Šajn: Kosponzorstvo rezolucije uticaće na odnose Srbije i Severne Makedonije, razdvojiti stav rukovodstva i naroda

Dopisnik Politike iz Skoplja Željko Šajn smatra da odluka da Severna Makedonija bude kosponzor rezolucije o Srebrenici ne može proći bez određenih posledica po odnose sa Srbijom dodajući da je to stav makedonskog rukovodstva, ali ne i naroda.

"U svakom slučaju ne možemo da mislimo da će to proći bez određenih tenzija i posledica", kazao je Šajn za Kosovo onlajn.

Dodaje, da ipak, ne mogu se prenebregnuti istorijski odnosi dva naroda, kao i rođačke veze koje postoje.

"Ne možemo isključiti te odnose između Srbije i Makedonije. To se ne može poljuljati, naročito posle autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve od strane Srpske pravoslavne crkve gde su se narodi veoma zbližili i taj bratski odnos je podignut na jedan veoma visoki stepen. To je veoma teško poljuljati", ocenio je Šajn.

U pitanju je, ističe, odnos unutar pravoslavlja i unutar makedonskog i srpskog naroda, gde se rezolucijom teži ka nanošenju jednog određenog negativnog stava prema celokupnom srpskom narodu, pa čak i onima koji stoje uz srpski narod. 

Napomenuo je da je pitao ministar spoljnih poslova Severne Makedonije i kandidat za predsednika koalicije okupljene oko DUI Bujara Osmanija šta očekuje sa takvim stavom i kako će se to odraziti na balkanskom prostoru, jer sa jedne strane postoji ukrajinska situacija, a sa druge bliskoistočni rat. 

"Osmani je nagovestio da on očekuje pomirenje, međutim ne možemo biti toliko sigurni da će se to desiti u tom kontekstu. Ako vi jedan narod nazivate genocidnim koji je za vreme, da se ne vraćamo dalje, u Drugom svetskom ratu bio genocidno uništavan. Motiv za ono što je uradila Nemačka u Drugom svetskom ratu proizilazi iz motiva koji je ozakonjen u nemačkom zakonu čak i u bugarskoj skupštini je izglasan tzv. čisti zakon gde se ponašaju prema slovenskom, jevrejskom i romskom narodu do uništenja. Ne možemo gledati kontekst samo između dve države već moramo gledati malo i šire", zaključio je.

Kako kaže, situacija po pitanju rezolucije se u Severnoj Makedoniji izmenila u dva dana.

"U noći kada se desio iranski napad na Izrael, već sledeće jutro je Bujar Osmani držao konferenciju za štampu na kojoj je govorio da je situacija u svetu sve složenija i da smo blizu trećeg svetskog rata. U tom kontekstu sam ga pitao kakav je stav Severne Makedonije kada je u pitanju rezolucija o Srebrenici, on mi je odgovorio da će Makedonija podržati tu rezoluciju u interesu poboljšanja situacije na Balkanu i da on očekuje da će početi pomirenje s tim što je akcenat stavio na to da misli da će uskoro doći i do međusobnog priznavanja između Srbije i Kosova", ispričao je.

Odmah sledećeg dana, dodaje Šajn, Osmani je održao konferenciju za štampu gde je naglasio da će Makedonija biti kosponzor za tu rezoluciju.

"Šta se tu promenilo za 24 sata od njegove prve izjave, moramo da sačekamo odgovor. Pretpostavljam da je u pitanju to što je Makedonija 30. članica Natoa i da je tu usledila neka konsultacija i dopuna da se zajedno sa Nemačkom i SAD Makedonija pridruži kao kosponzor. Da li je pitanje značaja ili da se ukaže da će se sve zemlje, čak i veličine i značaja Makedonije, priključiti ovome i dobiti na što većem broju u UN, to je već pitanje na koje treba sačekati odgovor", navodi.

Šajn ističe da se mora odvojiti mišljenje političara i naroda.

Poziva se na izjavu ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova koji je boravio u Severnoj Makedoniji tokom 30. konferencije ministara Oebsa, a koji je tada rekao da je šetajući po Skoplju shvatio da rukovodstvo ima jedan stav, a da narod ima sasvim drugačiji stav.

"Ne možemo spajati narod i rukovodstvo u ovoj situaciji, a ne možemo spajati ni sa retorikom u izbornoj kampanji jer se slučajno pogodilo da bude kada su izbori u Makedoniji. Političari imaju određeni stav, čak bih ja i među političarima napravio razliku, odnosno ima određeni broj političara koji se ne slažu sa ovakvim stavom", kazao je.

Kako dodaje, ti političari koji se ne slažu sa tim stavom, takođe obavljaju visoke funkcije.

"Zamolili su me da ne iznosim njihovo ime, ali su se maksimalno založili u UN da ova rezolucija ne prođe i nije reč samo o Makedoncima, nego i ljudima koji pripadaju i drugim nacijama kao što je recimo turska, vlaška ili neka druga narodnost i tu moramo biti obazrivi da li je cela Makedonija ili samo rukovodstvo", naveo je Šajn.