Radulović o sporazumu Ankare i Prištine: Kurti, kad god zapadne u političke probleme, poteže pitanje KBS-a i nabavke novog naoružanja

Turska i Kosovo nedavno su potpisali novi sporazum o vojnoj saradnji vredan 200 miliona turskih lira, a vojni analitičar Vlade Radulović ocenjuje za Kosovo onlajn da Aljbin Kurti, kada god zapadne u određenu vrstu političkih problema na Kosovu, poseže za pitanjima Kosovskih bezbednosnih snaga, kao i za najavama novih nabavki naoružanja i vojne opreme.

„Pre svega, to nije nikakva novost. Turska i Kosovo godinama imaju strateški nivo saradnje. Turska je možda jedan od najznačajnijih aktera koji u svakom smislu podržava proces transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga od decembra 2018. godine do danas“, kaže Radulović.

Kako ističe, saradnja se ne odnosi samo na donacije naoružanja, vojne opreme i sistema, već i na školovanje oficirskog i podoficirskog kadra.

„To su dugoročno uspostavljeni odnosi. Treća važna dimenzija jeste uspostavljanje proizvodnih linija, pre svega za municiju i streljačko naoružanje, ali i potencijalnih pogona za proizvodnju dronova u budućnosti“, kaže on.

Dodaje da potpisivanje sporazuma neposredno pred izbore nesumnjivo ima i političku konotaciju.

„Čini se da je Kurti, kada god bi zapao u određenu vrstu političkih problema na Kosovu, posezao za pitanjima Kosovskih bezbednosnih snaga, najavama novih nabavki naoružanja ili vojne opreme. Zato nije prvi put da se ovakve stvari dešavaju pred izbore, a verovatno neće biti ni poslednji“, ocenjuje Radulović.

Istovremeno, smatra da Ankara ovim potezom potvrđuje kontinuitet saradnje sa Prištinom.

„To svakako može da se tumači i kao podrška Samoopredeljenju i politici Aljbina Kurtija. Međutim, važan je i trenutak kada do potpisivanja dolazi“, navodi on.

Podseća da je i prethodna isporuka turskih dronova usledila nakon vojne saradnje Srbije i Kipra.

„Tada je to bio direktan odgovor na isporuku naših artiljerijskih sistema Kipru“, kaže sagovornik.

Ukazuje i da je sporazum potpisan tokom velikog sajma naoružanja u Turskoj, što dodatno daje na značaju celom događaju.

„Takvi događaji služe i organizatorima da pokažu koliko je sporazuma potpisano sa domaćim i stranim kompanijama, kao i sa različitim oružanim snagama. To je deo promocije turske vojne industrije“, objašnjava on.

Sagovornik posebno ističe model finansijske pomoći koji Turska primenjuje.

„Pominje se suma od oko 200 miliona turskih lira. Međutim, praksa je takva da taj novac formalno jeste namenjen jačanju kapaciteta Kosovskih bezbednosnih snaga, ali krajnji korisnik zapravo ne dobija novac direktno. Turska sredstva ostaju u njenoj industriji – kompanije proizvode vozila i opremu, a zatim ih isporučuju Kosovu. Dakle, budžetski gledano, novac ostaje u Turskoj, iako se formalno vodi kao pomoć“, objasnio je Radulović.