Počela sednica Skupštine Srbije o Kosovu, prisutan i predsednik Vučić

U Narodnoj skupštini počela je sednica parlamenta na čijem je dnevnom redu Izveštaj o pregovaračkom procesu sa Prištinom od 1. septembra 2022. do 15. januara 2022. godine", a koji je podnela Vlada Srbije.

To je jedina tačka predloženog dnevnog reda na današnjoj sednici, a sednici prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Prisutno je 195 poslanika.

Predsednik Dveri Boško Obradović, lider POKS-a Vojislav Mihajlović, predsednica Srpske stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski i predsednik Novog DSS Miloš Jovanović, su pre početka sednice održali konferenciju za novinare.

Lideri četiri stranke poručili su da će danas nastupiti ujedinjeni jednoglasno se protiveći francusko-nemačkom predlogu.

Upozorili su da taj plan, kako su ga nazvali "francusko-nemački ultimatum" vodi kapitulaciji Srbije, kosovskoj nezavisnosti i krši Ustav Srbije.

"Srbija nema alternativu, sve ostalo ima, a na prvom mestu Aleksandar Vučić", rekao je danas Miloš Jovanović.

Predsednika Vučića su u Narodnoj skupštini dočekali predstavnici opozicije koji su nosili parole "Ne kapitulaciji", "Vučiću izdao si Kosovo", "izdaja", kao i sliku "Olivera Ivanovića sa porukom odgovaraćete".

Vlada Srbije uputila je pre dva dana Skuštini predlog da sazove posebnu sednicu, kako bi predsednik Srbije poslanike izvestio o toku pregovaračkog procesa sa Prištinom, a ujedno je u proceduru poslat i izveštaj Kancelarije za Kosovo i Metohiju o pregovorima od 1. septembra 2022. godine do 15. januara ove godine.

"Premda se kriza dijaloga Beograda i Prištine od 2018. godine sistemski razvijala i produbljivala, tokom ovog izveštajnog perioda nepobitno je došlo do njene krajnje eskalacije. Isključivu odgovornost za takav razvoj događaja nesporno snose aktuelne Privremene institucije samoupave u Prištini, koje od dolaska na vlast Aljbina Kurtija pojačavaju sistematsku diskirminaciju Srba, uz uporno odbijanje sprovođenja i kršenja gotovo svih dogovora", navodi se u tekstu.

U izveštajnom periodu, dodaje Kancelarija, zabeleženo je 68 etnički motivisanih napada, a na Badnji dan (6. januara) su u punoj meri prištinske strukture potvrdile svoj antisrpski karakter.

"Posledične reakcije zvaničnika u Prištini na napad na srpsku decu u potpunosti su potvrdile da te institucije u najmanjoj meri idejno podstiču nasilje protiv Srba", ističe se u tekstu povodom pokušaja ubistva dečaka (11) i mladića (21) u Gotovuši na Badnji dan.

Kancelarija podseća i na odgovor Kfora da se odbije povratak dela srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo, postavljanje punktova jedinica kosovske policije na više lokacija na severu, postupanje pravosuđa na Kosovu i na slučaj Dejana Pantića, kada više od 10 dana nije bilo informacije gde se nalazi posle hapšenja.

U Izveštaju se govori o Nikoli Nedeljkoviću, koji je pušten na slobodu posle šest meseci zatvora posle hapšenja na Gazimestanu, slučaju porodice Petrović u Velikoj Hoči, ranjavanju Miljana Delevića na Bistričkom mostu, Stefanu Tomiću koji je pretučen na Božić i Lazaru Milutinoviću iz Suvog Dola, kojeg su napali Albanci.

U tekstu se podseća i na situacije koje su dovele do toga da Srbi izađu iz prištinskih institucija, pre svega policije i pravosuđa, ali i podizanja barikada.

Kancelarija navodi i da će srpska strana nastaviti da insistira na priroitetnom i neodložnom ispunjenju obaveze formiranja Zajednice srpskih opština.

Tokom izveštajnog perioda, navodi se, zaključen je jedan sporazum kojim je regulisano pitanje registarskih tablica vozila.

U zaključku Izveštaja se naglašava da je postignuto po srpsku stranu "objektivno povoljno kompromisno rešenje kroz dogovor o tablicama od 23. novembra", Beograd i Srbi sa Kosova su isposlovali jasnu i nedvosmislenu pisanu potvrdu Kfora da prištinske bezbednosne snage neće ulaziti na sever bez odobrenja komandanta Kfor i četiri srpska gradonačelnika.

Međunarodni izaslanici SAD, Italije, Francuske i Nemačke, koje je u Beogradu i Prištini predvodio specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, doneli su 20. januara predlog evropskog plana za nastavak dijaloga, koji nije dostupan javnosti, a koji će verovatno biti tema debate u Skupštini Srbije.