Novaković: Pletner i Bon neće imati lak zadatak

Direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove Igor Novaković izjavio je da pismo koje je iz Berlina i Pariza stiglo u Beograd i Prištinu govori o onome što Evropska unija očekuje, a to je pun sporazum o normalizaciji odnosa, prenosi Juronjuz Srbija.

"Oni žele da se aktivno pozabave ovim pitanjem pre svega jer je zbog rata u Ukrajini dramatično promenjena situacija u Evropi i svako potencijalno žarište, makar i za neki ograničeni konflikt predstavlja opasnost. Verovatno žele da pomognu da se pitanje između Beograda i Prištine reši i da se utaba put normalizaciji", rekao je Novaković.

Prema oceni Novakovića, savetnici kancelara Nemačke i francuskog predsednika zaduženi za dijalog Jens Pletner i Emanuel Bon neće imati lak zadatak.

"Makron i Šolc žele da pomognu Lajčaku u tome, ali je pitanje kako će to rezultovati na terenu jer vidimo da su nesporazumi veliki oko nekih pitanja koja bi inače trebalo da budu bazična, tako da je pitanje šta će biti kada i ZSO dođe na red jer Beograd insistira da ne može da ide dalje dok se šest tačaka prvog sporazima ne ispuni", kazao je Novaković.

Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka rekao je da Makron i Šolc žele veću ulogu nego do sada.

"To je suptilni pritisak na obe strane, jer su i Pariz i Berlin vrlo uticajni u Briselu. Izaslanici će imati operativnu dimenziju i doprineti da se pregovori inteziviraju i da se izbegne novi zastoj", rekao je Krstić.

On je dodao i da su ranije druge zemlje imenovale svoje specijalne izaslanike za Zapadni Balkan što se percipira tako da "Zapad što pre želi da zatvori tu temu i da integriše region u EU, a bez rešenja kosovskog pitanja nema integracija".

Krstić navodi da teške odluke o kojima se govori svakako predstoje i da je "prva koja predstoji odluka o registarskim tablicama, gde će strane morati da naprave kompromis, ako ne žele eskalaciju".

"To nije sve, postoji čitav niz pitanja koja su otvorena, poput ZSO, zatim tema kojih se dijalog nije dotakao, svojina, SPC, pa do ključnih pitanja kao što je status Kosova. Pariz i Berlin smatraju da strane moraju da pokažu volju da se postigne kompromis", rekao je Krstić.

Kako je rekao, jedan od razloga za aktivnije angažovanje Francuske i Nemačke na ovom prostoru jeste i aktuelna situacija u Evropi, kao i moguć uticaj Rusije na region Zapadnog Balkana.

"Faktor koji je uticao na ubrzanje procesa jeste Rusija. Ali ne može se reći da je to jedini razlog, jer EU svakako teži da se kosovsko pitanje reši vrstom sporazuma još od 2011. kada je počeo dijalog, ali činjenica je da dolazi do inteziviranja nakon blokade koja traje pet godina. Sada se stvari pokreću sa mrtve tačke jer se gleda na plodno tlo za uticaj Rusije i Kine i da sada u kontekstu sukoba u Ukrajini gde se Rusija percipira kao glavna pretnja, Zapad smatra da je potrebno da zapreči sva polja uticaja", kazao je Krstić.