Održan Kosovski samit za mir i demokratiju: Dijalog Kosova i Srbije u zastoju

Kosovski samit za mir i demokratiju, u organizaciji Nove društvene inicijative, Kosovske građanske alternative i Evropskog instituta za mir, održan je danas u Prištini. Na samitu je poručeno da je dijalog Kosova i Srbije u zastoju, da pomirenje ne može biti nametnuto i da civilni sektor mora da bude pokretač građanske energije.

Izvršna direktorka Nove društvene inicijative Milica Andrić Rakić istakla je u uvodnom obraćanju da nema napretka u dijalogu Kosova i Srbije, zbog čega civilno društvo, kako je navela, mora da bude pokretač građanske energije.

„Kada smo pokrenuli samit 2022. godine, nadali smo se da ćemo uneti malo zamaha u proces dijaloga, za koji se tada činilo da se kreće suviše sporo. Nažalost, svake godine od tada morali smo da otvaramo isti događaj i da priznamo da su stvari postale samo gore. Volela bih da danas mogu da prekinem ovu tradiciju, ali iskrenost je najbolja politika i zaista se ne može poricati da se pogoršanje nastavilo. Tako smo ove godine izabrali reč 'entropija' da opišemo ono što vidimo oko sebe. U fizici, entropija je jednostavna činjenica da svaki sistem prepušten sam sebi teži ka neredu. Stvari se raspadaju kada nema dovoljno ljudi koji su voljni da ulože energiju kako bi ih održali na okupu“, kazala je ona.

Govoreći o posledicama takvog stanja, Andrić Rakić je ukazala na gubitak poverenja i umor institucija, političara i građana, ali i na odgovornost civilnog društva da istraje.

„Nažalost, ovo deluje kao veran prikaz naše situacije ovde na Kosovu, ali i globalne situacije. Dijalog se gubi, poverenje tiho curi, a ljudi koji bi trebalo da ulažu energiju, institucije i političari, ali i svi mi sa njima, umorni su. Ipak, mi u civilnom društvu moramo da istrajemo. Mi treba da budemo pokretač građanske energije i imamo odgovornost da pronađemo pokretačku snagu u najtežim kontekstima“, kazala je Andrić Rakić.

Senad Šabović iz Evropskog instituta za mir rekao je da je lako zalagati se za evropske vrednosti kada je klima povoljna, ali da je to znatno teže i važnije činiti kada okruženje postaje manje dobrodošlo.

„Kosovo prolazi kroz produženu institucionalnu krizu i period polarizacije. Proces normalizacije izgubio je dosta zamaha. Presuda Specijalizovanih veća od 16. septembra razumljivo je izazvala mnogo emocija širom Kosova. Iz svih ovih razloga verujem da je činjenica da smo se danas okupili ovde svakako vredna pažnje. Okupili smo se sa impresivnom grupom ljudi iz različitih zemalja, zajednica, institucija i organizacija, različitih profesionalnih profila, koji se možda ne slažu oko svega, ali dele volju da se ozbiljno posvete izazovima sa kojima se suočavamo“, rekao je Šabović.

Govoreći o ulozi civilnog društva u prevazilaženju aktuelnih izazova, Šabović je istakao značaj očuvanja evropske perspektive i dijaloga uprkos podelama.

„Naročito se nadam da danas možemo da istražimo šta civilno društvo može da učini u ovim okolnostima, kako može da održi evropsku perspektivu živom, očuva dijalog uprkos podelama i spreči da trenutni osećaj stagnacije postane trajna karakteristika. Evropski institut za mir i naši partneri u Kosovskoj građanskoj alternativi ostaju posvećeni upravo tome. Verujemo u izgradnju poverenja, održavanje odnosa i pripremanje terena za napredak, i to je duh u kojem smo koorganizovali ovaj samit“, rekao je Šabović.

Glavni govor na samitu održao je glavni savetnik Evropske komisije za pomirenje i normalizaciju za Zapadni Balkan Marko Makovec, koji je poručio da fokus mora da bude na mladima, koji imaju drugačiji pogled na budućnost. Naglasio je da pomirenje ne može biti nametnuto, već da mora da potekne od lokalnih zajednica i institucija.

„Evropska unija je njima, i svima nama, okvir u kojem to može da se ostvari. Mi ćemo takođe pokušati da poboljšamo naše instrumente kako bismo vam pomogli, ali odluka treba da dođe od lokalnih zajednica i lokalnih vlada. Mi ne možemo da namećemo pomirenje iz inostranstva. Praksa i istorijsko iskustvo Evropske unije, počevši od velikog pomirenja između Nemačke i Francuske, a zatim i određenih drugih sukoba koje smo uspešno prevazišli uprkos tenzijama, pokazuju da je proces pomirenja dugoročan i da se meri generacijama, a ne mesecima, godinama ili izbornim ciklusima“, izjavio je Makovec.

U okviru samita održan je i panel pod nazivom „Dijalog u zastoju: Odnosi Kosova i Srbije između stagnacije i neizvesnosti“.

Izvršni direktor Grupe za istraživanje politike na Balkanu Naim Rašiti kazao je da dijalog ima tri dimenzije – Kosovo, Srbiju i Evropsku uniju – i da svaka strana često prebacuje krivicu ili odgovornost na drugu.

„Nešto dobro se desilo na Kosovu, što je dugo nedostajalo, a to je saradnja između Pokreta Samoopredeljenje i DPK. To predstavlja prvi istorijski most koji je nastao izborom predsednika. Imamo izuzetno kredibilnog predsednika na funkciji, što će doneti promenu u ovom političkom pejzažu. Videli smo ovo još davno, ali želimo da nastavimo sa daljom izgradnjom. Vlada predvođena DPK sklopila je sporazum 2013. godine, dok je vlada predvođena Pokretom Samoopredeljenje sklopila Briselski sporazum 2023. godine. Tokom ove decenije međusobno su se borili i okrivljavali jedni druge za sadržaj sporazuma koji se zapravo nijednoj strani nije dopadao. Nadamo se i snažno ćemo se zalagati da ove dve stranke pronađu način da primene oba sporazuma, iz 2013. i 2024. godine, što je od ključnog značaja. Sve dok ne vidimo ove dve glavne političke snage kako sarađuju, neće biti velikog napretka u dijalogu niti u drugim procesima i agendama izgradnje države“, rekao je Rašiti.

Kako je naveo, Kosovo mora da vodi računa o dva segmenta ovog procesa.

„Prvi segment je ustavni poredak u smislu prava zajednica, što predstavlja najveću komponentu prava zajednica i značajan deo Briselskog dijaloga koji zahteva dodatne aranžmane za ostvarivanje prava zajednica u ovoj sredini. Interes civilnog društva među svim etničkim grupama na Kosovu jeste da se osigura da Kosovo primeni oba aspekta“, dodao je on.

Prema njegovim rečima, Kosovo i EU trebalo bi da, mimo dogovora postignutih u Briselu, izgrade paralelni proces za sprovođenje dijaloga.

„To je vrlo dobro funkcionisalo posle Beča i Ahtisarija i mi moramo da se vratimo na taj put. Formalni format u Briselu služi samo za izradu nacrta aranžmana. Primena je zaseban proces koji EU i Kosovo treba ponovo da uspostave, nešto što je u prošlosti funkcionisalo vrlo efikasno, a što više ne funkcioniše. To zahteva novi dijalog između EU i Kosova kako bi se osiguralo da Kosovo sprovodi dogovore u vezi sa svojim ambicijama za članstvo u međunarodnim organizacijama. Ali to takođe znači da EU treba donekle da promeni proces i pristup pitanju šta dijalog zapravo predstavlja“, kazao je Rašiti.

Diplomata i bivši generalni sekretar Regionalnog saveta za saradnju Goran Svilanović kazao je da je nakon potpisivanja Briselskog sporazuma očekivao napredak u dijalogu, ali da do toga nije došlo.

„Stvari se dešavaju na terenu, a dijaloga nema. Visoko cenim Sorensena, ali se ništa ne dešava iz različitih razloga. Nisam deo igre prebacivanja krivice, tako da ne okrivljujem ni ovdašnje vlasti, ni one u Beogradu, ni EU. Samo govorim ono što vidim: dijaloga nema, ali ima promena na terenu koje su delotvorne, koje ponekad utiču na živote ljudi, a ponekad i dramatično. Bilo je bolje kada smo zaista razgovarali jedni sa drugima, uprkos svim izgledima i pokušavajući da se oko nečega dogovorimo. Reći ću vam sasvim iskreno, zaista sam imao nade nakon što su Briselski sporazumi potpisani, ali se to ne dešava“, kazao je Svilanović.

Izvršni direktor NVO Centar za afirmativnu socijalnu akciju Marko Marinković istakao je da su uslovi koje Kosovo mora da ispuni na putu ka EU jasni.

„Jedan je standardni skup pravila, iako Kosovo još uvek nema legitimitet za to, ali mislim da postoji paralelni proces u kome Kosovo pokušava da uspostavi demokratske standarde koji su u skladu sa standardima EU. Govorimo o demokratizaciji, ekonomskoj harmonizaciji i geostrateškoj političkoj usklađenosti sa vrednostima EU. To je nešto u čemu je Kosovo bilo uspešno. Ali postoje još neki uslovi za Kosovo, a to je da stekne pravo da uđe u proces. I to zavisi od pet zemalja koje ne priznaju Kosovo. Tu se igra promenila“, kazao je Marinković.

Kako je naveo, iako zemlje članice EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova prate demokratizaciju kosovskog društva, posebno tretman nevećinskih zajednica, glavni razlog zbog kojeg ne priznaju Kosovo jeste strah od presedana.

„Presedan je da se deo države, u ovom slučaju Srbije, otcepio od matične države bez pristanka. Pet zemalja ima sličan problem sa etničkim manjinama i plaše se da bi takav presedan mogao da se primeni i na njih. Ono što ove zemlje traže nisu demokratske institucije, već nekakav pristanak iz Beograda“, rekao je on.