Petrović: Put Prištine do stolice u UN vodi samo preko Srbije, to se neće desiti

Uz sve pokušaje albanske strane da dešavanja u proteklih 16 godina prikaže kao svoju pobedu, mi danas vidimo jedan ako ne još uvek propali projekat, onda bar nedovršeni projekat koji nema nikakve izglede da bude dovršen u skorijoj budućnosti, kaže za Kosovo onlajn Rajko Petrović, sa Instituta za evropske studije, povodom 16. godišnjice proglašenja nezavisnosti Kosova.

Prema njegovoj oceni, teško je očekivati da će bilo ko nov od država koje su punopravne članice Ujedinjenih nacija  priznati Kosovo.

"Spekulisalo se od strane pre svega albanskih političara i medija da bi to mogla biti jedna od pet zemalja EU, često se pominjalo da bi to mogla da bude Grčka, međutim videli smo i nakon nedavne posle posete grčkog premijera Micotakisa Beogradu da se to sigurno neće desiti. To se neće desiti ni u slučaju Španije, Slovačke, Rumunije i Kipra. Ako pogledamo trend u poslednjih šest, sedam godina, gde je zahvaljujući diplomatskim naporima Srbije više od 15 zemalja povuklo priznanje takozvanog Kosova, onda postaje jasno da se stvari odvijaju sve nepovoljnije po tu albansku secesionističku tvorevinu. Kada je reč o članstvu u međunarodnim organizacijama, pre svega u UN, jasno je da od toga nema ništa", kaže Petrović. 

Na pitanje da li vidi Kosovo u UN u narednih pet ili deset godina, Petrović kaže "apsolutno ne".

"Srbija to nikada neće dozvoliti ma kakavi pritisci bili, ali sam siguran da će i uz već sada izvesnu pobedu Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD i dešavanja u Ukrajini i na Bliskom istoku situacija ići samo nama u prilog. Tzv. Kosovo nije država, nikada nije ni bilo niti će biti. Njegov put do stolice u UN vodio bi samo preko Srbije ali zvanični Beograd to nikada neće učiniti i najvažnije je kako do tada sačuvati naše stanovništvo u južnoj pokrajini", kaže Petrović. 

Nemačka, Velika Britanija i drugi, dodaje, od Srbije već direktno traže da prizna Kosovo, dok Amerikanci odavno govore da je to za njih završen posao.

"Jedino stižu različite poruke po pitanju toga da li ima prostora da se formira Zajednica srpskih opština. Ono što Zapad radi sa Kurtijem je da ga ne sprečava da realizuje stvari suprotne Rezoluciji 1244 i Briselskom sporazumu i dogovorima iz briselskih rundi pregovora. Uz po neku pretnju oni to ipak dozvole. Nisam siguran da će se ispuniti ono što su rekli Kristofer HIl i Gabrijel Eskobar da će Kurti biti sankcionisan zbog ovoga što se dešava jer to na kraju krajeva ide u prilog zapadnim centrima moći da nastave sa svojim projektom jačanja nezavisnosti tzv. Kosova", kaže Petrović.

Govoreći o politici Prištine u narednom periodu, naš sagovornik kaže da od Aljbina Kurtija koji je od studentskih dana bio izraziti ekstremista i sklon radikalnim potezima u budućnosti možemo očekivati samo takve stvari.

"Njegovi potezi iz proteklih nekoliko meseci nekima možda izgledaju kao da govore o njegovoj snazi, međutim ja mislim da pokazuju njegovu slabost pa i očaj. Njemu je potpuno jasno da projekat izgradnje tzv. 'velike Albanije' nije dovršen i da unutar zapadnih centara moći postoje podeljena mišljenja po tom pitanju i da su oni okupirani dešavanjima  u Ukrajini i Bliskom istoku. On sada pokušava da izvrši dodatan pritisak na Srbiju. Problem je to što radi i što na kraju to prećutno ili čak sa odobravanjem potvrde njegovi mentori sa zapada i što će naše stanovništvo na KiM imati problem sa upotrebom dinara i što će obrazovanje i zdravstveni sektor verovatno biti sledeće mete Kurtijevih ekstremističkih izliva", kaže Petrović.