Popović na sednici SB UN: Bez pravde za srpske žrtve, Kosovo, BiH i Hrvatska glorifikuju ratne zločince

Maja Popovic SB UN
Izvor: Ministarstvo pravde Srbije

Ministarka pravde Srbije Maja Popović poručila je danas u Savetu bezbednosti UN da je rezultat glasanja u Generalnoj skupštini UN jasno ukazao na potpunu razjedinjenost međunarodne zajednice po pitanju Rezolucije o Srebrenici i da je nekažnjavanje odgovornih za zločine nad Srbima podstaklo politiku istorijskog revizionizma i glofikaciju ratnih zločinaca na Kosovu, BiH i u Hrvatskoj, navodi se u saopštenju iz Ministarstva pravde.

Popović je prisustvovala sednici Saveta bezbednosti UN, na kojoj je predstavlјen šestomesečni izveštaj o radu Mehanizma za međunarodne krivične tribunale.

Komentarišući izjavu zvaničnika Mehanizma da „Mehanizam ostaje posvećen borbi protiv razjedinjujućih pojava negiranja genocida, istorijskog revizionizma i glorifikacije osuđenih ratnih zločinaca”, ministarka Popović je konstatovala da rezultat glasanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija povodom rezolucije o Srebrenici jasno ukazuje na potpunu razjedinjenost međunarodne zajednice po ovom pitanju. U tom smislu, Mehanizam nije ostvario svoju projektovanu ulogu i doprineo je dalјoj destabilizaciji odnosa na području bivše Jugoslavije i okolnostima koje Savet bezbednosti kvalifikuje kao „pretnju međunarodnom miru i bezbednosti”. 

Ona je naglasila da su Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju i Mehanizam pasivnim odnosom i negiranjem srpskih žrtava, doveli do poricanja zločina nad srpskim civilnim stanovništvom i podstakao politi ku istorijskog revizionizma i glorifikaciju ratnih zločinaca u Hrvatskoj, Bosni i Hervegovini i na Kosovu.

“Oslobađajućim presudama Tribunala i Mehanizma za Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja ignorisani su zločini za koje postoje forenzički i drugi dokazi u posedu tužilaštva”, navela je Popović.

Ona je dodala da je Srbija okončala veliki broj postupaka, izrekla stroge kazne svojim građanima i sunarodnicima za zločine izvršene na području bivše Jugoslavije.

“Zbog toga se Republici Srbiji ne može pripisati politika negiranja zločina ili glorifikacije zločinaca”, istakla je Popović.

Naglasila je da je isklјučivi razlog pooštravanja kriterijuma za prevremeno puštanje na slobodu osuđenih lica namera Mehanizma da produži svoj mandat.

Ukazala je i na veoma loš tretman osuđenih državlјana Srbije koji izdržavaju kazne zatvora koje su izrečene presudama Tribunala ili Mehanizma, posebno osvrćući se na slučaj generala Ratka Mladića.

Ona je naglasila da će Srbija i dalјe insistirati da svi njeni državlјani osuđeni pred Tribunalom i Mehanizmom izdržavaju kazne zatvora u svojoj zemlјi.

“Uslovi u kojima naši državlјani služe zatvorske kazne u inostranstvu su nehumani, a zbog nemarnog odnosa zatvorskih uprava prema njima, često su im ugroženi životi”, podvukla je Popović. 

Takođe je istakla da je nedopustivo dugogodišnje neodlučivanje ili negativno odlučivanje o molbama osuđenih državlјana Srbije na uslovni otpust. Nepostupanje po predmetnim molbama ili njihovo odbijanje, za osuđene predstavlјa izricanje smrtne kazne, imajući u vidu njihove godine života i zdravstveno stanje.

Ministarka pravde je pozdravila odluku Mehanizma da ustupi Srbiji slučaj Vojislava Šešelјa i još četiri optužena, uz uveravanja da će sudski postupak biti vođen u skladu sa propisima Srbije, uz garancije pravičnog suđenja.

Insistirala je da Mehanizam Srbiji ustupi i slučaj Radeta i Jojić i napomenula da postupanje Srbije u vezi sa ovim predmetom ne predstavlјa kršenje njenih međunarodnih obaveza, već nastojanje da se postupa u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1966. Naglasila je da je odluka Mehanizma kojom je preinačena odluka o ustupanju ovog predmeta Republici Srbiji zasnovana na neutemelјenim stavovima, što je poznato i Savetu bezbednosti i Mehanizmu.

Izrazila je bojazan da će insistiranje Mehanizma da se postupci za nepoštovanje suda vode u Hagu, dovesti do novih političkih napetosti, te da je Mehanizam osnovan sa cilјem procesuiranja najtežih oblika povrede međunarodnog humanitarnog prava izvršenih na teritoriji bivše Jugoslavije, a ne da vodi postupke za nepoštovanje suda.

Popović je istakla da je Mehanizam osnovan Rezolucijom Saveta bezbednosti 1966 kao mala, privremena i efikasna struktura, čije će funkcije i veličina vremenom opadati.

“Iako je Mehanizam osnovan sa cilјem da njegov mandat traje četiri godine, ovi rokovi su tendenciozno zanemareni, a trenutno je razlog njegovog postojanja isklјučivo namera birokratije Mehanizma da obezbedi sopstvenu egzistenciju”, navodi se u saopštenju Ministarstva pravde Srbije.

U tom smislu, ministarka Popović je izrazila očekivanje da će Mehanizam uskoro završiti rad, jer je odavno izgubio svoju primarnu funkciju i izašao izvan sopstvenih nadležnosti, koje je utvrdio Savet bezbednosti.