Šalja: Realan zahtev branilaca optuženih u Hagu da suđenje počne polovinom 2022.

Gezim Šalja iz Kosovskog instututa pravde (KIP) izjavio je da ukoliko suđenje optuženima u Specijalnom sudu započne u septembru 2021. godine, može biti narušena efikasnost krivičnog postupka i principi u utvrđivanju istine i jednakosti strana, prenosi Koha.

Šalja je u emisiji "Ekspres intervju" na KTV istakao da je ravnopravnost strana u krivičnom postupku glavna stvar.

"Kancelarija Specijalizovanog tužioca zatražila je da suđenje započne najkasnije do septembra 2021. godine, dok odbrana optuženih traži da taj rok bude najranije do juna 2022. godine. Važno je naglasiti da je jedan od principa, koji se mora poštovati u svakom krivičnom postupku ravnopravnost strana, između tužioca i optuženog", ocenio je Šalja.

Prema njegovim rečima, reč je o vrlo obimnom slučaju i na osnovu činjenice da je tužiocu trebalo nekoliko godina istrage da bi podigao optužnicu, koju imamo danas, normalno je da odbrana zahteva više vremena.

Takođe je dodao da bi smanjenje roka nanelo štetu položaju optuženih.

"KIP smatra da je zahtev branilaca u ovom slučaju pravedan i realan, da ovo suđenje počne tek u junu 2022. godine, tako da optužena strana priliku da pripremi odbranu", poručio je Šalja.

Istakao je da je odbrani deset meseci na raspolaganju da pogleda sve te dokumente, dok, ako se pogleda koliko je dugo vremena trebalo za prikupljanje dokaza, onda se tu vidi veliki disbalans.

"Ako je Specijalizovanom tužiocu dato nekoliko godina da razmatra ove dokaze kako bi podigao optužnicu, krajnje je nepravedno reći odbrani da su stranke ravnopravne. Imali su četiri ili pet godina, a druga strana samo deset meseci. S obzirom na činjenicu da je tužilac izjavio da su ovi slučajevi veoma složeni i da imamo posla sa velikim brojem dokaza, zbog čega do sada nije postupano, onda je to nerazumno", naglasio je Šalja.

Kako je naveo, u ovom slučaju mogu biti narušena dva principa, načelo jednakosti strana koje u krivičnim postupcima dominira nad principom ekonomizacije krivičnog postupka i takođe glavno načelo krivičnog postupka koje je utvrđivanje istine.

"Iz tog razloga se ne možemo pozivati na jedan princip, a kršiti druge principe. Neophodno je dati duži rok. Sa rokom do septembra 2021. godine, smatramo da se krši efikasnost krivičnog postupka i principi poput utvrđiavnja istine i jednakosti strana. Kaže se da ima oko 200 svedoka, pa odbrane tada moraju pripremiti kontra argumente. Prvo pojavljivanje u ovim slučajevima proteklo je u skladu sa pravilima", ocenio je Šalja.

Glavno pitanje, prema njegovim rečima, biće početak suđenja. Takođe je govorio o mogućnosti da se optuženi brane sa slobode.

"Zakon o Specijalizovanim većima precizira da bi okrivljeni mogao da bude zadržan u pritvoru, moraju biti ispunjeni isti osnovi kao u Zakoniku o krivičnom postupku, što je najpre osnovana sumnja da je počinio krivično delo, a zatim tri posebna za koju Specijalizovani tužilac mora da argumentuje svaka dva meseca, a to su  rizik od bekstva, uticaj na dokaze, svedoke ili materijalne dokaze i rizik od ponavljanja krivičnog dela", naveo je Šalja.

Ocenio je da u slučaju da tužilac ne uspe da argumentuje ove činjenice, optuženi se mora braniti sa slobode, kao i da bi ovaj postupak mogao da traje najmanje pet godina.