Samoopredeljenje: Ustavni sud prekoračio svoju ulogu

Pokret Samoopredeljenje je saopštio da presuda Ustavnog suda po žalbi Srpske liste, u vezi sa izborom Nenada Rašića za potpredsednika Skupštine, pokazuje ozbiljan nedostatak doslednosti suda jer je promenio svoj stav u roku od četiri meseca o istom ustavnom pitanju i da je tom presudom prekršio svoju ustavnu ulogu.

Kako je navedeno u saopštenju te stranke, Sud u praksi stvara pravo veta za određenog subjekta, u ovom slučaju za Srpsku listu.

„Ustavni sud koji menja svoj stav o identičnim ustavnim pitanjima, bez ikakve normativne, činjenične ili sistemske promene, krši ne samo princip predvidljivosti prava, već i poverenje građana u koherentnost ustavnog poretka. Takva promena se ne može opravdati kao razvoj sudske prakse, jer nedostaje njen suštinski element, evolucija normativnih ili društvenih okolnosti“, navodi se u saopštenju objavljenom na Fejsbuku. 

Kako se dodaje, pod tim uslovima, promena stava poprima karakter formalne upotrebe sudske nadležnosti radi stvaranja novog normativnog rezultata, što predstavlja klasičan oblik zloupotrebe prava.

„Ustavni sud nema kontrolnu ulogu nad zakonodavnom vlašću, niti ulogu političkog arbitra. Ima samo jednu ulogu: konačni autoritet u tumačenju ustavnih pitanja. Ovaj autoritet mu ne daje mandat da stvara nove norme, izmišlja kriterijume zastupanja ili uspostavlja uslove koje Ustav ne priznaje. Trenutni Ustavni sud sprovodi hermeneutiku sopstvenih tekstova. Kada Ustavni sud postane samoreferentan, on prevazilazi ustavne granice“, dalje se navodi.

Iz Samoopredeljenja navode da proširivanjem svojih ovlašćenja „paralelni i nevidljivi pol moći namerno formira suveren, koji se pojavljuje svaki put kada demokratija počne da dobija zamah, a realpolitički život proizvodi kontradikcije.“

„Ustavni sud je blokirao desetine reformskih zakona od interesa za zemlju, a zatim delimično ili potpuno ukinuo većinu njih. Ovaj njihov rat protiv Vlade nanosi toliko štete: od obaranja Zakona o ograničenju cena osnovnih proizvoda do 770-dnevne blokade Zakona o suverenom fondu Kosova“, navodi se.

Tvrde da Ustav kaže da se „zamenik predsednika Skupštine iz srpske zajednice bira iz redova poslanika srpske zajednice i većinom glasova u Skupštini“ i naglašava da je svaki dodatni kriterijum stvaranje norme, a ne tumačenje.

U saopštenju se navodi da Ustavni sud radi suprotno od onoga što je navedeno u Ahtisarijevom predlogu, naglašavajući da njegove odredbe „priznaju zastupljenost zajednica, a ne dominaciju političkog entiteta nad institucijama“.

„Ustavni sud želi da nadmaši pregovarački tim iz 2006. i Ahtisarija iz 2007“, ističe se u saopštenju i navodi da je sud transformisao Ustav „u pitanje diskusije i skraćivanja, a ne primene“.

Kako se dodaje, „svako tumačenje koje žrtvuje funkcionalnost zarad političkog entiteta koji ne prihvata nezavisnu državu Kosovo, ne štiti ustavni poredak i šteti mu“. 

„Prema Ustavu, mi smo multietničko društvo, a ne multietnička država, jer smo demokratska i parlamentarna republika, a ne federacija ili konfederacija. Nijedan sud, čak ni ovaj ustavni, ne može ovo promeniti“, zaključuje se u saopštenju Pokreta Samoopredeljenje.