Odalović: Zagreb ne sarađuje u potrazi i identifikaciji nestalih, kao ni Priština

Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović izjavio je danas da Zagreb ne sarađuje u potrazi i identifikaciji nestalih u vojno-policijskoj akciji „Oluja“ i istakao da Srbija neće prestati da o tome govori pred domaćom i međunarodnom javnošću sve dok se ne rasvetle sudbine onih koji su stradali u tom zločinačkom poduhvatu. On je ukazao da ni Zagreb, ni Priština u poslednje vreme, sve više ne žele da sarađuju po pitanju rešavanja sudbine nestalih, prenosi Politika.

Na konferenciji za novinare, održanoj povodom obeležavanja 31. godišnjice stradanja i progona Srba u akciji „Oluja“, pod nazivom „Vratite nam naše najmilije – predugo čekamo“, u organizaciji Udruženja nestalih i poginulih lica „Suza“ i Komisije za nestala lica, u Palati Srbija, Odalović je rekao da je danas dan sećanja na prognane i stradale.

„Sama činjenica da je blizu 9.900 lica stradalo ili se vodi kao nestalo u toj akciji, i da je preko 220.000 ljudi proterano sa svojih ognjišta, je nešto što ne sme da se zaboravi. I kada tome dodamo da su proterani sa prostora gde je međunarodna misija bila prisutna, gde su bile Ujedinjene nacije, i gde je u akciji direktno učestvovao i sam Nato, govori o tome da, uprkos pokušaju da se nađe mirno rešenje, očigledno je da je postojao scenario da se ovo što se desilo i desi“, rekao je Odalović.

Dodao je da je to velika mrlja na mandatu te međunarodne misije, koju su, nažalost, kasnije potvrdili na prostoru Kosova. 

„I dolazimo u situaciju gde god su oni bili sa mandatima, Srba tamo više nema, iako im to nije bio mandat, bar ne zvanično, kada su poslati. Ali o tome, naravno, nećemo ćutati, niti ćemo to zaboraviti“, naglasio je Odalović.

Rekao je da se danas i sutra slavi u Kninu i drugim mestima u Hrvatskoj i zapitao Hrvate šta slave.

„Ako je činjenica da je 1.200 civila ubijeno ili nestalo, da je više 70 odsto nestalih bilo tada staro 60 i više godina, da je bilo 540 žena. Ako je to nešto s čime mogu da se ponose, neka nose to tako, ali neka pričaju svojoj javnosti šta su oni uradili, kakvi su ovo zločini bili i koja su zverstva počinili. To je ono što jednostavno mi, u ime porodica, u ime jednostavno žrtava, u ime sećanja na sve ovo, ne možemo da zaboravimo“, rekao je Odalović. 

Kako je rekao u Hrvatskoj, ali i u međunarodnoj javnosti se vodi da Srbija ne sarađuje u traženju i identifikaciji nestalih, da Srbija ne da arhive, da Srbija ne da informacije, da Srbija neće da pokaže gde su grobnice.

„Jedna je istina: zločini, ako ih je bilo, desili su se na teritoriji Republike Hrvatske. Tamo su tela, tamo su grobnice, tamo su arhive, tamo su mrtvačnice, tamo su istražni organi, tamo su tela koja trebaju da daju odgovore na ova pitanja, koja mi uporno od njih tražimo i ne dobijamo odgovore, jer je očigledno da su kolege iz Hrvatske u ovom trenutku u jednom stanju i statusu da ne žele da sarađuju“, istakao je Odalović. 

Dodao je da hrvatska strana ne odgovara na srpske pozive za održavanje sastanaka.

„Mi insistiramo i dalje na proveri svih lokacija za koje imamo informaciju. I tu nam izuzetno mnogo pomažu porodice, udruženja, i sve informacije koje dobijamo, a 50 i nešto ih je predato hrvatskoj strani, da zajedno odemo, kao što smo nekada radili, na lokacije i proverimo. Ništa mi ne tvrdimo u ovom trenutku, ali ako imamo informaciju, ako imamo podatke precizne na kojoj lokaciji je potencijalno grobno mesto, ono što je najvažnije, mi treba da odemo i da proverimo. To je ono što mi radimo bez izuzetka kada su zahtevi njihovi prema nama“, istakao je Odalović.

On je rekao da Beograd ima odgovoran stav prema traženju i identifikovanju nestalih lica i da je u rečnim tokovima od 1991-1995, uz Savu i Dunav, pronađeno 480 tela, da su sva ekshumirana, zajedno sa kolegama iz Hrvatske i sa kolegama iz Bosne i Hercegovine. 

„I više od 300 smo do sada identifikovali i predali porodicama, od kojih je više od 100 Hrvatskoj predato, oko 150 predato je Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, a neki su bili i naši državljani. Tako da, to je jedan odgovoran odnos koji mi prema ovome imamo. I nastavićemo da se tako odnosimo i ponašamo i dalje“, naveo je Odalović. 

Kako je rekao, s druge strane Zagreb, a i Priština u poslednje vreme, sve više ne žele da sarađuju.

„Govorimo o jednoj orkestriranoj kampanji koja se vodi, gde se sa istim narativom i istim porukama obraćaju prvenstveno međunarodnoj javnosti, govoreći da jednostavno je za sve ovo, pa i za žrtve, bez ikakve različitosti, odgovorna Republika Srbija. Mi nemamo, ponoviću vam, nijedan zahtev o kojem ne razgovaramo ili koji nismo ispunili“, istakao je Odalović. 

Dodao je da Srbija ne može da ćuti nad manipulacijama i prevarama kojima prvenstveno opterećuju međunarodnu javnost i postavljaju uslove da je to put ka Evropskoj uniji, uslovljen, između ostalog i pitanjem rešenja nestalih.

„Više od pola nestalih u Hrvatskoj su Srbi. I to je ono što nikada iz usta nijednog hrvatskog zvaničnika nećete čuti. Ali više od 1.500 je nestalih Srba na zvanično usaglašenoj evidenciji. Mi smo 1.050 tela ekshumirali iz akcije ´Oluja´. Do sada je oko 700 identifikovano i predato porodicama. To je ono vreme kada smo radili i sarađivali“, naveo je Odalović.

 Dodao je da je Srbija na svaku prijavljenu lokaciju, sa naše strane ili sa hrvatske strane, otišla i izvršila proveru.

„U mrtvačnicama širom Hrvatske je 900 tela, za koje mi ne znamo kome pripadaju. Za preko 400 smo sigurni da pripadaju Srbima, jer su to tela koja su sa ekshumacija na kojima smo mi pripadali, prisustvovali, ekshumirana, uzeti uzorci, i čeka se pozitivan DNK izveštaj. Ako na jednom groblju, da li je to Dvor na Uni ili neko drugo, od 120 ekshumiranih, identifikujete 60, a 60 ne, znate da su to Srbi, jer je bilo srpsko groblje. Groblje na kojem su sahranjeni Srbi posle raznih akcija koje su oni sprovodili ili pojedinačnih zločina“, rekao je Odalović.

On je naglasio da je, nažalost, politika preuzela primat, i da se zaboravilo da je pitanje traženje i identifikacije nestalih civilizacijsko i humanitarno pitanje.

„Mi imamo i koordinisanu blokadu procesa na isti način i u Zagrebu i u Prištini. I to traje nekih 6,7 godina. Mi ne možemo da zakažemo sastanak, ni sa jednima ni sa drugima, da razgovaramo o temama, o lokacijama, o aktivnostima, o svemu onome o čemu smo nekada razgovarali i kako smo nekada radili. Tako da je ovo nešto što u svakom slučaju ne možemo niti smemo da ćutimo nad time. Pogotovu kada je u pitanju ovaj strašni zločin koji se desio pre 31 godinu“, zaključio je Odalović.

Istakao je da porodice koje su izgubile svoje najmilije imaju pravo da znaju šta se desilo sa njihovim najmilijima, ali da je poseban problem što se ne procesuiraju ratni zločini nad Srbima.

„Kao da su Srbi bili u to vreme legitimna meta, kao da je bio dozvoljen lov na Srbe. Zverstva koja su počinjena, ljudi koji su ubijeni nesporno, znači, pronađeni ili nepronađeni, identifikovani kroz ove ili one liste, su žrtve zločina. I za zločine u svakom slučaju treba da odgovara svako, bez različitosti, kao što bez različitosti se odnosimo i prema žrtvama, tako treba da se odnosimo bez različitosti i prema počiniocima, izvršiocima tih zločina“, konstatovao je Odalović.

On je naveo da Srbija sa Bosnom i Hercegovinom ima dosta korektan odnos, da je tamo malo  jasnija situacija i da se redovno održavaju radni sastanci.

„Tamo tražimo 212 naših državljana, ali tu se stvari pomeraju, i održava se kontinuitet tih radnih sastanaka i kontinuitet konkretnih aktivnosti na terenu i na lokacijama“, konstatovao je Odalović.