Obradović: Ekstremisti žele da proizvedu društvenu krizu i nerede

Pojedine ekstremne adrese na Kosovu imaju nameru da proizvedu duboku društvenu krizu i nerede kako bi pokušali da zaustave proces smene političkih generacija, rekao je za Kosovo Onlajn generalni sekretar Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost Darko Obradović.

On je naglasio, da uprkos takvim namerama, veruje da u tome neće imati podršku međunarodne zajednice.

"Aktivnost na delegitimizaciji procesa za ratne zločine prisutna je od samog početka rada suda u Hagu, pa smo tako imali predlog Zakona o zaštiti vrednosti OVK, koji nije podržan od strane zapadne međunarodne zajednice, na čelu sa SAD“, podsetio je on.

Obradović kaže, da bi trebalo imati u vidu da Kosovo ni pre pandemije nije imalo zavidnu ekonomiju, da vlada velika nezaposlenost i u tim okolnostima vrlo je moguće da ekstremisti društveni gnev usmere prema srpskom narodu, i na taj način kompenzuju svoje političko neumeće. 

"Nije realno očekivati nerede većih razmera, verovatniji su nemiri niskog intenziteta i zapaljiva retorika“, rekao je Obradović.

On je naglasio da kada su stigli prvi pozivi povodom ratnih zločina, vladalo je veliko nepoverenje da li će i ko od istaknutijih članova OVK biti pozvan u Hag.

"Sada vidimo da je pozvan takoreći sam vrh. Kosovsko društvo kao i srpsko treba pre svega da se obračuna i napravi otklon od ratnih zločina, kako bi se stvorile adekvatne perspektive i budućnost zajedničkog života. Mi vidimo da je dobar deo političkih aktera na Kosovu po svaku cenu pokušao da ponovo zameni dijalog za ekstremizam. To smo mogli da vidimo sa uvođenjem taksi, ali i u postupcima Kurtijeve vlade koja je oštrom retorikom nastojala da ubaci ekstremne narative i obesmisli napore međunarodne zajednice“, kaže Obradović.

Konstruktivna politika odlazećeg predsednika SAD DonaldaTrampa, kako je rekao, rezultovala je prvo padom kosovske vlade, a zatim i Vašingtonskim sporazumom.

"Nakon Vašingtonskog sporazuma odnosi Beograda i Prištine više nisu isti. Ponuđen je realan okvir za nastavak pregovora ka normalizaciji odnosa, ali i dobra prilika za Zapadni Balkan u pogledu daljeg razvoja. Pokretanje procesa protiv osumnjičenih za ratne zločine dodatno pokazuje da na Kosovu dolazi do tkz.čišćenja ratnih kadrova koje će ovi procesi definitivno izopšititi iz dnevne politike, a politički prostor će se otvoriti za neke druge ljude koji nisu učestvovali u oružanim sukobima i zločinima“, naveo je Obradović.

Prema njegovom mišljenju, upravo Vašingtonski sporazum uz inicijativu Mini Šengena predstavlja racionalni okvri za stabilnost i saradnju na Zapadnom Balkanu.

"Izbor novog predsednika SAD Džozefa Bajdena ne treba posmatrati kroz prizmu prošlih vremena koja je dodatno pojačana raznoraznim dezinformacijama, već Bajdena i njegovu administraciju treba posmatrati kroz uzlaznu putanju srpsko-američkih odnosa i u perspektivi današnjih okolnosti. Iz tog razloga ne treba upadati u zamku gde bi novu administraciju per se smatrali za više naklonjeniju Albancima“, naveo je on.

Nagoveštaji snažne američko-evropske sinergetske politike, kako je istakao, su dobrodošli.

"U ovom trenutku neophodno je koordinasno delovanje u trenutku kada se kosovsko društvo nalazi na ’levoj nozi’, izvesno je da će se normalizacija odnosa postići uz uzajamne ustupke ali i kroz jedinstvene vizije bezbednosnog i ekonomskog identiteta Zapadnog Balkana“, zaključio je Obradović