Spahiu: "Međusobno priznanje" beskoristan termin u dijalogu

Kosovski analitičar Nedžmedin Spahiu ističe da francusko-nemački predlog uključuje de jure i de fakto priznanje Kosova od strane Srbije i ukazuje da je sada najopasnije vreme u procesu dijaloga.

„Oni koji kažu da nema priznanja pogrešno razumeju ili uopšte ne razumeju ovaj nacrt sporazuma, on kaže da se strane, odnosno Srbija odriču predstavljanja jedne druge u međunarodnim odnosima, to znači da se odriču suvereniteta neke teritorije, to znači da prihvtate da to više nije vaša teritorija“, naglasio je Spahiu u emisiji Interaktiv na KTV.

Još jedna tačka u kojoj evropski plan određuje priznanje jeste, podvlači, činjenica da će međusobno priznati državne simbole.

Spahiu je naglasio da je termin "međusobno priznanje" beskoristan termin i da u slučaju Kosova i Srbije ne postoji.

„Srbiji nije potrebno priznanje Kosova, jer je priznata ’Berlinskim kongresom’ 13. jula 1878. godine i ne treba joj međusobno priznanje. Naravno da je uspostavljanje diplomatskih odnosa druga stvar, ali to može samo da se uradi nakon što Srbija prizna Kosovo“, naglasio je Spahiu.

Prema njegovim rečima, u ovom nacrtu ostaje da se raspravlja o nadležnostima Zajednice i samoupravi Srba na Kosovu.

Spahiu je istakao da je sada najopasnije vreme u procesu dijaloga između Kosova i Srbije.

Prema njegovim rečima, sada bi bilo dobro da Vlada Kosova predloži nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom.

Naglasio je da bi takav predlog bio pokret iz zemlje i da će se o tome razgovarati kasnije u procesu dijaloga.

"Ovde treba da bude ključna stvar, a to je u tih šest uslova Aljbina Kurtija za osnivanje Zajednice, među kojima je da će formiranje uslediti tek nakon što Srbija prizna Kosovo", naglasio je Spahiu.

Prema njegovim rečima, ako se Zajednica uspostavi a da Srbija ne prizna Kosovo, onda će Srbija u nekoj drugoj fazi tražiti i neki dodatni kompromis.