Rakipi: Presuda u Hagu neće uticati na odnose Albanije i Srbije, uticaće na politiku unutar Kosova

Predsednik Albanskog instituta za međunarodne studije Aljbert Rakipi mišljenja je da presuda u procesu koji se u Hagu vodi protiv bivših lidera OVK, a koja bi trebalo da bude doneta u narednim mesecima, neće uticati negativno na odnose Albanije i Srbije. Ta odluka, kako je rekao za Kosovo onlajn, uticaće na politiku unutar Kosova.

„Nadam se i verujem da će odluka biti u korist rukovodstva Kosova, jer u početku smo videli optužbe i istragu o trgovini organima i drugim stvarima koje su bile potpuno lažne. Naravno, odluka u Hagu će uticati na politiku unutar Kosova. Mislim da bi to neko vreme apsolutno uticalo na razvoj stvari unutar Kosova. Ali ne mislim da će odluka uticati na odnose Albanije i Srbije. Jer, Kosovo je treća zemlja. Za nas“, naveo je Rakipi. 

Na skali od jedan do deset, odnosima Albanije i Srbije Rakipi daje ocenu sedam i kaže da su oni trenutno u nekoj vrsti statusa kvo. 

Istu ocenu, kako dodaje, obično koristi i za svoje studente.

„Ne da bih ih kaznio, već da bih ih ohrabrio da se usavršavaju. Zato što mislim da postoji prostor za Albaniju i Srbiju da razvijaju odnose, uvek izbegavajući debate i pitanja koja nisu deo te dve zemlje“, navodi on. 

Tokom poslednje decenije, prema rečima Rakipija, bilo je aktivnosti sa obe strane, kao što je to bio zamah 2014-2015. godine u razvoju odnosa na osnovu formule „slažemo se da se ne slažemo“, što je bio pragmatičan pristup. 

„I ja, a i drugi ljudi, zaista smo mislili da će rukovodstva obeju zemalja razvijati odnose na osnovu ovog pristupa. Ali, nažalost, videli smo da su tokom poslednjih deset godina izbegavali ovu formulu 'slažemo se da se ne slažemo', i da su umesto toga primenjivali posrednički i populistički pristup kada je u pitanju treća zemlja, a to je Kosovo“, kaže on. 

Rakipi podseća da je albanski premijer Edi Rama 2014. godine prilikom posete Beogradu u jednoj od izjava govorio o tome šta Srbija treba da uradi po pitanju Kosova.

„To znači da je apsolutno suprotno pristupu 'slažemo se da se ne slažemo' pozvao treću zemlju u bilateralne odnose. Za Albaniju je Kosovo nezavisna zemlja, za Srbiju je drugačije. Ali na osnovu formule 'slažemo se da se ne slažemo', zemlje mogu da grade odnose, ekonomiju, trgovinu, investicije...“, ocenjuje Rakipi.

Zatim je, kako smatra, bilo sporno to što je 2015. godine Federika Mogerini, u to vreme ministarka spoljnih poslova Italije, preuzela inicijativu da posreduje između Albanije i Srbije.

„Između Albanije i Srbije nema sukoba, spora oko teritorije ili drugih stvari, jer je Kosovo treća zemlja. I moje pitanje u to vreme, je bilo u čemu Italija posreduje? A treće pitanje je opet bila kasnija izjava premijera Rame, kada je rekao da Albanija i Srbija mogu da urade ono što su Nemačka i Francuska uradile posle Drugog svetskog rata. Ova jednačina je potpuno pogrešna jer nije bilo rata između Albanije i Srbije. Dok su se Nemačka i Francuska borile više od jednog veka, to nije slučaj sa Albanijom i Srbijom. Dakle, ideja je bila da pomirenje između Albanaca i Srba na Balkanu zavisi od Albanije i Srbije, što nije slučaj“, kaže predsednik Albanskog instituta za međunarodne studije.  

On dodaje da bi evropska perspektiva mogla da pomogne Srbiji da se odustane od „života u laži“ kada je u pitanju Kosovo. 

„Možete manipulisati javnim mnjenjem, ali realnost je drugačija. Ovo je treća, nezavisna zemlja, i čim država, društvo, elita shvati ovu realnost, biće dobro za sve nas“, mišljenja je Rakipi.