Radojković: Priština bi mogla da iskoristi Rezoluciju da kvari dijalog u Briselu

Istoričar Stefan Radojković ne očekuje ekstremne posledice ili pojačanu negativnu dinamiku odnosa u regionu posle izglasavanja Rezolucije o Srebrenici, ali dodaje da je moguće da će Priština koristiti ovu Rezoluciju da pogoršava odnose i kvari Briselski dijalog.

"Odnosi Srbije sa Severnom Makedonijom i Crnom Gorom koje su glasale za predlog rezolucije ostaće na istom. Biće malo razočaranja time što mi zapravo sa njima imamo dobre bilateralne odnose, gde će se verovatno podsećati da bi ti bilateralni odnosi mogli biti nagrađeni", naglasio je Radojković.

Ipak, kada je u pitanju BiH, situacija je komplikovanija, smatra naš sagovornik.

"Kad je u pitanju BiH, ova Rezolucija će se koristiti za zatezanje odnosa između Beograda i Sarajeva, i Sarajeva i Banja Luke. Međutim, proteklih desetak godina svedočimo da su na tim relacijama osetljivi odnosi i da će se ova Rezolucija dalje koristiti da ti odnosi ostanu tenzični, da kada god se potegne pitanje zločina u Srebrenici, oni malo pogoršaju i dodatno zategnu. Oni nikada neće biti idealni ili izvanredno dobri kao što je zapravo sa Skopljem ili sa Podgoricom. Dobri odnosi sa Hrvatskom će ostati netaknuti, mi jedino tu možemo očekivati da će moguće čak i Priština koristiti ovaj predlog Rezolucije, pre svega Vlada Aljbina Kurtija, da pogoršava odnose i da kvari briselski dijalog. Dakle, manje-više, na Zapadu ništa novo", smatra istoričar.

Kada je u pitanju najava Rezolucije o Jasenovcu od strane Crne Gore, ne očekuje pogoršanje odnosa sa Hrvatskom, ako se ta inicijativa uopšte i realizuje.

"Nemam ništa protiv da se Crna Gora založi za donošenje Rezolucije o Jasenovcu, ali bi ona onda trebalo da bude malo drugačije formulisana - O genocidu nad Srbima u NDH. Međutim, dok ne vidim konkretnu inicijativu i konkretan predlog, preuranjeno je reći. Moguće je da je to posledica unutrašnje i domaće politike Crne Gore, kao i ovi amandmani koje je uložila Podgorica kako bi se zadovoljili koalicioni partneri u trenutnoj Vladi Crne Gore. To je više jedna vrsta kompenzacije onim strankama koje predstavljaju srpsko biračko telo u Crnoj Gori", navodi Radojković.

Kako kaže, rezultat glasanja u UN bio je očekivan, ali ga je iznenadilo što je Rezolucija usvojena tek iz trećeg puta.

"Postojali su pokušaji krajem aprila, pa početkom maja, očigledno da nije postojala dovoljna podrška među članicama Ujedinjenih nacija, pa je trebalo da prođe još vremena dok se nije izvršio pritisak i izlobiralo. Uspeli su da je proguraju i usvojila se Rezolucija, što je bilo i očekivano. Ali, rezultat je takav da pokazuje da je svet podeljen po pitanju Srebrenice u smislu da jedan deo UN, ispod 50 posto podržava taj mejnstrim narativ o Srebrenici, drugi deo, nešto više od 50 posto ili to pitanje ne interesuje pa ne žele da se njime bave ili je protiv tog pitanja. Posebno mi je bilo interesantno što Izrael uopšte nije učestvovao u glasanju. Zvaničan stav Izraela i njegovih institucija jedte da Zločin u Srebrenici jeste počinjen i da to nije ništa sporno i dokazano je, ali njegova pravna klasifikacija nije odgovarajuća toj vrsti zločina", naglašava.

Ističe i da je dobro primetiti da su neke latinoameričke zemlje bile uzdržane, kao što su Brazil i Meksiko, dok su Rusija i Kina očekivano glasale protiv.

"Treba istaći da, što se tiče EU, Mađarska je bila protiv, Slovačka, Kipar i Grčka su bile uzdržane, tako da su ovo trenutni dometi članica UN, poput Srbije. Mi imamo očigledno određenu težinu u diplomatskim i međunarodnim odnosima, ali smo mala zemlja gledano po broju stanovnika i ekonomskoj moći, pa su ovo trenutni naši dometi, koji su po meni prilično pristoji i jaki za zemlju ove veličine i snage", zaključio je Radojković.