Trifunović: Od devedesetih do danas, ratni zločini na prostoru Balkana uvek su bili političko pitanje

Komentarišući informaciju Specijalnog tužilaštva Kosova da su za ratne zločine podignute 33 optužnice protiv 89 osoba, advokat i nekadašnji predsednik Vojnog suda u Beogradu Đorđe Trifunović ocenjuje da je većina tih predmeta „nasleđeno“ od međunarodne zajednice, ali i da je na prostoru Balkana to uvek bilo političko, a ne pravno pitanje.

„Na našim prostorima, počev od devedesetih godina pa do danas pitanje ratnih zločina je uvek bilo političko pitanje. Nikada nije postojala ozbiljna neutralnost, objektivnost gde svaka strana nastoji da prikrije svoje zločine, a da procesuira suprotnu stranu. I time su dobijali razne političke poene. To se i danas dešava i kada je u pitanju BiH, Hrvatska i sada Kosovo. Tu ne postoji ništa novo“, kaže Trifunović i dodaje da je ustupanje predmeta ratnih zločina Prištini od strane međunarodne zajednice takođe bila politička odluka u funkciji „faktičkog priznanja Kosova kao nezavisne države“.

Trifunović kaže da kod njega izaziva sumnju činjenica da Specijalno tužilaštvo nije detaljnije argumentovalo 33 optužnice, jer se stvara utisak da su optuženi isključivo Srbi.

„Samo saopštenje je površno. Nema o kojim događajima se radi. Naslućuje se da bi to mogli da budu Srbi. Da su rekli koji su to događaji, osim onih koji su poznati, i da su u tih 89 lica i Albanci, odnosno pripadnici OVK koji su pravili nesporne zločine protiv Srba, onda bi takva izjava imala neku veću snagu. Ali, i taj istup specijalnog tužioca je bio u funkciji političkih zbivanja na Kosovu i tako ga i treba tumačiti“, navodi Trifunović.

Prema njegovim rečima, teško je reći da li je rad Specijalnog tužilaštva i Specijalnog suda „protivteža“ Specijalizovnim većima Kosova u Hagu.

„Ne mislim da je ikakva protivteža, već se radi o istoj stvari, ali su ovi predmeti u nadležnosti Kosova od manjeg značaja od predmeta koji su tamo ostavljeni da se završavaju. A da li je to posebni deo ili u sastavu Haškog tribunala ne znam, jer je postojao sud za Jugoslaviju i Ruandu, a valjda je Kosovo bilo u toj Jugoslaviji i ne znam zašto bi postojao poseban sud samo za Kosovo“, kaže Trifunović i objašnjava da pitanje potrebe da se raspravlja o ratnim zločinima uopšte ne bi smelo da bude sporno, mežutim da u ovim okolnostima, to nije pravno, već političko pitanje.

„Pitanje potrebe da se raspravlja o ratnim zločinima ne bi trebalo da bude sporno. Svako ko sazna za ratni zločin dužan je da o tome odmah postupi. Međutim, u našim okolnostima to nije pravno nego političko pitanje i dok god se ne normalizuju ti odnosi, ali direktno između Srbije i Kosova, da se na bilo koji način uspostavi ta međunarodna pravna saradnja, ako bi se tako smela nazvati, onda će to stalno biti predmet za neku trgovinu, političke uticaje i teško ćemo doći do jedinstvene istine, vrlo teško“, upozorava Trifunović.

Prema njegovim rečima, podignute optužnice će bez sumnje praviti smetnju građanima Srbije koji su optuženi, a cela priča o ratnim zločinima se zloupotrebljava.

„Naravno da postoji smetnja za građane Srbije koji se nalaze na spisku tih optuženih, da putuju, da se kreću, jer je moguće da će pojedine zemlje izvršavati međunarodne naloge i hapšenja i u korist pravosuđa Kosova. Svakako da je tu potrebno da se ispita o čemu se radi. Ali, proći će dosta vremena da se to dogodi jer cela ta situacija se zloupotrebljava da bi se izvršio pritisak na srpske građane. Isto je i u drugim republikama, Hrvatskoj, BiH. Penzionisani istražni sudija Vojislav Medić je desetak godina odlazio u Hrvatsku, tamo je pravio kuću, a onda su ga uhapsili“, zaključuje Trifunović.