"Mini šengen" alternativa ratu na Balkanu

Darko Obradović
Izvor: Printscreen

Mnogi eksperti i političari često porede Kosovo i Nagorno-Karabah, obično uvek zanemarujući da koliko su ta dva slučaja slična toliko su i različita.

SRJ, odnosno Srbija 1999. godine nije imala saveznike. Pogubnom politikom režima Slobodana Miloševića ostala je sama i izolovana i sukob je rezultovao rezolucijom 1244 Saveta Bezbednosti UN. Sa druge strane Nagorno-Karabah je administrativnom odlukom SSSR, kao vid kontrolnog etno-ključa pripojen Azerbejdžanu.

Dakle radi se o dva međunarodno pravno neistovetna slučaja. Sa druge strane Nagorno-Karabah nije priznala ni jedna država, pa ni Rusija a ni Jermenija, niti iko ima nameru da tako nešto učini i postoji globalni konsenzus o teritorijalnoj celokupnosti Azerbejdžana, što opet nije slučaj sa Kosovom i rezolucijom 1244. Zatim, za razliku od Srbije, Jermenija je članica ODKB-a, vojnog saveza koji predvodi Ruska Federacija.

Uprkos toj činjenici i ruskoj vojnoj bazi u Jermeniji, na Kavkazu su do sada izbila tri žestoka oružana sukoba uz velike ljudske žrtve na obe strane. Poslednji oružani sukob na relaciji Jermenija-Azerbejdžan koji je započet 27. septembra uz ogromne ljudske i materijalne žrtve na obe strane rezultovao je padom jermenskog grada Sušija, i kolonom jermenskih izbeglica koja po svom tužnom izgledu podseća na kolone Srba krajšnika i Srba sa Kosova.

Analogija sudbine Srba i Jermena u ovom slučaju je istovetna, kako po izbegličkoj sudbini tako i po podeljenosti mišljenja o ulozi Rusije u razrešenju sukoba. Na ovom mestu treba biti pošten pa reći da Rusija nije bila u vojnom savezu sa SR Jugoslavijom, ali jeste u vojnom savezu sa Jermenijom.

Dakle još jednom vidimo iz događaja sa Kavkaza da ne postoji kapacitet ruske strane da se aktivno zauzme za svog saveznika u svom neposrednom strateškom okruženju, te iz toga možemo samo da pretpostavimo kakva bi uloga Rusije bila na Balkanu u slučaju eskalacije sukoba na Kosovu. Ova situacija nas upućuje da su neophodna pouzdana savezništva, zajednička vizija bezbednosti i politika zasnovana na dijalogu i  političkom pragmatizmu i interesima običnih građana. Sukob na Kavkazu je takođe i primer u šta se mogu izroditi zamrznuti i nerešeni konflikti.

I ako bi mnogi želeli da iz toplih postelja i zarad kratkoročnih političkih poena zveckaju oružjem na Balkanu, predlažem im da pogledaju primer Nagorno-Karabaha. Sukob na Kavkazu je ostavio žrtve, ostavio nezadovoljstvo i gorak ukus na obe zaraćene strane i pojačao rusko vojno prisustvo u regionu. Ostaje nam svima pitanje da li je Rusija mogla ranije da razmesti iste ove vojne trupe i ako je mogla zašto to nije učinila, ali takođe nas vraća na pitanje koji su interesi vodili Rusku Federaciju da povuče svoje mirovnjake sa Kosova.

Dakle Kosovo i Nagorno-Karabah jesu za poređenje ali kao loš primer kako ne treba postupati, jer na kraju životi običnih građana su ti koji snose posledice iz geopolitičkih avantura i odsustva kompromisa zaraćenih strana.

Duboko sam uveren, da kavkaski scenario predstavlja prošlost za Zapadni Balkan. Inicijativa "mini Šengen" je upravo alternativa ratu, a ekonomski razvoj je interes svih. 

Piše: Darko Obradović, generalni sekretar Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost