Maćedonci: Raspoređivanje KBS-a u misiju u Gazu prekretnica za Kosovo

Kosovski ministar odbrane u tehničkom mandatu Ejup Maćedonci izjavio je da raspoređivanje pripadnika KBS-a u okviru misije Međunarodnih stabilizacionih snaga (MSS) u Gazi predstavlja prekretnicu za Kosovo, potvrđujući da će prvi kosovski kontingent činiti 22 pripadnika i da će oni biti podložni rotaciji do kraja 2027. kada se očekuje završetak misije, preneo je Radio Slobodna Evropa.

„Ovo je prvi put da je Kosovo deo misije pod mandatom UN. To pokazuje poverenje koje naši partneri imaju u naše vojne kapacitete da pružimo podršku u veoma osetljivom području, kao što je Bliski istok“, rekao je Maćedonci za RSE.

Pojasnio je da je od kraja prošle godine Kosovo deo priprema za formiranje međunarodnih stabilizacionih snaga, u punoj koordinaciji sa SAD, te da je zapravo američki oficir za vezu direktno uključen u KBS.

„Odlazak našeg tima u Gazu je u punoj koordinaciji sa Sjedinjenim Američkim Državama, a posebno sa komandom Međunarodnih stabilizacionih snaga, koje će voditi celu operaciju na Bliskom istoku“, naveo je Maćedonci.

Još nije jasno kada će prvi kontingent biti raspoređen, ali, prema nekim izveštajima, to bi se moglo dogoditi ovog meseca.

Radio Slobodna Evropa je zatražio potvrdu od Ministarstva rata SAD, ali nije dobio odgovor.

Maćedonci, pak, kaže da iz bezbednosnih razloga ne može da pruži detalje, ali potvrđuje da će prvi kosovski kontingent činiti 22 pripadnika i oni će biti podložni rotaciji do kraja 2027. godine, kada se očekuje završetak misije Međunarodnih stabilizacionih snaga.

„Naravno, svesni smo rizika sa kojima se naš kontingent može suočiti, ali činimo sve što je moguće da te rizike ublažimo, da stvorimo logističke uslove, kako bi kontingent Kosovskih bezbednosnih snaga u okviru Međunarodnih stabilizacionih snaga mogao profesionalno da obavlja svoje poslove i pruži podršku Gazi“, rekao je Maćedonci.

Stručnjak za Bliski istok Haled Elgindi kaže da se u sukobu poput onog u Gazi – ukorenjenom u dugoj istoriji ponovljenih sukoba i ratova – Međunarodne stabilizacione snage suočavaju sa dva glavna rizika: da budu direktno uključene u borbe ili da budu korišćene – zbog izražene neravnoteže snaga – kao sredstvo za unapređenje izraelske bezbednosne agende, umesto da zapravo štite Palestince.

„Ne mogu se odvojiti od političkog konteksta. Hamas je pokret otpora i pokušaće da ne preda svoje oružje. Stanovništvo je, s druge strane, izuzetno ranjivo. Videli smo šta je izraelska vojska uradila u Gazi – ono što mnogi stručnjaci smatraju genocidom. Pa kako možete delovati u okruženju u kojem vojni pokret, i Hamas i stanovništvo u celini, veruju da se suočavaju sa egzistencijalnom pretnjom?“, rekao je Elgindi za RSE.

Viši saradnik Saveta za spoljne poslove u Vašingtonu Čarls Kapčan ocenjuje da misija Međunarodnih stabilizacionih snaga ostaje „nedefinisana“, te da nije jasno kakvu će ulogu imati trupe i da li će se angažovati i u prisilnom razoružavanju Hamasa - situaciji koja bi, kako kaže, mogla ozbiljno da ih izloži opasnosti na terenu.

Međutim, što se tiče Kosova, Kapčan umanjuje rizik, opisujući to kao misiju ograničenog obima i uglavnom simboličnu.

„Rekao bih da nema mnogo ozbiljnih rizika, osim mogućnosti da vojnik bude povređen ili ubijen tokom misije, kao i mogućnosti političke reakcije na ovu obavezu. Generalno, ovo je doprinos niskog rizika“, kaže Kapčan za RSE.

Angažovanje Kosova u Odboru za mir Kapčan vidi kao investiciju u odnose sa Sjedinjenim Državama, a posebno sa administracijom predsednika Donalda Trampa.

„Ideja je da Kosovo pokušava da pokaže da nije samo lojalan saveznik, već i aktivan saveznik - zemlja koja je spremna da se žrtvuje krvlju i sredstvima kako bi doprinela opštem dobru. Cilj nije samo da se pokaže spremnost za doprinos, već i da se izgradi poverenje koje mu može poslužiti u budućnosti, kada mu bude potrebna međunarodna podrška, posebno u procesima pristupanja EU ili Natou“, kaže Kapčan.

U vreme kada su mnoge evropske zemlje oklevale da se direktno uključe, angažovanje Kosova u Gazi se vidi kao jasno svrstavanje sa SAD na Bliskom istoku, ali Kapčan kaže da je „za malu državu to uglavnom pragmatično“, te da je ovo „mirovna misija sa obostranom koristi, odnosno 'win-win' situacija za Kosovo“.

Elgindi je saglasan da se, uprkos još uvek nejasnoj misiji Međunarodnih stabilizacionih snaga i opasnom kontekstu na terenu, mnoge zemlje pridružuju prvenstveno da bi stekle političke prednosti u odnosu na Vašington.

„U slučaju Azerbejdžana, na primer, znamo da ima bliske odnose sa Izraelom i izraelskom vojskom. Dakle, svako ima svoje razloge i interese, pored želje da se Gaza stabilizuje“, ocenjuje Elgindi.

Uupozorava međutim da takve inicijative verovatno neće doneti trajni mir između Izraelaca i Palestinaca, jer se bave samo upravljanjem Gazom i izostavljaju osnovne probleme između strana, kao što su okupacija, naselja i palestinska državnost.

Dodaje da, zbog velike neravnoteže snaga i nedostatka zajedničkog plana za budućnost Gaze, Stabilizacione snage mogu služiti bezbednosnim interesima Izraela više nego pravednom miru.

„Bez rešavanja osnovnih uzroka sukoba, svaka stabilizaciona misija rizikuje da ostane privremena - ili čak da postane deo problema“, rekao je Elgindi.

Ono što je sigurno, prema rečima Ejupa Maćedoncija, jeste da „za malu državu poput Kosova, ulazak u veliki sukob poput onog u Gazi nije samo bezbednosno pitanje, već test same uloge koju Kosovo želi da igra u međunarodnom poretku“.

Skupština Kosova usvojila je 17. aprila odluku o slanju Kosovskih bezbednosnih snaga u inostranstvo, kao dela Međunarodnih stabilizacionih snaga u Gazi, sa 89 glasova za, bez glasova protiv i bez uzdržanih.

Kosovo se obavezalo da će poslati trupe u okviru Međunarodnih stabilizacionih snaga (MSS), mehanizma koji je predviđen da bude formiran osnivanjem Odbora za mir, inicijative američkog predsednika Donalda Trampa.