Zašto je Albanija „advokat“ bivših lidera OVK?

Deklaracija Skupštine Albanije kojom se podržavaju bivši lideri OVK kojima se sudi u Hagu, a Specijalizovanim većima upućuje zahtev da proglasi njihovu nevinost, pokušaj je da se izvrši pritisak na sud, mahom su mišljenja sagovornici Kosovo onlajna. Nisu sigurni kako će arbitri u Hagu reagovati na sugestije Tirane, a različito gledaju na motive ovog poteza u završnici procesa. Ima shvatanja da je reč o „nacionalnom pitanju“ i sudbini Kosova, ali i gledišta da Albanija bije bitku i za svoj račun jer joj ne bi bilo u interesu da se u potencijalno osuđujućoj presudi nađu i zločini počinjeni na njenoj teritoriji.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Deklaraciju u Skupštini Albanije sastavili su poslanik vladajuće Socijalističke partije Iglji Hasani i opozicioni poslanik Tritan Šehu iz Demokratske partije, dva bivša ministra spoljnih poslova. 

Usvojena je jednoglasno tri dana nakon što je tužilaštvo u Hagu zatražilo po 45 godina zatvora za Hašima Tačija, Jakupa Krasnićija, Kadrija Veseljija i Redžepa Seljimija, bivše lidere OVK, zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. Neki od njih, prema optužnici, počinjeni su i u Albaniji, u kasarni OVK u Cahanu i bivšoj fabrici metala u Kukešu.

U dokumentu za koji su ruke podigli albanski poslanici iskazana je puna solidarnost „sa narodom Kosova i porodicama vođa OVK“ i zabrinutost što zahtev tužioca rizikuje stvaranje opasnog iskrivljavanja istorije.

Politički analitičar i vlasnik advokatske kancelarije LEAL iz Tirane Leonard Karaj izjavio je za Kosovo onlajn da je rezolucija Skupštine Albanije o podršci bivšim liderima OVK bila dugo očekivana, ali i da su Albanija, a posebno Kosovo, trebalo da učine mnogo više, još pre pet, šest godina i da investiraju u ovo, kako kaže, nacionalno pitanje. 

„To nije pitanje četvorice ljudi koji su otišli pred haški sud. Kao advokat, ne želim da ulazim u pitanje da li su oni u pravu ili ne. Sud će odlučiti koliko su krivi ili nevini. Naravno, svaki Albanac može reći da su oni nevini ili svaki Srbin može reći da su krivi. Neko drugi odlučuje o tome. Pitanje je zašto naše vlade u Prištini i u Tirani nisu radile na ovom pitanju koje danas proglašavaju nacionalnim?“, navodi ovaj analitičar.

Trebalo je, smatra on, preduzeti ono što je svojevremeno učinila Hrvatska kada se sudilo Anti Gotovini.

„Ceo panhrvatski svet, a ne samo hrvatska država, prikupljali su sredstva. Dogovaralo se sa najvećim svetskim advokatskim kancelarijama, snažno se lobiralo u odbranu onoga što su smatrali vitalnim za sebe. Ne radi se o jednostavnom dobijanju sudskog spora. Govorimo o nacionalnom pitanju. U ovom slučaju se igra sudbinom Kosova. Dakle, idemo ka ideji da je rat OVK bio teroristički, a ne rat za oslobođenje. Ovde ne govorimo o sudbini četvorice političkih članova OVK, a oni nisu bili ni vojni komandanti OVK“, mišljenje je Karaja.

Držanje lekcije sudu

Advokat Zoran Živanović iz Beograda ocenjuje da je interes Albanije da se u eventualnoj osuđujućoj presudi u Hagu Hašimu Tačiju i trojici bivših lidera OVK ne nađu zločini izvršeni na njenoj teritoriji tokom rata 1998. i 1999. godine koji se pominju u optužnicima, jer bi u tom slučaju došlo i do involviranosti Albanije u te zločine. 

Taj interes, kako veruje, može biti jedan od razloga zbog kojih je Skupština Albanije usvojila deklaraciju o podršci OVK.

„Svaka normalna država koja kontroliše svoju teritoriju ne dozvoljava da na njenoj teritoriji neke naoružane grupe, zvale se one vojska ili nekako drugačije, vrše nasilja, ubistva i razne stvari. Njima i inače nad glavom stoji 'Žuta kuća' koja doduše nije obuhvaćena ovom optužnicom, ali nije isključeno da će jednog dana biti. Izveštaj Dika Martija je ukazao na vrlo ozbiljnu involviranost Albanije kao države u zločine u 'Žutoj kući'“, naveo je Živanović za Kosovo onlajn.

Na usvojenu deklaraciju u Tirani, i sličnu koju je izglasao  parlament u Prištini, on gleda kao na klasičan primer pritiska na sud. 

„To je klasičan primer da jedno političko telo, odnosno dva politička tela, parlamenti Kosova i Albanije, daju na neki način lekcije sudu kako treba da sudi. Da treba da sudi pravično i nepristrasno i da donese oslobađajuće presude. Dakle, vi im tačno sugerišete šta oni treba da urade“, naglašava on.  

Šta se dešavalo u Cahanu i Kukešu?

Prema optužnici, između aprila i juna 1999. godine,  određeni pripadnici OVK, zatvorili su najmanje 17 osoba u kasarni OVK u Cahanu. Zatvorenici su bili fizički vezani u zaključanoj ćeliji i pod naoružanom stražom. Nisu im obezbeđivani adekvatni obroci, medicinska nega, sanitarni i higijenski uslovi. Bili su podvrgavani teškim batinama i psihološkom zlostavljanju. Udarani su palicama, gvozdenom šipkom, kundacima.., sečeni žiletom ili im je na drugi način prećeno smrću i nasiljem. Ispitivani su i optuživani da su pristalice i špijuni DSK, da se udružuju i sarađuju sa Srbima i srpskim vlastima i da ne podržavaju OVK. 

U Kukešu su, prema navodima iz optužnice, između maja i juna 1999. godine, određeni pripadnici OVK zatvorili najmanje 20 osoba na mestu bivše fabrike metala. Zatvorenicima su stavljene lisice. I tu su podvrgavani teškim batinama i psihološkom zlostavljanju, sečeni noževima, udarani pesnicama, šutirani... 

Urednik Internet portala RTS-a Rade Maroević ocenjuje da ukoliko presude budu osuđujuće i bude dokazano da su određeni zločini počinjeni i na teritoriji Albanije, to neće uticati na njen sadašnji imidž.

„Ako se vratimo u 1998. i 1999. godinu sever Albanije je bilo područje bez vlasti. U to vreme je vladala potpuna anarhija u tom delu. Kada je počeo rat, albanska vojska je pucala preko granice na Vojsku Jugoslavije. Albanija je izašla iz nemira tek 1997. godine i bila jako krhka, nestabilna država sa mnogo više problema nego što je bilo ko u okruženju imao. Ne verujem da bi na sadašnji imidž Albanije imalo uticaj ukoliko se dokaže da su postojali logori za mučenje, da su ljudi ubijani ljudi, a što je dokazano u nekim drugim slučajevima. Neki od protivnika UČK, Albanci, su ubijani, čak i u Tirani. Mislim da glavni motiv rezolucije koju je doneo parlament Albanije i demonstracija koje su prethodno bile u Tirani nije u tome da 'opere' Albaniju, nego da spasi lidere OVK“, rekao je Maroević za Kosovo onlajn.

Kao suštinu usvojene deklaracije u Skupštini Albanije on vidi svealbanski pritisak na sud u Hagu da donese oslobađajuću presudu Hašimu Tačiju i drugim bivšim liderima OVK.

Pokušajima Albanije, kako je naveo, pridružili su se i ljudi iz nekadašnje administracije u Vašingtonu i podseća da su svedoci odbrane bili bivši komandant Natoa Vesli Klark, visoki zaničnik Stejt departmenta Džejms Rubin, zamenik šefa Unmika Džok Kovi i Kristofer Hil koji je u to vreme bio ambasador u Makedoniji. 

„Politički pokušavaju da proces protiv Tačija i ostalih sa dokaznog postupka prebace u političke vode i to je jasno već jako dugo. Od onog govora Veslija Klarka na kraju svedočenja je jasno u kom pravcu će to ići. Da se napravi neka politička slika značaja lidera OVK, koja ne bi ugrozila sliku koja je u međuvremenu stvorena o OVK i drugo da se garantuje oslobađajuća presuda kako se ne bi narušilo sve što je u međuvremenu učinjeno“, ukazao je Maroević. 

Moć uticaja i snaga dokaza

Poslanici albanskog parlamenta najavili su da će usvojenu deklaraciju dostaviti Savetu bezbednosti UN, Evropskom parlamentu, Parlamentarnim skupštinama Natoa, Oebsa i Saveta Evrope, prijateljskim i partnerskim vladama, i na prvom mestu - Specijalizovanim većima u Hagu.

Maroević ističe da se ne može znati da li će potez Tirane biti od uticaja na sud.

Kako navodi, okolnosti pod kojima odlučuje Specijalni sud nisu poznate. Za razliku od Haškog tribunala, gde je, kako kaže, postojala jasna slika o tome šta se dešavalo iza kulisa, u ovom sudu se to ne zna, niti se znalo kako su tekle istrage.

„Ovaj sud je prema mom mišljenju odradio mnogo ozbiljniji posao nego svojevremeno Haški tribunal za slučajeve u vezi sa OVK. I slučaj Ljimaja i Haradinaja, koji su bili u tribinalu, pratila je gomila kontroverzi počev od nestanka svedoka. Ovde to nemamo u toj meri. I kada se nešto dešavalo, odmah su ljudi hapšeni i privođeni u pritvor. Da li će odluka suda biti politička, a ne zaista pravna to ne znamo, ali čim sudite političarima to je donekle i politički proces. Ne može da bude izopšten iz cele slike o tome šta se dešavalo, šta se danas dešava i šta se očekuje da će se desiti na Kosovu u budućnosti“, kaže on. 

Karaj, na drugoj strani, veruje da potez Tirane neće imati nikakav uticaj u Hagu. 

„U takvim slučajevima, u sudskim postupcima, posebno u Hagu, moramo konačno shvatiti da je gotovo nemoguće vršiti pritisak ili uticati na sudije. Ono što je trebalo učiniti na vreme je lobiranje u svetu sudske prakse. Dakle, lobiranje u 'hodnicima' haškog suda, jer je ovo lobiranje nešto normalno. Druge intervencije su nemoguće. Mi to nismo uradili. Možda to nismo uradili zato što nisu znali kako da to urade ili nisu hteli“, naveo je on.

I po oceni advokata Živanovića ni Kosovo ni Albanija, ni njihovi parlamenti koji su usvojili deklaracije, nemaju takvu snagu da bi mogli da utiču na Specijalni sud, s obzirom na to da ga je formirala Evropska unija. 

„Nisam siguran da bi ove deklaracije mogle na bilo koji način da pomere tok suđenja koji se odvija već tri godine i da izmene sliku koju je dao tužilac i koja je faktički takva. Ispitujući svedoke sudije su vrlo jasno ukazale na dokaze koji izuzetno izuzetno govore o krivici sve četvorice optuženih“, kaže Živanović.