Radojković: Kurti probija rokove za konstituisanje Skupštine kako bi produžio tehnički mandat

Istoričar Stefan Radojković rekao je za Kosovo onlajn da su u Prištini svi svesni da su rokovi za konstituisanje Skupštine probijeni, a posebno Samoopredeljenje.

Kako ističe, pokušaj dogovora sa DSK oko izbora predsednika je dosta brzopleto urađen, kao da nije postojao neki interni dogovor u okviru DSK o tome.

„Izgleda da se liderima Samoopredeljenja žurilo zbog predstojećih prvih presuda u slučaju Tači i ostali, pred Specijalizovanim većima u Hagu. Svi ti pokušaji, da kažemo, deluju dosta teatralno, naročito kada vidimo protivljenje iz redova DSK. Reč je o šest poslanika bez kojih neće moći da se izabere novi predsednik privremenih institucija u Prištini. U tom smislu, čini se da je Kurti pokušao da, u najboljem slučaju, reši ovu institucionalnu krizu u Prištini, a u najgorem slučaju da probije rokove i produži svoj tehnički mandat na mestu premijera, kako bi eventualno prolongirao sledeći krug, odnosno novu rundu parlamentarnih izbora, koji se sada već kontinuirano ponavljaju, praktično dva puta godišnje. Pa da se ponovo održe negde na jesen ili, poželjno bi bilo, već u decembru, kako bi onda opet albanska dijaspora mogla da donese tu presudnu prednost koju potencijalno daje Samoopredeljenju i pruži mu priliku da sam konstituiše ne samo skupštinu, već i izabere predsednika privremenih institucija u Prištini“, kaže Radojković.

Radojković podseća da je ranije bilo intervencija iz Brisela i Vašingtona kada je dolazilo do političkog zastoja na Kosovu.

„Dakle, jedna od prvih predsednica privremenih institucija u Prištini došla je tako što su, zapravo, ambasade donele kovertu i ispostavile račun, što bi se reklo, odnosno stavile na sto ime koje je poželjno za predsednika privremenih institucija u Prištini. Sada se čini da je ova vlada u tehničkom mandatu, ali da je svakako Samoopredeljenje, kao ključni akter u tom smislu, imunije ili otpornije na spoljne intervencije. I u tom smislu pokazalo se i ranije, u mnogo drugih slučajeva, da je Kurti spreman da pruži otpor međunarodnoj zajednici, pre svega Briselu, pa čak i Sjedinjenim Američkim Državama. Zato i ne čudi što su SAD suspendovale otpočinjanje strateškog dijaloga sa privremenim institucijama u Prištini. Evropa, naravno, redovno izražava zabrinutost, ali pitanje je samo koliko ti spoljni akteri zapravo žele da pritiskaju, utiču i odlučuju. Jer, u ovom trenutnom stanju, u kakvom je međunarodna politika, pitanje Kosova i Metohije i privremenih institucija u Prištini nije visoko na listi prioriteta“, kaže on.

O sednici koja je zakazana za 9. septembar i mogućnosti da na njoj dođe do incidenta, sagovornik Kosovo onlajna kaže da to ne bi bilo prvi put.

„S druge strane, međunarodna zajednica bi preferirala nove izbore, ali možemo očekivati dalje odlaganje i nastavak svojevrsnog vrtenja u krug, odnosno da će verovatno Aljbin Kurti pokušati da ide na nove izbore tokom zime“, zaključuje Radojković.