Tri decenije od početka akcije „Oluja“ i proterivanja 200.000 Srba iz Hrvatske

Na današnji dan, pre tri decenije - 4. avgusta 1995. godine napadom na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu počela je hrvatska vojno-policijska akcija „Oluja“ u kojoj je skoro 2.000 Srba ubijeno, a 220.000 proterano.

Akcija je trajala do 7. avgusta, a operacije su zatim nastavljene i tokom septembra, na prostoru BiH, odnosno Republike Srpske.

Prema rečima predsednika Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Sava Štrpca hrvatska vojna akcija „Oluja“ je bila ratni zločin, jer je od ukupnog broja stradalih 66 odsto činilo civilno stanovništvo. Prema podacima tog Centra tokom „Oluje“ je proterano više od 220.000 Srba, dok je više od 1900 ljudi stradalo, prenosi RTV.

„Imamo 1.903 zabeležene žrtve u ’Oluji’, a među njima je 1.247 civila, što je 66 odsto. U celom ratu je učešće civila u žrtvama bilo ispod 38 odsto i kod nas i kod Hrvata, a u 'Oluji' učešće civila u ukupnom broju žrtava je 66 odsto“, napomenuo je Štrbac.

Naveo je da su od 1.903 žrtve čak tri četvrtine bili stariji od 60 godina, a 564 žene što je 30 odsto u ukupnom broju žrtava u „Oluji“.

Štrbac je ukazao da je još poraznija starosna struktura žena i da je čak četiri petine njih bilo starije od 60 godina.

„U toj brojci od 1.903 ubijeni još je 619 nestalih, a to je tačno trećina. I među nestalima je čak 76 odsto civila i 51 odsto žena. To su te crne brojke i najcrnje, možda, na prostoru prethodne Jugoslavije“, naglasio je Štrbac.

On je naveo da je glavni štab Vojske Republike Srpske Krajine 1993. vršio popis stanovništva prema kome je u SAO Krajina živelo više od 230.000 ljudi, a da je, prema popisu Međunarodnog Crvenog krsta od oktobra 1995, tamo ostalo oko 10.000, među kojima 2.000 Hrvata koji su tu i ranije živeli.

Što se tiče povratka izbeglih, Štrbac kaže da se, prema hrvatskim podacima, u tu zemlju vratilo oko 130.000 izbeglih, ali da je, od te brojke, oko 48 odsto i ostalo.

„Ovi drugi su se ponovo vratili tamo gde su već bili pobegli, a jedan broj je umirao zbog neuslova u kojima su živeli“, naveo je Štrbac.

Štrbac je za Tanjug rekao i da su Srbi iz Hrvatske izbegli najviše u Srbiju, Republiku Srpsku i Crnu Goru, ali da su, uz pomoć UNHCR-a i drugih međunarodnih humanitarnih organizacija, odlazili u mnoge druge zemlje u svetu.

On je istakao da su posebni zločini izvršeni na Prijedorskoj i Petrovačkoj cesti kada su hrvatski avioni gađali kolone civila.

Srbija i Republika Srpska poslednjih godina zajednički obeležavaju sećanje na stradanje Srba, a ove godine komemorativna svečanost „Oluja je pogrom – Pamtimo zauvek“ održana je u Sremskim Karlovcima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da Srbi trpe ogromnu nepravdu već 30 godina i da mu je dozlogrdilo da sluša laži međunarodne zajednice o vladavini prava, ali i da moraju da očuvaju mir i stabilnost. Podvukao je da Srbi ne žele da budu sluge i podanici, već žele svoju slobodu i ne pitaju cenu.

„Nijedna vam ‘oluja’ više nikada uspeti neće“, naglasio je predsednik Srbije.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik podsetio je da se obeležavajući iz godine u godinu stradanje srpskog naroda u 'Bljesku' i 'Oluji' čuva sećanje na njih.

„Na kraju ratova u bivšoj Jugoslaviji sveli su nas Srbe u BiH na trećinu, a mi nismo nikakva trećina, mi ne želimo da nas podele. Ja stojim ovde dostojanstveno kao čovek i kao Srbin, pred stradanjima koje je naš narod prošao i u Krajini i u Bosni i Hercegovini. Moramo se okupiti, mi u Republici Srpskoj želimo da vidimo veliku Srbiju, onu koja se razvija, koja ima puteve i bolnice. Ovo nije politički miting, ali svi moramo da stanemo iza Aleksandra Vučića, jer gde je ova ovde druga Srbija, oni koji blokiraju sve već mesecima. Mi želimo veliku Srbiju koja će stati iza Republike Srpske, jer mi moramo da preživimo“, rekao je Dodik.

Parastos stradalima sinoć je služio patrijarh srpski Porfirije, koji je naveo da se moramo sećati stradalih u „Oluji“, kao i u svim drugim pogromima, ali i da ne zlopamtimo.

U Hrvatskoj, predstavnici Srba organizovali su centralnu komemoraciju u mestu Donji Žirovac, koja se nalazi na cesti Glina – Dvor na Uni, koja je bila jedini put spasa za izbeglice sa Banije i Korduna. Spasa, ipak, nije bilo za 78 ljudi, od čega 48 civila, koliko ih je stradalo u napadu na izbegličku kolonu. Za taj zločin do danas niko nije odgovarao.

Zato je tu u blizini, uz samu ulicu, položeno 78 belih ruža, preneo je RTS.

Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović i predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta istakli su da međunarodna zajednica i Hrvatska nastavljaju da kriju istinu o tragičnim događajima tokom i posle „Oluje“, te da su prognani Srbi i dalje ostavljeni bez pravde i imovinskih prava.

Odalović je ta RTS naveo da međunarodna zajednica ćutanjem učestvuje u ozbiljnoj „prljavoj igri“ kada Hrvatska ne želi da razmeni informacije o akciji „Oluja“, kako se ne bi saznalo koje su razmere zločina koji se desio pre tri decenije. Primećuje da Hrvatska slavi „Oluju“, zločin kog bi trebalo da se stidi.

„I danas imamo orkestriranu kampanju protiv Republike Srpske. Zašto se Milorad Dodik optužuje? Zato što navodno nije poštovao odluke nekoga ko više nije u mandatu“, navodi Odalović.

Odalović ističe da postoji orkestrirana kampanja međunarodne zajednice, u kojoj se Hrvatskoj dozvoljava da nekažnjeno slavi "Oluju", Prištini da hapsi ljude, kao i da se sprovode odluke donete protiv Dodika.

„Kako je moguće da je dva miliona Srba, samo u dva pogroma, uključujući i 'Bljesak', proterano sa svojih ognjišta, a da to niko nije pokušao da spreči? To je kampanja koja dugo traje. To ne rade samo Albanci na KiM, muslimani u BiH, Hrvati u Hrvatskoj – to rade razni ‘Šmitovi’“, kaže Odalović.

Ističe i da Zagreb od Beograda traži informacije, iako se tela, grobnice, mrtvačnice, arhive i istražni organi nalaze u Hrvatskoj, gde su se i desili zločini.

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ukazao je da u Hrvatskoj ne postoji stvarna politička volja da se reši pitanje nestalih i stradalih Srba.

„Ključni razlog je činjenica da bi time bilo dovedeno u pitanje temelje Hrvatske države, a to je lažni mit o domovinskom ratu prema kojem su tobože Srbija, JNA i krajiški Srbi agresori i zločinačka strana, a Hrvatska je tobože bila žrtva velike srpske agresije i ovde je nekakav obrambeni rat“, rekao je Linta.

Ističe da za mnoge prognane Srbe iz Hrvatske „Oluja“ još uvek traje. Prema njegovim rečima, najveća bol za izbegle Srbe je to što nisu saznali istinu o sudbini svojih najmilijih.

Linta je takođe ukazao i na činjenicu da je Hrvatska od završetka rata vodila politiku etničkog čišćenja i otimanja srpske imovine.

Tri decenije od egzodusa srpskog naroda iz nekadašnje Republike Srpske Krajine u organizaciji Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas“ danas će u Banjaluci biti obeleženo parastosom u Hramu Hrista Spasitelja za sve ubijene Srbe.

U sredu, 6. avgusta, biće služen parastos u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Novom Gradu, gde će sa „mosta spasa“ u reku Unu biti spušteni venci, a dan kasnije biće služen parastos i položeni venci na spomen-krst na Petrovačkoj cesti, preneo je RTRS.