Srpska zajednica između Trampa i Kurtija: Koliko pitanje obaveza prema Srbima utiče na strateški dijalog Kosova i SAD?

Stejt Department i Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Prištini, u odvojenim saopštenjima, poručili su da su za nastavak strateškog dijaloga sa Kosovom potrebni stabilnost i ispunjenje obaveza prema srpskoj zajednici, ali sagovornici Kosovo onlajna navode da su glavna prepreka ipak nedostatak funkcionalnih institucija i volje kosovskih vlasti da doprinesu strateškim interesima Vašingtona kroz priključenje američkoj gasnoj mreži.

Piše: Jelena Novakov

Pozivanje američke administracije na srpsku zajednicu kao moralni uslov je, smatraju sagovornici, izgovor kako bi se izvršio pritisak na Aljbina Kurtija da promeni politički kurs, ali ističu da postoji mogućnost da kosovski premijer ciljano odlaže prilagođavanje američkim interesima, nadajući se da će naredna administracija SAD biti demokratska, koja je istorijski štitila kosovske interese.

Portparol Ambasade SAD izjavio je da Vašington, kako bi bilo nastavljeno planiranje strateškog dijaloga sa Kosovom, želi da vidi konkretne korake vlade u Prištini ka ostvarivanju zajedničkog cilja - jačanja mira i stabilnosti kao osnove za zajednički ekonomski prosperitet, uključujući ispunjavanje obaveza prema Srbima. Slično saopštenje samo nekoliko dana ranije stiglo je i iz Stejt departmenta.

Opozicioni političari upozorili su na rizik od ekonomske i političke izolacije Kosova, uz konstatacije i da se Prištini postavljaju uslovi, dok je Srbija započela strateški dijalog sa SAD. Prema rečima funkcionerke DPK Arijane Musljiju Šoši, to je direktna poslednica politike premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija, dok je funkcioner DSK Perparim Rama ocenio da su odnosi Kosova i SAD na najnižem nivou ikada i rekao da Kurti treba da pruži građanima jasan odgovor na situaciju.

Istovremeno, otpravnica poslova Ambasade Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu Anu Pratipati nekoliko puta je ponovila poziv Kosovu da se priključi američkoj infrastrukturi za tečni prirodni gas, a Američka privredna komora na Kosovu pozvala je nove institucije, koje su u procesu formiranja, da tome daju prioritet. Iz Komore su upozorili da odbijanje Kosova da se priključi ovoj gasnoj mreži dovodi u pitanje odnose sa Vašingtonom, a zabrinutost povodom toga izrazili su i brojni kosovski zvaničnici i analitičari.

U septembru prošle godine, SAD su na neodređeno vreme suspendovale strateški dijalog zbog zabrinutosti u vezi sa postupcima Vlade Kosova.

Srpska zajednica kao paravan

Politikolog Ognjen Gogić izjavio je da Sjedinjene Američke Države mogu da koriste pitanje srpske zajednice kao moralni uslov za nastavak strateškog dijaloga sa Kosovom, ali da se u pozadini nalaze ekonomski i pragmatični interesi Vašingtona, uključujući pitanje povezivanja Kosova na gasne konekcije preko Severne Makedonije.

Prema njegovim rečima, odluka SAD da ne pokrene strateški dijalog neodvojiva je od političke krize na Kosovu, jer, kako navodi, Vašington ne može da razmatra ozbiljnu saradnju sa institucijama koje nisu funkcionalne. Gogić, međutim, ukazuje i na mogućnost da pitanje srpske zajednice nije jedini, niti glavni razlog za ovakvu odluku SAD.

„Treba imati u vidu i to da je ova administracija SAD prilično pragmatična i često se za nju kaže da je transakcionalna u međunarodnim odnosima i veliko je pitanje zapravo da li je stvarni razlog ta politika prema srpskoj zajednici, jer se u međuvremenu u bilateralnim odnosima SAD i Kosova otvorilo pitanje prirodnog gasa“, napomenuo je Gogić za Kosovo onlajn.

Kako je naveo, SAD žele da se Kosovo poveže na gasne konekcije preko Severne Makedonije, što je aktuelna vlast na Kosovu odbila.

„Tako da je pitanje da li je pravi razlog srpska zajednica ili se zapravo radi o nekim drugim razlozima koji su više ekonomski i pragmatični. Onda se Amerika poziva na srpsku zajednicu, a ta odluka se predstavlja kao moralna, rukovođena vrednostima“, rekao je Gogić.

On smatra da bi, u slučaju da je kosovska vlada prihvatila povezivanje na gasovod preko Severne Makedonije, bilo malo verovatno da bi SAD odbile nastavak strateškog dijaloga, imajući u vidu da bi energetika i infrastruktura bile među temama razgovora.

„Tu je zapravo čitav niz razloga koji su doveli do toga da se dijalog suspenduje do daljeg, a ono što najbolje zvuči politički je to da se Amerika pozove na srpsku zajednicu, a u praksi se ne vidi da Amerikanci intervenišu u ime srpske zajednice na Kosovu. Više preuzimaju mere da zaštite svoj položaj“, ocenio je Gogić.

Prema njegovoj oceni, zbog toga postoji mogućnost da će Kurti nastojati da produži institucionalnu krizu, jer mu takva situacija omogućava da izbegne i pitanje ZSO i pitanje povezivanja na gasovod preko Severne Makedonije.

„Dokle god traje institucionalna kriza, Kurti je premijer, makar u tehničkom mandatu. Njemu je svejedno da li će biti premijer u punom kapacitetu ili u tehničkom mandatu jer praksa pokazuje da on može da sprovodi mere koje on želi kao tehnički premijer, a onda kao ima izgovor da ne može da ulazi u neke delikatnije stvari, kao što su obaveze prema srpskoj zajednici, kao što je ZSO ili mehanizam za samoupravu srpske zajednice iz Briselskog i Ohridskog sporazuma“, naveo je Gogić.

Energetika i izbori u SAD

Saradnik organizacije Novi treći put Petar Donić ocenio je da je pitanje položaja Srba važno za strateški dijalog Sjedinjenih Američkih Država i Kosova, ali da na to utiču i drugi faktori, među kojima su stabilnost i funkcionisanje kosovskih institucija, energetika, telekomunikacije, kao i politička dešavanja u SAD.

Donić je primetio da je iz ugla Prištine jedan od glavnih razloga za odlaganje strateškog dijaloga SAD i Kosova nedostatak funkcionalnih institucija.

„Strateški dijalog zahteva veliku pripremu institucija i sa jedne i sa druge strane. Ako je država u blokadi dve godine, to ne može da se izvrši, a i imenovanje ambasadora je trajalo dugo. Nije za očekivati da se to desi brzo. A, postoje i otvorena pitanja s kosovske strane, pitanja energetike, telekomunikacija i na sve to još srpsko pitanje“, rekao je Donić za Kosovo onlajn.

Donić je ocenio da se na stolu, kada je reč o strateškom dijalogu sa Kosovom, mogu naći pitanja energetike i 5G mreže, ali i pitanje položaja Srba.

„Nije tajna da trenutna američka administracija nije veliki fan vlade Aljbina Kurtija, koji je na izborima dobio najveću podršku, ali opet nedovoljnu da formira vladu, a srpsko pitanje je i dalje uslov“, rekao je Donić.

On je naveo da je Kurtijeva platforma fokusirana na konsolidaciju kosovskih snaga i sprečavanje formiranja Zajednice srpskih opština, dok Vašington to pitanje ponovo stavlja na sto.

„Videćemo da li će to dati vetar u leđa tome da možda Srpska lista ima neku ulogu u novoj vladi“, kazao je Donić.

Govoreći o tome da li je Prištini trenutno isplativije da ne ispuni zahteve SAD koji se odnose na Srbe, Donić je odgovorio da to zavisi od više faktora.

„Prvo, treba videti kojom brzinom će se formirati nova vlada, da li će to ići podjednako teško i sporo kao prošli put. Pa, onda treba da se izabere predsednik Kosova. To je još teži uslov, jer treba 80 glasova da se skupi i opet može da izazove krizu, da bude raspušten parlament“, oprezan je Donić.

On je rekao da bi eventualne nove političke krize na Kosovu mogle dodatno da utiču na dinamiku odnosa sa Vašingtonom, ali i da će važnu ulogu imati politička situacija u SAD, uključujući predstojeće izbore za Kongres.

„To sve treba da se vidi, pa tek onda srpsko pitanje, koje je važno, ali nije najvažnije u ovom kontekstu, jer imate funkciju kosovske države i glavne izbore za najvećeg saveznika, bez kojeg Kosovo faktički ne postoji“, zaključio je Donić.

Srpska zajednica i interes Kosova

Analitičar Nedžmedin Spahiu izjavio je da je u interesu Kosova da ispuni obaveze prema srpskoj zajednici i da bi Priština trebalo da sprovede dogovor postignut u Briselu, umesto da postavlja dodatne uslove za njegovu implementaciju. 

„U nacionalnom interesu Kosova je da sprovede dogovor koji je postignut između premijera Aljbina Kurtija i predsednika Aleksandra Vučića u Briselu. To ostaje primarni interes za Kosovo, ali i za Srbiju, region i sve strane koje traže mir i stabilnost na Balkanu“, rekao je Spahiu za Kosovo onlajn.

On je ocenio da postavljanje dodatnih uslova za nastavak implementacije sporazuma ne koristi Kosovu, kojem bi, prema njegovim rečima, cilj trebalo da bude mir.

Govoreći o strateškom dijalogu Kosova i SAD, Spahiu je rekao da nedostatak funkcionalnih institucija nije razlog zbog kojeg Priština trenutno nema dijalog sa Vašingtonom.

„To nije uopšte razlog. Premijer Kurti misli da je njegova politika ispravna, ali ne znači da to ide u prilog nacionalnim interesima Kosova“, naveo je Spahiu.

Ponavlja da je ispunjavanje obaveza prema srpskoj zajednici u interesu Kosova.

„Nema sumnje u to. Zašto to premijer Kurti ne radi, to treba pitati njega“, zaključio je Spahiu.

Politika Aljbina Kurtija

Bivši poslanik Demokratske partije Kosova Džavit Haljiti izjavio je da su napredak Vašingtona u dijalogu sa Beogradom i suspenzija dijaloga sa Kosovom rezultat politike kosovskog premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija na unutrašnjem planu i na međunarodnoj sceni.

On je ocenio da je dijalog sa SAD suspendovalo Kosovo potezima vlade Aljbina Kurtija. 

„Još dugo ćemo imati probleme sa Srbijom. Međunarodni pritisak može da učini svoje, kako bismo započeli put koji nam preporučuju i naši prijatelji, da prevaziđemo neka pitanja i jedni drugima pružimo perspektivu... Dijalog je, da kažem figurativno, suspendovalo Kosovo, a ne Srbija. Kosovo je lošim upravljanjem uvelo sankcije Americi“, rekao je Haljiti za Kosovo pres.