Radaković: Ultranacionalistička retorika dovela do raskola u stranci Aljbina Kurtija

Ultranacionalistička retorika, neispunjena obećanja i pritisak međunarodne zajednice doveli su do raskola u stranci Aljbina Kurtija, smatra izvršni direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice Dušan Radaković. On za Kosovo onlajn kaže da mnogi iz poslaničke grupe Samoopredeljenja nisu više toliko privrženi stranci, zbog čega brojni zakoni i međunarodni akti ne mogu da prođu u Skupštini, pa ništa konkretno ne očekuje ni po pitanju ZSO.

„Definitivno se nazire procep u samom Samoopredeljenju. Krenulo je sa Hakijem Abazijem, a pre toga, sećamo se pred poslednje i pretposlednje izbore, izlazak Visara Imerija iz stranke, zatim bivšeg gradonačelnika Prištine i tako dalje... Mislim da polako ova ultranacionalistička retorika dobija svoj epilog, da ljudi koji su u stranci, ljudi koji su socijaldemoktarskog opredeljenja, shvatili su da ovakav način presije, sankcija Evropske unije i svega što se dešava, generalno presija prema srpskoj zajednici, baze, eksproprijacija, hapšenja... utiče na to da ljudi nisu okrenuti ka toj ideologiji nekog ultranacionalizma i mržnje prema nekoj naciji i prema nekoj zajednici“, kaže Radaković.

On objašnjava da je odličan primer raskola koji vlada to što Skupština ne može da usvoji brojne odluke, nego one idu kroz neka administrativna uputstva i podzakonske akte.

„Ne postoji u Skupštini nijedan zakon koji može da prođe, na čekanju je veliki broj zakona što se tiče međunarodne zajednice, investicije međunarodne zajednice na Kosovu čekaju zato što ne postoji taj 61 glas koji je potreban. I nije samo pet, šest ukupno, neki podatak koji ja imam je da je devetoro ili desetoro iz poslaničke grupe Samoopredeljenja nisu više toliko privrženi stranci kao što su bili u prethodnom periodu, zato kažem zakoni teško prolaze“, navodi naš sagovornik.

On dodaje da na ljude utiče i to što mnoge stvari koje su obećane u kampanji 2021. i 2022. nisu ispunjene, ali i sve veći pritisak međunarodne zajednice.

„Nije to samo presija ka srpskom stanovništu, nepostojanje dijaloga, sankcije, svakog dana sve veća presija međunarodne zajednice, pre svega SAD, da stvari moraju da se pokrenu, nepostojanje tog čuvenog internog dijaloga sa srpskom zajednicom... Sve su to stvari koje utiču da ljudi u samoj stranci sve više pribegavaju nekoj drugoj retorici, nekom drugom pogledu generalno na demokratiju u odnosu na ovo stanje koje je danas“, smatra Radaković.

Komentarišući različite stavove o nacrtu ZSO iz Samoopredeljenja on ocenjuje da postoje nesuglasice oko načina na koji ona treba da se realizuje.

„Činjenica je da međunarodna zajednica vrši pritisak da je to jedan od uslova da bi bili prihvaćeni od strane Saveta Evrope. Drugi je vraćanje zamljišta Visokim Dečanima i možda taj kao treći, povlačenje četiri gradonačelnika sa severa Kosova, odnosno organizovanje izbora. Sve to utiče na raskol, generalno zbog pogleda na koji način treba da se realizuje Zajednica srpskih opština“, navodi on.

Dodaje da ove godine ne očekuje ništa konkretno po pitanju ZSO, pre svega zbog tog raskola, i uopšte novih izbora koji se očekuju.

„Sad je velika presija zbog Saveta Evrope, ali ne očekujem nešto konkretno, jer ne smeju zbog izbora. Čekaju novi mandat od četiri godine, ja mislim u nekoj koaliciji, možda sa partijom Ramuša Haradinaja ili eventualno Pacolijem da dobiju tu većinu, negde oko 70 poslanika. Tako da ne očekujem ove godine ništa konkretno, možda pred sami kraj ili eventualno početak sledeće godine“, kaže Radaković.