Saljihi: Nacrt zakona o Birou za oduzimanje imovine ima pravne nejasnoće, moguć novi spor pred Ustavnim sudom

Grupa za pravne i političke studije (GLPS) ocenila je da Nacrt zakona o Državnom birou za proveru i konfiskaciju neopravdano stečene imovine, koji je Skupština Kosova usvojila u prvom čitanju, sadrži pravne nejasnoće i ne obuhvata u potpunosti ranije nalaze Ustavnog suda i preporuke Venecijanske komisije.

Ljiridon Saljihi iz Grupe za pravne i političke studije (GLPS) izjavio je za Ekonomiju onlajn da nacrt zakona mora biti suštinski preispitan pre konačnog usvajanja.

„Da, pre svega treba istaći da ovaj nacrt zakona dva puta nije uspeo da prođe Ustavni sud. Prvi put je oboren zbog sadržaja, a drugi put zbog procedure usvajanja. Uprkos tome što je prošao i kroz postupak javnih konsultacija, smatramo da Ministarstvo pravde nije uspelo da reši sva pitanja koja su pokrenuta tokom javnih konsultacija. Dakle, imamo nacrt zakona usvojen u prvom čitanju, kojim nisu rešena ključna pitanja koja bi ovim zakonom trebalo da budu regulisana“, rekao je Saljihi.

Jedno od pitanja koje, prema njegovim rečima, zahteva pojašnjenje jeste retroaktivni period primene zakona, budući da nacrt ne precizira jasno koje kategorije službenika će biti obuhvaćene postupcima provere i konfiskacije neopravdano stečene imovine.

„I u analizi GLPS-a istakli smo da ovim nacrtom zakona trenutno nije utvrđen retroaktivni rok. Dakle, na koje službenike će se primenjivati takva mera, odnosno konfiskacija neopravdano stečene imovine? Da li na službenike koji su obavljali funkcije od 2008. godine do danas, na one koji su u poslednjih deset godina bili na javnim funkcijama ili na one koji su te funkcije napustili pre pet godina? Reč je o tri vremenska perioda koja su trenutno predviđena nacrtom zakona o Birou i to mora jednom zauvek da se razjasni, jer se time narušava pravna sigurnost građana“, izjavio je on.

Saljihi je izrazio zabrinutost i zbog pravnog statusa Biroa, navodeći da nacrt zakona ne definiše jasno njegovu organizaciju, kao ni kriterijume za izbor direktora i članova Nadzorne komisije.

„Važeći nacrt zakona ne definiše jasno njegov pravni status i ne propisuje stroga pravila za izbor direktora i Nadzorne komisije ovog mehanizma. Do sada nije uspeo da reši ova ključna pitanja. Treće, jedno od najvažnijih pitanja svakako je pravna sigurnost građana“, rekao je Saljihi.

On je naglasio da odredbe nacrta zakona moraju biti usklađene sa nalazima Ustavnog suda, posebno kada je reč o čuvanju finansijskih podataka, kao i sa mišljenjima Venecijanske komisije.

„Budući da je Ustavni sud u svojoj prvoj odluci o zakonitosti, odnosno oceni ovog nacrta zakona, istakao da banke na Kosovu i druge finansijske institucije ne čuvaju podatke tokom dužeg vremenskog perioda, odnosno od sedam do deset godina, moramo voditi računa o tome da odredbe ovog nacrta zakona budu usklađene sa nalazima Ustavnog suda. Takođe, treba imati u vidu da mišljenja Venecijanske komisije u mnogim slučajevima nisu uzeta u obzir“, izjavio je on.

Ipak, Saljihi je rekao da je moguće uspostaviti mehanizam za građanskopravnu konfiskaciju neopravdano stečene imovine, ali samo ukoliko zakon garantuje poštovanje ustavnih načela i prava građana.

„Ono što je najvažnije u celom ovom postupku jeste da su Ustavni sud Kosova i Venecijanska komisija dali zeleno svetlo za uspostavljanje takvog mehanizma građanskopravne konfiskacije. Međutim, potrebno je da on bude uređen zakonom koji garantuje poštovanje svih ustavnih načela i prava koja proizlaze iz Ustava Republike Kosovo. S obzirom na sadašnji sadržaj nacrta zakona, neophodno je da ga Odbor za zakonodavstvo, kao i drugi odbori, suštinski preispitaju. Kada zakon dođe na drugo čitanje i ukoliko ga Skupština usvoji, ove dileme bi trebalo otkloniti i tekst uskladiti sa nalazima Ustavnog suda i mišljenjima Venecijanske komisije“, rekao je Saljihi.

Ocenjujući aktuelni sadržaj nacrta zakona, istraživač GLPS-a naveo je da postoje osnovi da on ponovo bude osporen ukoliko se uočene nejasnoće ne otklone.

„Realno, trenutni nacrt zakona sadrži sve one dileme i pravne nejasnoće koje su postojale i ranije, kada je zakon razmatrao Ustavni sud. Postoji dovoljno osnova da ponovo bude osporen, jer nisu uzeti u obzir ni nalazi Ustavnog suda ni stavovi Venecijanske komisije. Sve dok se jasno ne definišu retroaktivni period primene zakona, pravni status Biroa, kriterijumi za izbor direktora i članova Nadzorne komisije, kao i pitanje pravne sigurnosti strana koje će biti podvrgnute takvom postupku, nacrt ne može dalje da napreduje bez odgovarajućeg rešavanja ovih pitanja“, izjavio je Saljihi.

Borbu protiv korupcije označio je kao jedan od razloga za uspostavljanje takvog mehanizma, ali je istakao da njegova primena mora biti u skladu sa ustavnim garancijama.

„Nadamo se da će tokom ova dva čitanja naši nalazi biti uzeti u obzir. Ako su Ustavni sud i Venecijanska komisija dali zeleno svetlo za uspostavljanje takvog mehanizma, onda ga svakako treba uspostaviti, posebno kada je reč o borbi protiv korupcije. Ukoliko je reč o mehanizmu koji funkcioniše u okviru ustavnih garancija Republike Kosovo, dobro je da bude uspostavljen, ali uz obavezno poštovanje ustavne hijerarhije i rešavanje dilema koje postoje u vezi sa aktuelnim nacrtom zakona“, zaključio je Saljihi.

Skupština Kosova usvojila je u prvom čitanju Nacrt zakona o Državnom birou za proveru i konfiskaciju neopravdano stečene imovine 5. oktobra 2026. godine. Za nacrt je glasao 81 poslanik, dok nije bilo glasova protiv niti uzdržanih.