupaka. I što je najvažnije, svaka od odluka biće doneta u potpunom savetovanju sa premijerom Kosova, kako je predviđeno zakonom i Ustavom“, rekao je politički savetnik za spoljnu politiku Bulj Saljihu za Radio Slobodna Evropa.

Međutim, Radio Slobodna Evropa saznaje da je proces zastao i da verovatno neće biti novih "imenovanja ove godine“.

"Neodgovornost vlade“

Profesor političkih nauka na Univerzitetu u Prištini Ibrahim Gaši, smatra da bi država trebalo da bude ozbiljnija u postupanju sa prijateljskim zemljama što je dostojanstvenije moguće.

"Ovo je najveća neodgovornost Vlade Kosova, bez obzira na to ko vlada, da London, Brisel i drugi toliko dugo nemaju novog ambasadora i da za to Vlada nema vremena", ocenio je Gaši.

Kako je rekao, ove radnje donose posledice, pozivajući se na slučaj Japana.

"Recimo u Japanu, koji je prijatelj Kosova, zadržavamo više od godinu dana imenovanje novog ambasadora. Upravo je ovaj nemar ili potcenjivanje uticao na Japan da se uzdrži od kosovskog zahteva za članstvo u međunarodnoj organizaciji. Ovo je rezultat neuspeha naše vlade da održi dobre odnose “, ocenjuje profesor Gaši.

"Izbegavajte degradaciju diplomatije“

Prvi kosovski ambasador u Vašingtonu Avni Spahiu, kaže da bi u ovoj fazi promene američke administracije bilo neophodno da se ovaj proces završi.

"Ovo je ključna pozicija u kosovskoj diplomatiji i postoji hitna potreba da imamo našeg ambasadora u Vašingtonu, gde ćemo imati novu administraciju, jer ambasador mora da stupi u kontakt i počne da radi sa ovom administracijom koja dolazi, kako u pogledu bilateralnih odnosa, ali i za rad diplomate u širem smislu“, kaže Spahiu za Radio Slobodna Evropa, koji je dodao da misli da je važno da ambasador bude nestranačka ličnost , ali i profesionalno pripremljen za tu funkciju.

Profesor Ibrahim Gaši strahuje da krhkost vladajuće koalicije neće stvoriti dostojanstveno predstavništvo za Kosovo.

"Nisam baš optimističan s obzirom na stagnaciju vremena poslednji u Ministarstvu spoljnih poslova, što je verovatno zbog nesklada između vladine koalicije. Skeptičan sam i plašim se da čak i u ovom slučaju, imenovanjem odgovarajućeg ambasadora u Vašingtonu, voleo bih da se to nije dogodilo, ali može biti neprimerenih imenovanja i neke degradacije nivoa zastupljenosti, u smislu profila diplomate koji može tamo da ode ", ocenjuje Gaši,.

Kako je dodao,tradicija dobrog predstavljanja u Vašingtonu treba da se nastavi i da se razmišlja izvan stranačkih interesa.

Iz ministarstva spoljnih poslova, sa druge strane poručuju da Kosovo ima adekvatnu zastupljenost.

"Trenutno ne postoji praznina u zastupljenosti Kosova u ovim zemljama. U Vašingtonu, Briselu, Londonu i drugim zemljama su naše diplomate, kao i oni zaduženi za rad, a neki sa diplomama u karijeri ambasadora, koji izvršavaju sve predviđene zadatke ", kažu iz MSP.

U oktobru ove godine, ministarka spoljnih poslova Meljiza Haradinaj-Stubla prijavila se parlamentarnom Odboru za spoljnu politiku, gde je obećala da će uskoro biti donete odluke o imenovanju novih ambasadora.

Jedno od imenovanja koja su izazvala pometnju bilo je imenovanje Astrita Zemaja, brata ministra zdravlja Armenda Zemaja, u vršenju funkcije ambasadora u Briselu, nakon isteka mandata Bernarda Nikaja. Zemaj je imao titulu ambasadora i na tu funkciju imenovan je za države članice, mada Kosovo ne može legalno da akredituje ambasadora u EU, zbog nepriznavanja pet država članica Unije.

Imenovanje diplomata

Pravne procedure za imenovanje novih ambasadora zahtevaju vreme.

Na osnovu predloga Ministarstva spoljnih poslova, koji je sačinjen u koordinaciji sa premijerom, imena ambasadora se šalju Spoljnopolitičkom odboru Skupštine Kosova. Ova komisija potom šalje imena Predsedništvu, nakon čega sledi ukaz predsednika Kosova.

Postupak se tu ne završava. Država prijema mora da da saglasnost za novog ambasadora, što je postupak koji može da traje i nekoliko meseci.

Od proglašenja nezavisnosti, Kosovo je otvorilo diplomatske misije na svim kontinentima, ali je Ministarstvo spoljnih poslova često bilo na meti mnogih kritika zbog izveštaja o diplomatskim imenovanjima članova porodica osoba koje se bave politikom.