Jeremić: Srbija stavove Pilaj može da koristi kao argument u diplomatskim razgovorima o Kosovu

Međunarodno pravo sve češće se primenjuje selektivno, a velike sile biraju norme koje odgovaraju njihovim interesima, ocenio je diplomata Zoran Jeremić povodom dodele Nobelove nagrade za mir Navi Pilaj. Istoričar Predrag Marković smatra da je važno insistirati na jednakom tretmanu svih strana u sukobima, dok Jeremić ukazuje da Srbija stavove Pilaj o nepristrasnoj pravdi može da koristi kao dodatni argument u diplomatskim razgovorima o Kosovu, prenosi RTS.

Južnoafrička pravnica Navi Pilaj, ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za mir, kao visoka komesarka UN za ljudska prava, boravila na Kosovu 2013. godine. Tada je ukazivala na važnost nepristrasnog utvrđivanja odgovornosti za ratne zločine i upozoravala da pravda koja se primenjuje samo na jednu stranu dugoročno može biti kontraproduktivna.

Na pitanje da li njeni raniji stavovi, u svetlu dodele Nobelove nagrade za mir, mogu da budu dodatni argument Srbije u zalaganju za doslednu primenu međunarodnog prava i utvrđivanje odgovornosti za zločine počinjene na KiM, istoričar Predrag Marković je za RTS rekao da je ona svojim boravkom na Kosovu i radom u međunarodnim organizacijama mogla da uoči nesrazmeru u tretmanu strana u sukobu.

„To nije problem samo našeg regiona, već i drugih sukoba. Favorizovanje jedne strane ne doprinosi miru, već može da oteža rešavanje konflikta“, rekao je Marković.

Dodao je da iskustva afričkih i azijskih zemalja sa etničkim nasiljem i složenim sukobima mogu da doprinesu boljem razumevanju položaja Srbije.

Nekadaši ambasador Srbije u Berlinu Zoran Jeremić smatra da bi Srbija trebalo da iskoristi poruku nagrade u svojim diplomatskim aktivnostima, posebno u razgovorima o Kosovu.

„To je jedan od elemenata na koje svakako treba usmeriti diplomatsku aktivnost. Stav da podrška samo jednoj strani može da bude nepravedna predstavlja važan argument u našoj politici prema Kosovu i Metohiji“, ocenio je Jeremić.

Prema njegovim rečima, iskustvo Navi Pilaj u međunarodnim institucijama i njeni stavovi o jednakom tretmanu strana u sukobima mogu da budu relevantni u dijalogu Srbije sa međunarodnim akterima.

„Ne znam da li je Nobelov komitet to imao u vidu kao presudan element prilikom dodele nagrade, ali za Srbiju to svakako može da predstavlja argument u razgovorima sa onima koji učestvuju u rešavanju kosovskog pitanja. Na to se možemo i treba pozivati“, naglasio je Jeremić.

Sagovornici su ukazali da nagrada sama po sebi ne garantuje promenu politike velikih sila, ali da može da otvori prostor za snažnije isticanje principa međunarodnog prava, jednake primene pravde i odgovornosti za ratne zločine.

Nobelov komitet upozorava da je međunarodno pravo danas pod velikim pritiskom. Politička moć sve češće potiskuje pravne norme i institucije koje bi trebalo da ih štite. 

Jeremić je rekao i da dodela nagrade predstavlja signal onih koji žele da očuvaju značaj međunarodnog prava, ali da je pitanje koliki će biti njen praktični domet.

„Međunarodno pravo se sve manje primenjuje u međunarodnim odnosima. Prvi veliki udarac njegovom poretku bilo je bombardovanje Jugoslavije 1999. godine, koje predstavlja prekretnicu u njegovoj primeni. Od tog trenutka raste upotreba sile, a međunarodno pravo sve više se koristi selektivno, poput švedskog stola - svako bira ono što mu odgovara“, ocenio je Jeremić.

Prema njegovim rečima, velikim silama međunarodno pravo odgovara onda kada se poklapa sa njihovim interesima, dok je manjim državama potrebno kao sredstvo zaštite.

„Ova nagrada je signal u kom pravcu se očekuje da se nastavi odbrana međunarodnog prava. Ipak, nisam siguran da će imati velike efekte u konkretnim situacijama“, naveo je Jeremić.

Dodao je da Nobelove nagrade za mir gotovo uvek nose političku poruku, ali da je njihov uticaj na ponašanje velikih sila ograničen.

Marković ukazuje na značaj profesionalnog angažmana Navi Pilaj u postupcima koji se odnose na ratne zločine i genocid, kao i na njene stavove o stradanju civila u Gazi.

Marković je ocenio da je situacija u Gazi jedan od faktora koji su mogli da utiču na političku poruku Nobelovog komiteta. Prema njegovom mišljenju, stradanje civila i obim razaranja otvaraju ozbiljna pitanja o primeni međunarodnog humanitarnog prava.

Istovremeno, ukazao je na raskorak između stavova dela javnosti i politike pojedinih država prema izraelskoj vojnoj operaciji.

„Vlada Benjamina Netanjahua svojom politikom doprinosi stvaranju uslova za obnovu antisemitizma. To, naravno, ne znači da je Izrael jedinstven u podršci takvoj politici. Reč je o duboko podeljenom društvu, u kojem postoje i snažni glasovi protiv nasilja u Gazi“, rekao je Marković.

Podsetio je i na angažman Navi Pilaj u pitanjima odgovornosti „za zločine u Mjanmaru, kao i na njen doprinos širem razumevanju seksualnog nasilja u kontekstu masovnih zločina“.

Marković je ukazao i na istorijsku vezu sa Mahatmom Gandijem, koji je značajan deo života proveo u Južnoj Africi, gde je razvijao ideje nenasilnog otpora. Prema njegovoj oceni, ovogodišnja nagrada može da se posmatra i kao pokušaj povratka izvornim idealima Nobelovog komiteta za mir.

Jeremić smatra da nagrada istovremeno otkriva podele u međunarodnoj zajednici.

„To je odraz dela svetske javnosti koji na međunarodne sukobe gleda na način na koji ih je formulisao Nobelov komitet. Ova odluka ukazuje na podeljenost u Evropi, ali i na postojanje snažne želje da se međunarodno pravo održi na nivou značaja koji je nekada imalo“, ocenio je Jeremić.

Obojica su se osvrnula i na odnos američkog predsednika Donalda Trampa prema Nobelovoj nagradi za mir i na njegovu spoljnu politiku.

Jeremić je ocenio da dodela nagrade predstavlja i poruku onima koji osporavaju ili selektivno primenjuju međunarodno pravo. Međutim, ukazao je da nije izvesno da će takva poruka dovesti do promene politike velikih sila.

Marković je kritikovao Trampovo javno insistiranje na tome da zaslužuje Nobelovu nagradu za mir i ocenio da potezi američke administracije u međunarodnim odnosima otvaraju pitanja o posledicama takve politike.

Govoreći o Venecueli i Iranu, Marković je ocenio da ishod američkih poteza tek treba sagledati, dok dosadašnji razvoj događaja u Iranu, prema njegovom mišljenju, ne ukazuje na ostvarenje američkih ciljeva.